Milica Jokanović priznala: Još čekam stalni posao, nadam se da će jednog dana stići na moju adresu || Hello Magazin!

Milica Jokanović, koja godinama nastupa kao “tragačica” u “Poteri”, među najuspešnijim je takmičarima koji su se ikada okušali u srpskim kvizovima. Nazivaju je “princezom od znanja”, a ona priznaje da edukaciji nema kraja: “Svaki dan je prilika da se nauči nešto novo”. Iako voli da pobeđuje, nije joj problem da protivniku koji je nadigra pruži ruku i čestita. Milica je rođena pre 38 godina u Zenici, kada je imala 19, došla je u Beograd. Roditelji, profesori istorije i geografije, preneli su na ćerku ljubav prema obrazovanju. Ona ih nije razočarala, pa je u roku i sa visokim prosekom završila Pravni fakultet. Ipak, do posla nije lako doći, pa smo upravo od te teme i počeli razgovor.

U izjavi koju ste dali na početku godine poručili ste da vam je san da u 2022. dobijete stalni posao. Na izmaku januara, ima li nekih novosti po tom pitanju?

‒ Još čekam i nadam se povoljnoj ponudi. Sigurna sam da će jednog dana stići na moju adresu. Do tada mi preostaje samo da gajim nadu.

Koliko ste već na birou rada?

‒ Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam poslednjih godinu i po dana. Iskreno verujem da će se situacija promeniti.

Imajući u vidu briljantnost koju pokazujete u “Poteri”, pretpostavljamo da ste Pravni fakultet završili u roku i sa visokim prosekom.

‒ Moj prosek je bio relativno visok, a diplomu sam dobila u roku. Kada se čovek dobro organizuje i jasno definiše prioritete u profesionalnom usavršavanju, sve je moguće. Naravno, uz rad, trud i odricanja.

Kad se sve sabere i oduzme, čini se da u vašoj životnoj formuli nedostaje bar jedan činilac. Poučeni ličnim iskustvom, pomislite li nekad da u današnje vreme znanje nije isplativo?

‒ Uvek se trudim da mislim pozitivno i da verujem da će na kraju trud dati rezultate. Sigurna sam da visoko obrazovanje ništa ne može da zameni. Mada,istini za volju, u pojedinim situacijama postoje i izvesne nedoumice.

Jeste li do sada imali priliku da radite u struci?

‒ Jesam. Međutim, nije potrajalo. Nadam se da ću ponovo dobiti priliku.

Da možete da birate radno mesto, čemu biste dali prednost? Gde vidite sebe?

‒ Izabrala bih neko dinamično okruženje, na primer u privredi. Volim izazove i smatram da bih se u mnogim ulogama snašla. Raznovrsnost zadataka na koje sam spremna čini širokim dijapazon ponuda na koje bih pristala.

Koliko puta vam se desilo da vam neko u društvu otvoreno kaže: “Mnogo si pametna, ne znam kako sa tobom da razgovaram”? Imaju li ljudi zazor zbog vaše intelektualne superiornosti?

‒ Naprotiv, često me prepoznaju na ulici, pa priđu da zamole za autogram ili selfi. Obično su vrlo prijatni i drago im je kad me sretnu. Često mi postavljaju vrlo simpatična pitanja. Inače, moji bliski prijatelji, koji su mi veoma odani, imaju maksimalno razumevanje i uvek su tu kad mi je potrebna pomoć. Mislim da je važna stavka u životu biti okružen dobronamernim i iskrenim osobama.

Milica Jokanović: “Lepota i pamet zajedno su dobitna kombinacija, koja svakom prija.”

Kakav je osećaj biti zvanično četvrta žena na planeti po znanju?

‒ To dostignuće sam ostvarila davno, ali osećaj je još uvek veoma prijatan. Uspesi mi gode, mada se nisam uspavala na lovorikama. Konstantno čitam kvizašku literaturu, radim na sebi i “svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem”, kako bi rekao Emil Kue. Granice u kvizovima se svakodnevno probijaju i mislim da, ne samo ja, nego čitava srpska kviz zajednica, tek treba da se vine do zvezdanih visina. To se, naravno, odnosi i na moje kolege na poziciji “tragača”.

Šta vas motiviše da učestvujete u kvizovima? Upoznali smo vas u “Slagalici”, a poslednjih godina bez vas je teško zamisliti “Poteru”.

‒ Motivacija za učešće u kvizovima je želja za stalnim napredovanjem i usavršavanjem, kao i nepresušna žeđ za znanjem. Iskreno verujem da je u mom kvizaškom razvoju samo nebo granica. Postavila sam sebi visoke standarde i neumorno radim na tome da ih dostignem. Takođe, ne treba zanemariti izvesnu dozu radoznalosti. Treba biti znatiželjan da se iznova istražuje i nauči nešto novo, zanimljivo i nadasve korisno. Kvizovi nikako nisu nespojivi s pragmatizmom. Naprotiv, praktično i kvizaško se do srži prožimaju i nadopunjuju.

Ako je suditi po poslednjoj igri u “Poteri”, reklo bi se da ne volite da gubite i da ste veliki borac dokle god se nazire i najmanja šansa.

‒ U životu je uvek potrebno biti borac, ali i poraz je sastavni deo života. Podrazumeva se da ću, kad izgubim, sportski čestitati ekipi koja je preko puta mene. Važno je iskazati fer plej i biti korektan prema protivniku. Život čine usponi i padovi, a mene posebno raduje kada se na srpskoj kviz-sceni pojavi neko mlad, veoma talentovan i perspektivan, što je u ovih devet sezona “Potere” često bio slučaj.

U kojoj meri je na vaš borbeni duh uticao način života u najranijim godinama? Rođeni ste u Zenici, odakle ste, zbog ratnih dešavanja, morali da se odselite.

‒ U Zenici sam provela lepo najranije detinjstvo, a onda je nastupio surovi ratni period. Morala sam da se borim i uklopim u novu sredinu. Oduvek sam bila borac, takva sam ostala do danas. Mama i ja smo u svakodnevnom kontaktu sa prijateljima i kumovima koje smo tamo stekle. Fizička distanca nije nikakva prepreka, već samo izazov više da se jaka i čvrsta prijateljstva godinama neguju.

Jeste li, kada se situacija smirila, odlazili u posetu rodnom gradu?

‒ Jesam, nekoliko puta. Moji najbliži prijatelji više ne žive tamo, ali smo se ipak pronašli po raznim gradovima regiona. Prijateljstva održavamo i veoma smo bliski. Uspomene na detinjstvo su neprocenjive i ne dozvoljavam da mi mračna senka rata pomuti sećanja na rodni grad, o kome ću uvek govoriti s nežnošću.

Pročitajte: Ekskluzivno za novi HELLO! Marija Veljković prvi put govori o razvodu - Sa troje dece i psom napustila sam stan u kojem smo zajedno živeli

Da li je tačan podatak da ste sa tri godine sami naučili da čitate prateći tada popularni kviz “Brojke i slova”?

‒ Da, roditelji su bili fascinirani kada su shvatili da njihova trogodišnja ćerka prepoznaje slova koje je zagrebačka voditeljka pokazivala. To je bio najraniji početak moje kvizaške karijere. (smeh) Enciklopedije čitam u kontinuitetu od treće godine, a u novije vreme tu su i blogovi, sajtovi i interaktivne kviz grupe. U eri interneta lako je doći do svih podataka. Ipak, moram priznati da me najsrećnije uspomene vežu za dane kada sam sa pokojnim ocem, koji je bio erudita, iščitavala enciklopedije.

Vaš kolega Žarko Stevanović otkrio nam je da su mu matematika i kuvanje slabe tačke. Koje su vaše?

‒ Moja slaba tačka je fudbal, pomalo i pojedine prirodne nauke, jer sam kroz obrazovanje bila izraziti društvenjak. Neumorno radim na otklanjanju ovih malih nedostataka. Moje pasije su književnost i umetnički film, koje su mi, uz istoriju i geografiju, ujedno i najjače oblasti. Trenutni zanos mi je književni pravac magijski realizam i književnici poput Markesa, Mo Jena ili spisateljice Arundati Roj i Isabel Aljende. Osim toga, u poslednje vreme najviše uživam u filmovima Kena Louča i Hirokazu Koreede, uz nezaobilaznog Ingmara Bergmana, kome se mnogo divim.

Na zabavnim stranama magazina često se mogu naći tekstovi na temu da li muškarci više vole pametne ili lepe žene. Kako biste vi, budući da ste i lepi i pametni, odgovorili?

‒ Mislim da su lepota i pamet zajedno dobitna kombinacija, koja svakom prija. Ne mogu da se odlučim koja od te dve komponente je dominantna. Zapravo, rekla bih da su oba “sastojka” podjednako važna za koktel zvani zanimljivost.

Imate li ritual za dobar početak dana?

‒ Jutarnju kafu ne bih menjala ni za šta na svetu. Kako bih bila u što boljoj kondiciji, redovno plivam i pomalo džogiram.

Koja je najlepša pesma koja govori o Milici?

‒ „Mokre ulice“ Džonija Štulića i Dejana Cukića. Veliki sam fan „Azre“.