Mesto rođenja Milice Jokanović || Hello Magazin!

Mesto rođenja Milice Jokanović iznenađenje

Milica Jokanović, koja godinama nastupa kao tragačica u „Poteri”, među najuspešnijim je takmičarima koji su se ikada okušali u srpskim kvizovima.

Nazivaju je „princezom od znanja”, a ona priznaje da edukaciji nema kraja.

Iako voli da pobeđuje, nije joj problem da protivniku koji je nadigra pruži ruku i čestita.

Roditelji, profesori istorije i geografije, preneli su ćerki ljubav prema obrazovanju.

Ona ih nije razočarala, pa je u roku i s visokim prosekom završila Pravni fakultet.

Milica iz „Potere" je ekskluzivno za „Hello” jednom prilikom otkrila detalje o sebi koje javnost nije znala.

Imajući u vidu briljantnost koju pokazujete u „Poteri”, pretpostavljamo da ste Pravni fakultet završili u roku i sa visokim prosekom.

‒ Moj prosek je bio relativno visok, a diplomu sam dobila u roku. Kada se čovek dobro organizuje i jasno definiše prioritete u profesionalnom usavršavanju, sve je moguće. Naravno, uz rad, trud i odricanja.

Kad se sve sabere i oduzme, čini se da u vašoj životnoj formuli nedostaje bar jedan činilac. Poučeni ličnim iskustvom, pomislite li nekad da u današnje vreme znanje nije isplativo?

‒ Uvek se trudim da mislim pozitivno i da verujem da će na kraju trud dati rezultate. Sigurna sam da visoko obrazovanje ništa ne može da zameni. Mada, istini za volju, u pojedinim situacijama postoje i izvesne nedoumice.

Pročitajte: Princeza od znanja na birou rada, Milica Jokanović - Još čekam stalni posao, nadam se da će jednog dana stići na moju adresu

Koliko puta vam se desilo da vam neko u društvu otvoreno kaže: „Mnogo si pametna, ne znam kako sa tobom da razgovaram”? Imaju li ljudi zazor zbog vaše intelektualne superiornosti?

- Naprotiv, često me prepoznaju na ulici, pa priđu da zamole za autogram ili selfi. Obično su vrlo prijatni i drago im je kad me sretnu. Često mi postavljaju vrlo simpatična pitanja.

Inače, moji bliski prijatelji, koji su mi veoma odani, imaju maksimalno razumevanje i uvek su tu kad mi je potrebna pomoć. Mislim da je važna stavka u životu biti okružen dobronamernim i iskrenim osobama.

Kakav je osećaj biti zvanično četvrta žena na planeti po znanju?

- To dostignuće sam ostvarila davno, ali osećaj je još uvek veoma prijatan. Uspesi mi gode, mada se nisam uspavala na lovorikama.

Konstantno čitam kvizašku literaturu, radim na sebi i „svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem”, kako bi rekao Emil Kue.

Granice u kvizovima se svakodnevno probijaju i mislim da, ne samo ja, nego čitava srpska kviz zajednica, tek treba da se vine do zvezdanih visina. To se, naravno, odnosi i na moje kolege na poziciji tragača.

Šta vas motiviše da učestvujete u kvizovima? Upoznali smo vas u „Slagalici”, a poslednjih godina bez vas je teško zamisliti „Poteru”.

- Motivacija za učešće u kvizovima je želja za stalnim napredovanjem i usavršavanjem, kao i nepresušna žeđ za znanjem. Iskreno verujem da je u mom kvizaškom razvoju samo nebo granica. Postavila sam sebi visoke standarde i neumorno radim na tome da ih dostignem.

Takođe, ne treba zanemariti izvesnu dozu radoznalosti. Treba biti znatiželjan da se iznova istražuje i nauči nešto novo, zanimljivo i nadasve korisno.

Kvizovi nikako nisu nespojivi s pragmatizmom. Naprotiv, praktično i kvizaško se do srži prožimaju i nadopunjuju.

Mesto rođenja Milice Jokanović iznenađenje

Ako je suditi po igri u „Poteri”, reklo bi se da ne volite da gubite i da ste veliki borac dokle god se nazire i najmanja šansa.

- U životu je uvek potrebno biti borac, ali i poraz je sastavni deo života. Podrazumeva se da ću, kad izgubim, sportski čestitati ekipi koja je preko puta mene.

Važno je iskazati fer-plej i biti korektan prema protivniku.

Život čine usponi i padovi, a mene posebno raduje kada se na srpskoj kviz-sceni pojavi neko mlad, veoma talentovan i perspektivan, što je u ovih devet sezona „Potere” često bio slučaj.

U kojoj meri je na vaš borbeni duh uticao način života u najranijim godinama? Rođeni ste u Zenici, odakle ste, zbog ratnih dešavanja, morali da se odselite.

- U Zenici sam provela lepo najranije detinjstvo, a onda je nastupio surovi ratni period. Morala sam da se borim i uklopim u novu sredinu.

Oduvek sam bila borac, takva sam ostala do danas. Mama i ja smo u svakodnevnom kontaktu sa prijateljima i kumovima koje smo tamo stekle.

Fizička distanca nije nikakva prepreka, već samo izazov više da se jaka i čvrsta prijateljstva godinama neguju.

Pročitajte: Naučila je da čita kada joj je bilo samo tri godine - Ove detalje o Milici Jokanović niste znali

Jeste li, kada se situacija smirila, odlazili u posetu rodnom gradu?

- Jesam, nekoliko puta. Moji najbliži prijatelji više ne žive tamo, ali smo se ipak pronašli po raznim gradovima regiona.

Prijateljstva održavamo i veoma smo bliski.

Uspomene na detinjstvo su neprocenjive i ne dozvoljavam da mi mračna senka rata pomuti sećanja na rodni grad, o kome ću uvek govoriti s nežnošću.

Da li je tačan podatak da ste sa tri godine sami naučili da čitate prateći tada popularni kviz „Brojke i slova”?

- Da, roditelji su bili fascinirani kada su shvatili da njihova trogodišnja ćerka prepoznaje slova koje je zagrebačka voditeljka pokazivala.

To je bio najraniji početak moje kvizaške karijere. (smeh) Enciklopedije čitam u kontinuitetu od treće godine, a u novije vreme tu su i blogovi, sajtovi i interaktivne kviz grupe.

U eri interneta lako je doći do svih podataka. Ipak, moram priznati da me najsrećnije uspomene vežu za dane kada sam sa pokojnim ocem, koji je bio erudita, iščitavala enciklopedije.