Nataša Miljković i Srđan Timarov - recept za razvod || Hello Magazin!

Ogromna većina žena i muškaraca posle razlaza ili razvoda jedno drugom postaju najveći neprijatelji ili se doživotno ignorišu. Ukoliko imaju decu, u najboljem slučaju žive u, političkim žargonom rečeno, kohabitaciji. Međutim, postoji i potpuno drugačija opcija, što dokazuju Nataša Miljković i Srđan Timarov. Kada su, posle sedam godina zajedničkog života, shvatili da moraju nešto da promene, krenuli su svako svojim putem, ali ti putevi se svakodnevno ukrštaju, na najlepši mogući način. Iako svoje sadašnje odnose ne doživljavaju kao čudo neviđeno, svima je jasno da su takvi parovi retki. Lepa voditeljka televizije „N1“ kaže da je na to podsete poznanici koji je često pitaju “kako vam uspeva” ili govore “ja to ne bih mogao”, a zgodni glumac dodaje:

‒ Dobro je što im se to dopada uprkos činjenici što im nije baš jasno kako. Kada se ljudi odaberu zato što se vole i zajedno provedu deo života, tokom kog urade nešto tako lepo kao što je dobijanje prekrasnog deteta, čak i ako se dese potresi, moraju da nađu način da što bolje obavljaju kapitalni zadatak koji imaju. Jedina veza za ceo život je sa osobom sa kojom imaš dete. Sve druge, čak i one sa roditeljima, mogu i ne moraju da opstanu. Natašu smatram nestvarno kvalitetnom i divnom osobom, i to nema veze sa muško-ženskim aspektom, za koji ljudi misle da ima neograničeno trajanje, ali nema garancije. U nekom momentu shvatiš da je jedan segment nestao, ali da postoje mnogo važniji i da tu osobu ne želiš da izgubiš. Mislim da u takvim situacijama najveće smetnje postaju ego i povređena sujeta, koja je u našoj sredini, inače, jedna od dominantnih osobina.

Pročitajte: Nataša Miljković - Posle petnaest godina vernosti bacila sam se u poslovni promiskuitet

Nataša: I osvetoljubivost. Mnogi ljudi ostaju u lošem braku plašeći se da će im se muž ili žena posle razvoda svetiti. Ide se i dotle da se dete otme ili konstantno “truje” groznim pričama, a ako se bave javnim poslom, javno se i svađaju. Međutim, niti sve ide lako, niti smo mi rekli: “Više nećemo da budemo zajedno, 'ajde da od sutra budemo najbolji drugovi”.

Srđan: Skupe su to lekcije.

Nataša: Rastanak je veliki lom za oba partnera, bez obzira da li su ga i jedno i drugo hteli ili je to bila samo njena ili njegova želja. Kad dođe dotle, sledi pakao koji traje.

Srđan: Ako postoji dete, razlaze karakterišem kao “malu smrt”.

Nataša: Prve dane posle razlaza provodila sam kod Srđana u kući, kako bi Lazar što manje osetio promenu, a uveče sam odlazila u svoj stan, koji se renovirao, da spavam. Kad se taj posao završio, Lazar je polako počeo da prelazi. Budući da je bio mali, na kraju je samo osetio da sada ima dva stana. No, da to ostavimo po strani. Sa bivšim partnerom ne možeš preko noći da izgradiš ovakve odnose, već tome prethode mnoge neprospavane i preplakane noći. U nekom momentu dođete dotle da jedno od vas onom drugom kaže – ili ću te mrzeti do kraja života ili ćeš, takođe do kraja života, biti moj najbolji prijatelj. Kad se to izgovori, padne sav teret. Sticajem okolnosti, ja zaista mislim da je Srđan najzdravije biće koje znam, a nadam se da sam i ja tu negde. (smeh) Posle određenog broja meseci ili godina shvatiš da pored sebe imaš čoveka koga ćeš voleti do kraja života, sa kojim si vezana, ne na isti način kao kad ste se upoznali, već mnogo dragoceniji. Zapravo, na neprocenjiv način.

Pročitajte: Srđan Timarov ponovo solo - Nisam više u vezi, najlepši period života tek dolazi

View this post on Instagram

A post shared by Srdjan Timarov (@srdjantimarov) on Sep 23, 2018 at 3:48am PDT

Koliko je potrebno vremena da se ućutka ego?

Nataša: U našem slučaju ga uopšte nije bilo. Bilo je bola, tuge, preispitivanja, pitanja da li je u pravu on ili ja… Da je bilo ega, verovatno bi sve bilo drugačije. Vraćamo se na to da ne možeš ego staviti ispred ljubavi koja je bila velika i onog najvrednijeg što je iz te ljubavi proizašlo – deteta. Postoji trenutak koji nikada neću zaboraviti – onaj kada se konačno iseljavam iz našeg stana. Srđan mi je pomogao da kutije sa stvarima donesem do mog stana, a onda me je poljubio u obraz i rekao: “Ti si mnogo dobar čovek”. Oboje smo slomljeni, a ja ulazim u stan i dođe mi da vrištim.

Srđan: O tome se radi… Natašu sam zavoleo ne samo zato što je lepotica, što je očigledno, već što je možda i veća lepota njenog bića. Nju je nemoguće ne voleti. Malopre sam pomenuo da se na muško-ženskom planu stvari menjaju, ljudi se zasite, požele promenu, možda su bili premladi ili nedovoljno zreli da bi izdržali sve što jedna zajednica može da donese... Meni je, kao mužjaku, u toj našoj trojnoj zajednici najvažnije da njih dvoje, sve dok ja postojim, nikada neće biti sami.

Nataša: Nekad me čak nervira koliko je zaštitnički nastrojen. (smeh) Pre godinu dana, kada sam bila u vrlo teškom periodu, rekao mi je: “Stani, ti moraš da znaš da nikad nećeš biti sama. Imaš Lazara, imaš mene, moje prijateljstvo, podršku, pomoć kad god ti zatreba.” Ja to njemu nisam rekla, ali se podrazumeva.

Srđan: Vratio bih se na ono kako drugi ljudi ne umeju da se snađu. Mi smo, hteli - ne hteli, uključeni u modele i programe ponašanja, koje nam nisu servirali samo roditelji već i praprabake i deke, društvo, sistem. Kao da je u ljude ubačeno uverenje da je nemoguće da posle veze nastaviš da voliš tu osobu. Kad ih pitaš zašto ne može, ne znaju da odgovore, ali “znaju da to tako ne ide”. Ljudi mnoge stvari rade po automatizmu. Treba se zamisliti zašto, u svim sferama života, ponavljamo brojne modele. Gnev ili ozlojeđenost koju osećaš prema nekome toj osobi može da otežava život, ali tebe zagađuje. Znam slučajeve da se jednom od bivših partnera smisao života sveo na to da onog drugog kinji na sve moguće načine. Zašto? Nataša i ja imamo mnogo sreće što smo takvi kakvi smo i što smo dobili dete kao što je Lazar. Kod nas je sve bilo neuobičajeno, i početak, i sredina, i kraj.

Vrlo je zanimljiva Natašina izjava: “Danas Srđana potpuno razumem, a da smo ostali u braku, verovatno ga ništa ne bih razumela.”

Nataša: Više nemam razloga da se ljutim na njega. Razlazom smo se možda spasli frustracija, nerazumevanja, posesivnosti… Ne znam u šta bi se naš brak pretvorio da smo ostali zajedno.

Srđan: Ljudi uglavnom misle da je svaka promena nagore, a ona često donese nešto dobro.

Srđan: To što nas dvoje ovako razgovaramo deluje lako, kao kad dobar fudbaler da gol, pa svi pomisle da bi i oni mogli jer je jednostavno. Trebalo je i truda i vremena.

Da li su bili kritični trenuci kada su u vaš emotivni život počele da ulaze nove osobe?

Srđan: U mom životu postoje tri stvari koje su nepromenjive, i ko želi da deli život sa mnom, mora da ih prihvati, a ako ne želi, neće biti ni nas, bez obzira na sve. To su moj neobičan posao, moje dete i Nataša. O svemu drugome možemo da se dogovaramo. Mi smo uspeli da naše tadašnje partnere uključimo u naše poglede. Nije jednostavno, ali se desi. Nečemu treba malo više, nečemu manje vremena, ali nas dvoje smo konstantni, pa se ostalo izniveliše.

Pročitajte: Nataša Miljković u jutarnji program pozvala bivšeg supruga Srđana Timarova (video)

Svojevremeno je mnogo komentara izazvala novogodišnja fotografija na kojoj ste vas dvoje sa vašim tadašnjim partnerima.

Nataša: Slična je bila i ona sa proslave Srđanovog četrdesetog rođendana.

Srđan: Meni to mnogo liči na sledeću situaciju ‒ kada deca na televiziji gledaju nasilje, roditelji ne reaguju, ali kad vide par koji vodi ljubav ili lepu, nagu osobu, stavljaju im ruku ispred očiju. Zašto? Čudno je kada vidimo srećne, zagrljene ljude koji su bili u vezi ili braku, a nije neobično kad u novinama čitamo kako se uzajamno vređaju. Kad vidim koje reči upotrebljavaju i kakvu atmosferu stvaraju, pomislim ‒ e, sad treba deci zatvarati oči da to ne gledaju.

Nataša Miljković i Srđan Timarov - Kao roditelji sve radimo spontano i s ljubavlju

Jeste li Lazaru nekada objašnjavali dešavanja u vašim odnosima?

Nataša: Kada smo se razišli, bio je mali, a danas analizira kako je deci koja imaju tatu i mamu u istoj kući i kako je njemu koji to nema. Stalno procenjuje šta su prednosti, a šta mane. Mana je, naravno, što mu nedostaje roditelj koji tog trenutka nije kraj njega, a prednosti su što ima dva stana, više ljubavi, što više puta ide na more... On u svemu vidi bolju stranu. Da smo ostali da živimo zajedno, verovatno bi bilo i situacija “'ajde ti ga vodi tamo, ja nemam vremena”, a sada se grabimo za njega. Ne postoji sudsko rešenje u kome piše da je Lazar pet dana sa mnom, a za vikend sa Srđanom.

Srđan: Nikada o tome nismo razgovarali, već se organizujemo iz trenutka u trenutak. Nema brojanja ni razbrajanja, ni dana, ni novca, ni posvećenosti. Sve radimo spontano i s ljubavlju.

Nataša: ...Samo sa dve adrese, koje su blizu, što olakšava organizaciju.

I kada su roditelji zajedno, kad dete nešto “zabrlja”, čuje se “isti si otac” ili “to si nasledio od majke”. Ima li toga i kod vas?

Nataša: Više se njih dvojica šale na moj račun...

Srđan: A ti kao ne kažeš. (smeh) Lazar sve što čuje od nas dvoje prenese “onom drugom”. Mi se šalimo sa tim našim osobinama, ali najviše se ljutim kad kod njega prepoznam svoje. Zato mu odmah kažem: “Grdim te jer si 'preslikani' ja, a treba da budeš bolji od mene”. Hvala bogu, on je naša kombinacija. Kada ozbiljno govorimo, ali ne zato što želim da se dodvorim svom detetu ili Nataši, već što zaista tako mislim, kažem mu: “Kakvu sam ti fenomenalnu majku izabrao”.