Otvoreno pismo Nine Kobiljski roditeljima dečaka ubice: Ako nas ikad budete tražili i poželeli da kažete...

Nina Borović Kobiljski, majka devojčice ubijene u masakru 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, potresnim rečima obratila se roditeljima dečaka koji je počinio zločin. U pismu naslovljenom „Roditeljima nelečenog dečaka” supruga odbojkaškog trenera Dragana Kobiljskog iznela je niz do sada nepoznatih detalja o životu dece iz odeljenja VII2 pre masakra.

ATA Images

Roditeljima nelečenog dečaka

...ako nas ikada budete tražili i poželeli da kažete: „Molim vas oprostite, nismo znali bolje i mnogo nam je žao...”

Znate, mi više u ovozemaljsku pravdu ne verujemo... ali se trudimo da nastavimo da verujemo u ljudskost i u istinu...

Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato što je bilo sastavljeno od odličnih đaka, već zato što su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni.

Pročitajte: Magistar filozofije, glumac, muzičar i otac koji je doživeo najveću roditeljsku bol - Ko je Slobodan Negić, čovek koji je rasplakao Srbiju

Profimedia

Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku... pa dobijali smo njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete... znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć.

Kako ne biste znali kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite.

Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?!

Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica?

Pročitajte: Vapaj Nikole Koja, osvanuo je dan kog su se svi plašili - Ponizno vas molim... Dajte im šansu da ozdrave

Tragedija koja nas je zadesila je toliko strašna, bolna i nepojmljiva, da se svakodnevno borimo za udah.

Misli koje će nas doživotno moriti su: Zašto mu niste pomogli?! Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi našu decu vodili na časove umetnosti i sporta?!

Ako niste bili svesni svoje uloge u nezapamćenoj tragediji od 3. maja 2023. godine, onda biste se morali osvestiti i shvatiti da se, nažalost, ovde suočavamo sa tragedijom posle tragedije koja poprima svetske razmere. Jasno nam je da javno mnjenje traži neki smisao ‒ razlog s ciljem da se ovakav zločin na neki način obrazloži i shvati kako je do njega došlo.

Pročitajte: Potresne reči majke koja je izgubila ćerku, oglasila se Nina Kobiljski - Bog neka nas sačuva od besa i gorčine...

Da se razumemo, vršnjačko nasilje je krucijalna tema današnjeg doba kojoj se mora posvetiti najveća pažnja i briga kako bi se ono zaustavilo.

Ali se u ovoj tragediji ono nije desilo niti biste smeli ponovo da se obmanjujete i krijete iza neistine.

Izvinjavam se, desilo se na najpogubniji mogući način, ali od strane vašeg deteta prema našoj deci.

Da li ste svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta jer će „neko završiti ono što je započeto”, u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za „maltretiranog” dečaka.

Vi dobro znate da su ga deca VII2 naivno prihvatila, pružila mu ruku prijateljstva i to je sve što su njihova zlatna srca mogla da urade... sve drugo je bilo na vama, koji ste za njega odgovorni, i na stručnim službama, koje su morale da zadrže objektivnost onda kada nastupi roditeljska slabost.

Znate, 21. vek je, nažalost, vek bez srama... ne bi trebalo da je u ovom veku bila sramota potražiti svu stručnu raspoloživu pomoć današnjice.

Kada vas opet budu pitali, razmislite hoćete li ponoviti: “Nisam kriv”. Ili ćete makar reći: pogrešili smo, nismo znali bolje...

Tada možda niste znali, ali je sada bolna istina iza svih nas i trebalo bi da možete bolje... makar da kažete: „Oprostite, mnogo nam je žao, vaša deca ni za šta nisu kriva!”

Ovde nije u pitanju samo lična tragedija, već kolektivna tragedija jednog društva jer su stradala izuzetna deca, koja su bila na pravom putu da postanu sjajni ljudi i koja su sa nesuđenim sopstvenim porodicama trebalo da budu zalog ovom društvu.

I dalje se molimo za spasenje vaših duša, ali bez priznanja, nema ni pokajanja.

 

 

Komentari (1)

Јелена 15:25 24.05.2023

Odgovori

Оваквих изјава и писама биће још. И треба јер ожалошћени родитељи имају потребу да пусте глас своје прерано отишле деце. Видело се на сликама са сахране да су родитељи у шоку. У том тренутку и даље нису били свесни трагедије. Верујем да их стиже сурова реалност. Тек сад могу осетити сву горчину и бол у телу. Надам се да ћемо убрзо сазнати све детаље овог незапамћеног злочина јер овако се јавност налази у незнању и формира мишљење на претпоставкама. Страдалој деци нека је лака земља и вечна слава а родитељима упућујем саучешће у болу и наду да им остане најдивније сећање на своју децу. Да се никада не понови!

( 39 ) ( 0 )

svi komentari ostavi komentar +