Nakon velike borbe za život, preminula Isidora Bjelica || Hello Magazin!

Preminula Isidora Bejlica!

Isidora Bjelica, poznata književnica, umrla je u stanu njenih roditelja na Novom Beogradu u 52. godini. Otišla je bez pompe i velikih reči, kao kada bi u osami svoje sobe prionula na pisanje novog romana.

Borila se svim svojim bićem, otimala dane života od smrti, pisala, volela i živela, ali krhko ljudsko biće se troši u toj silovitoj borbi, ma koliko srce bilo jako. A njeno je bilo.

Pre samo mesec dana, Isidora Bjelica o svojoj borbi sa karcinomom ovako je govorila na svom Fejsbuk profilu:

- Nisam htela da vas davim, mislila sam da mogu sama. Međutim, ovo su tako jezive fizičke i psihičke muke, da ću vas zamoliti da umolite dragog Hrista da prašta i da više završi ovu agoniju - započela je Bjelica tada na svom Fejsbuk profilu.

Preminula Isidora Bjelica, ali je za sobom ostavila život vredan divljenja

Objasnila je da je pokušala sve što je bilo u njenoj moći. Ovim rečima rasplakala je mnoge...

- Sve što je bilo u mojoj moći ja sam probala, ali čemu je služilo? Ničemu. Samo još više i više bola. Nažalost, izolacija mi je došla glave za moju primarnu bolest. Praštajte, Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu - dodala je ona, dok su joj obožavatelji tom prilikom uputili brojne poruke podrške.

Isidora je rođena 10. decembra 1967. godine u Sarajevu. Ona je 1986. godine objavila svoju prvu knjigu pod nazivom „Prvi probuđeni“ za koju je dobila nagradu Književne omladine Jugoslavije, a nakon toga bestseleri su se nizali.

Bjelica je udata za 14 godina starijeg profesora dramaturgije i filmskog scenaristu Nebojšu Pajkića i imaju sina Lava Grigorija i ćerku Vilu Evanđelinu.

Pročitajte: Isidora Bjelica - Želim da moja deca žive ono što žele, a ne tuđe iluzije i zanose

Isidora je u jednom od svojih intervjua objasnila da joj ljudi nisu verovali da je bolesna, jer u Srbiji se optimizam i želja za životom ne praštaju.

– Ja sam pokazivala ljudima svoje nalaze koliko sam bila naivna da bih ih uverila da sam zaista bolesna. U Srbiji se očekuje da kad dobiješ dijagnozu, idi u neku sobu, čekaj i umri! Jezivo smo nekulturna sredina prema bolesnima. Meni se gomila ljudi na onkologiji žali da proživljava nipodištavanje, omalovažavanje, jer kada vas vide kao da vide crnu mačku.

Isidora Bjelica: U Srbiji se očekuje da kad dobiješ dijagnozu, idi u neku sobu, čekaj i umri!

- Želja svih nas koji imamo autoimune bolesti je da živimo. Meni bude jako teško posle terapije, ali već treći, peti dan ja želim da izađem, da odem u pozorište. Ljudi sa kancerom umiru kada sami sebi kažu ja ne mogu, tada pucaju. Zato sam odlučila da radim najviše na svojoj psihi.

Preminula Isidora Bejlica - ali do poslednjeg trena nije posustala iako joj je bilo teško.

– Preživeti četrdeset i šest hemoterapija i činjenicu da vam se peti put vraća rak nije nimalo lako. Tada moraš svaku emociju da ispoljiš, isplačeš se i izvrištiš, već sutra je novi dan. Moraš da živiš danas onako kako možeš, meni je svaki dan bez bola fantastičan. Bilo je ogromnih kriza i strahova, nenormalno je da ti na traumu budeš u fazonu zabole me, da mahneš rukom i kažeš „imam kancer, pa šta”. Ne! Isplačem se, ali sutradan moraš da nastaviš da živiš svoj život. Normalno je ponekad malo biti nenormalan