Miroslav Tanjga: Porodična idila sa pogledom na Dunav || Hello Magazin!

Četrdesetsedmogodišnji Miroslav Tanjga, fudbaler iz Vinkovaca sa stalnom adresom u Novom Sadu, posle bogate karijere koju je imao u inostranstvu uživa sa porodicom u mirnom i kvalitetnom životu koji nudi glavni grad Vojvodine. Posle deset godina života i rada u nekoliko nemačkih gradova, kum Siniše Mihajlovića pre jedanaest godina vratio se u Srbiju. Tada je postao sportski direktor Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i na tom mestu ostao je dve godine.
- Napustio sam mesto direktora jer se nisam slagao sa politikom koja je tada vođena u klubu - za magazin „Hello!“ iskreno počinje razgovor sportista koji vrlo srdačno otvara vrata svog prostranog, s ukusom uređenog penthausa, smeštenog na poslednjem spratu zgrade u koji se ulazi direktno iz lifta. Iako više nije fudbalski funkcioner, još je neraskidivo vezan za ovaj sport. Osim što je nastavio da rekreativno igra, fudbalski je menadžer. Sa suprugom Radmilom živi u harmoničnom braku u kome su dobili troje mališana - dve devojčice i jednog dečaka.
- U oktobru ćemo proslaviti deset godina braka. Devetogodišnja Sara, sedmogodišnji Siniša i trogodišnja Sofija centar su našeg sveta.

Planirate li da proširite porodicu?
- Ne planiramo, jer imam previše godina da bih imao bebu, a i ne bih voleo da detetu budem deda.
Sina ste nazvali Siniša po vašem kumu?
- Tako je, dao sam mu ime po Siniši Mihajloviću, sa kojim imam petostruko kumstvo. Prvo sam mu bio venčani kum, pa je Siniša dobio prvog sina i dao mu ime Miroslav. Onda sam ga ja krstio. Potom sam se ja oženio i on mi je bio kum na svadbi. Kada sam ja dobio muško dete, uzvratio sam Siniši „istom merom“ i on je krstio mog sina. Na kraju, Mihajlović je upriličio crkveno venčanje u Kamenici i tada sam mu ponovo bio kum.

Viđate li se često sa njim i njegovom porodicom?
- Često idem kod njega u Italiju, a i on mene posećuje. Svakog dana se čujemo preko telefona. Porodično odlazimo kod njega na letovanje na Sardiniju gde ima veliku vilu „Srbija“. Njegova supruga Arijana dosta dobro govori srpski i sa mojom suprugom se lepo razume i druži. Deca se igraju, ali je malo naporno ostaviti osam mališana da budu skupa, zato ne idemo svakog leta.

Šta interesuje vaše mališane?
- Moj sin ide u školu fudbala i izgleda da će biti dobar u tome. Talentovan je i vredan. Najbitnije mi je da bude sportista, nije važno da li će biti vhunski. Kćerka Sara je završila drugi razred osnovne škole i bavi se džez-baletom. Nedavno je sa grupom osvojila pehar na takmičenju u Beogradu. Bila je presrećna što je ona primila nagradu. Najmlađa Sofija je najveća „bitanga“ u našoj kući. Vrlo je energična i omiljena u kući, glavna je među decom. Ne sme niko da pomisli da vikne na nju, Siniša i Sara odmah „skaču“ na nas, roditelje. Ona će od septembra krenuti u vrtić.

Vaša deca poseduju nemačke pasoše?
- Tako je, zato bih voleo da Sofiju upišemo u privatni vrtić kako bi naučila nemački jezik. Još razmišljamo o tome, jer supruga i ja ne volimo da nam deca rastu pod staklenim zvonom, ali lepo bi bilo da nauči taj jezik koji se ne uči u državnim predškolskim ustanovama.
Radujete li se odmoru na koji upravo odlazite?
- Da, putujemo na porodično letovanje u Tursku, u Antaliju, ali najpre idemo na jedno venčanje. Nađa, kćerka moje rođene sestre Mirjane, udaje se na Cetinju, jer je njen budući suprug poreklom odatle.

Da li ste razmišljali o slavlju koje ćete upriličiti za bračni jubilej ove godine?
- To ćemo svakako lepo obeležiti velikim ručkom za prijatelje i porodicu. Nije mala stvar deset godina biti u braku, posebno za mene koji sam se oženio sa trideset sedam.
Kako ste upoznali i zavoleli suprugu?
- Radmilu sam upoznao u frizerskom salonu njene strine. Otišao sam tamo na šišanje, u šali volim da kažem - doživotno šišanje. U to vreme sam došao iz vinkovačkog „Dinama“ u „Vojvodinu“ i, kad sam otišao na šišanje u salon, upoznao sam Radmilu, ne sluteći da će to biti sudbonosni susret.

Koliko ste se zabavljali pre venčanja?
- Samo osam meseci. Izgovorili smo jedno drugom sudbonosno „da“ i potom počeli da živimo zajedno. Dok smo bili u vezi nismo bili pod istim krovom. Odluka da se venčamo bila je jedna od najboljih u mom životu.
Ko je stroži roditelj?
- Moja supruga, i dobro je što je tako. Da je po mome, verovatno bismo sve radili „naopačke“. Njena je poslednja, što se mališana tiče.

Ko je zaslužan za prelepo osmišljeni enterijer vašeg doma?
- Radmila je sama uredila unutrašnjost. Nedavno smo renovirali stan, posebno veliku terasu na kojoj sada ima mnogo zelenila. Na terasi površine sto kvadratnih metara imamo roštilj, deo za ručavanje, kao i za odmor i sunčanje. Najvažnija nam je udobnost.

Kada ste kupili stan?
- Ovo je penthaus u zgradi čiju sam izgradnju investirao i ceo poslednji, četvrti sprat zgrade ostavio sam za nas. Uselili smo se pre tri godine. Liftom se direktno stiže u stan koji sa terasom ima više od trista kvadrata. Ceo stan ima pogled na „Dunavski park“, u kome se deca rado igraju, i reku, kao i na Petrovaradinsku tvrđavu, koja nije ni petsto metara udaljena od stana vazdušnom linijom.
Da li ste poželeli da imate čamac ili neki brodić na reci?
- Da, planiramo da kupimo neko prevozno sredstvo na vodi. Čim deca malo porastu i usavrše plivačke sposobnosti, naročito Sofija.

Kako se snalazite u kuhinji?
- Specijalista sam za pravljenje smuđa i za roštilj. Smuđa pečem sa pivom u rerni, odličan je tako pripremljen.
Imate li neki hobi?
- Idem u lov i ribolov, učlanjen sam u lovačko društvo u Mladenovu. Kada je lovna sezona, dva puta nedeljno lovim divlje svinje, srndaće i ostalu divljač. Pre nekoliko godina bio sam čak i u Zimbabveu, u Africi, u lovu. Tamo sam lovio antilope i bradavičaste svinje, od detinjstva lovim. Ljubav prema lovu usadio mi je pokojni stric dok sam živeo u Starim Jankovcima pored Vinkovaca.