Tajna o venčanici Džeki Kenedi za koju niko nije znao

"Bilo je to najimpresivnije venčanje koje je uporište visokog društva videlo u poslednjih 30 godina", napisao je cenjeni američki magazin Life nakon venčanja Žakline Buvije i Džona F. Kenedija.

Slavni par izrekao je sudbonosno da 12. septembra 1953. ispred 600 diplomata, senatora i pripadnika društvene elite, a na prijemu nakon venčanja pridružilo im se još 300 zvanica.

Džeki i Džonu trebalo je puna dva sata da se rukuju i pozdrave sa svim gostima, a mnogi od njih verovatno nisu ni znali da je važno venčanje moglo da bude i otkazano.

Čast da napravi venčanicu za Džeki i haljine za njenu majku i deveruše pripala je dizajnerki, tada 55-godišnjoj En Lav.

En je puna dva meseca radila samo na raskošnoj venčanici, a onda se 10 dana pre velikog dana dogodila velika nezgoda. Zbog pucanja vodovodne cevi došlo je do poplave u salonu, koja je uništila 10 od 15 izrađenih haljina, uključujući i Džekinu venčanicu.

Tužna En nije gubila ni sekundu vremena, nego je odmah kupila materijal i danonoćno sa svojim krojačicama šila nove haljine. Naposletku su uspele da urade ono što se činilo nemoguće i En se dan pre venčanja ukrcala na voz do Njuporta, kako bi lično dostavila haljine porodici Buvije.

Kada je stigla na imanje Džekinog očuha, čuvari su joj rekli da ne može da uđe na glavna vrata, nego mora da prođe kroz ulaz za poslugu. Naime, En je bila Afroamerikanka i čuvari su joj jasno dali do znanja da zbog boje kože ne sme da koristi glavni ulaz da bi unela haljine u kuću.

"Ako moram da uđem na zadnja vrata, onda neće dobiti svoje haljine", uzvratila im je En, pa su je ipak pustili da koristi glavni ulaz. Džeki je naposletku dobila svoju raskošnu svilenu venčanicu, koja je ušla u istoriju kao jedna od najlepših, a njena majka i deveruše blistale su u svojim kreacijama.

 

Bilo bi sasvim očekivano da zahvaljujući tome En postane nova dizajnerska zvezda, ali zbog rasističkih stavova tadašnjeg američkog društva. to je bilo nemoguće.

Nazivali su je najbolje čuvanom tajnom sveta mode, jer je oblačila mnoge imućne belkinje, poput članica slavne bogataške dinastije Rokfeler, a glumica Olivija De Hevilend osvojila je svog prvog Oskara upravo u njenoj haljini.

 

Međutim, o tome se ćutalo, samo zato što je En imala drugačiju boju kože. Legenda kaže da je Kristijan Dior, kada je prvi put u ruke uzeo njenu kreaciju, upitao sa malo zavisti: Ko je napravio ovu haljinu?

"Imala je fantastičnu tehniku šivenja. Čak su i unutrašnji šavovi na njenim haljinama bili lepo urađeni. Njeni klijenti shvatili su da kod nje mogu da dobiju Diorov kvalitet po mnogo nižoj ceni", rekla je kostimografkinja i istoričarka Margaret Pauel.

 

"Nepravedno niskoj ceni", dodali bi oni koji su znali da En klijentima premalo naplaćuje odeću. Tako je i venčanicu za Džeki napravila za 500 tadašnjih američkih dolara, iako joj je realna cena bila 1.500 dolara. S obzirom na to da je morala da kupi novi materijal za haljine kako bi zamenila one uništene u poplavi, naposletku je završila u dugovima od kojih se nikada nije finansijski oporavila.

Zbog velikih troškova zatvorila je salon, zaposlila se kao krojačica u robnoj kući, ali uskoro je počela da gubi vid zbog glaukoma, pa je morala da napusti taj posao. U tom trenutku državi je dugovala 12.500 dolara poreza.

 

Jedan dan dobila je poziv iz poreske službe, koja ju je obavestila da je "anonimna prijateljica" otplatila njen dug, a En je verovala da je to bila - Džeki.

Uprkos slabom vidu, uspela je ponovo da otvori salon zahvaljujući tom velikodušnom činu nepoznate osobe, i uz pomoć zaposlenih krojačica opet pokrenula uspešan posao.

Radila je sve do 1969. kada je u 72. godini života odlučila da ode u penziju. Istorija je danas pamti kao prvu Afroamerikanku koja je ostvarila uspešnu dizajnersku karijeru, a pet njenih kreacija nalazi se u vrednoj kolekciji Kostimografskog instituta njujorškog muzeja Metropolitan, koja predstavlja presek mode sa svih kontinenata i obuhvata poslednjih sedam vekova.