Pola sata sa... Rade Marjanović || Hello Magazin!

Ljubav prema teatru i supruzi Božani, o kojoj ne želi da priča u javnosti, a sa kojom tri i po decenije živi u harmoničnom braku, najvažnije su emocije koje su od glumca Radeta Marjanovića stvorile najsrećnijeg čoveka. Bravuroznu karijeru gradio je polako i studiozno, prvo u pozorištu, a kasnije i na televiziji. Srećno detinjstvo proveo je u Kragujevcu, a dolaskom u Beograd ostvario se u serijama "Dimitrije Tucović", "Zabranjena ljubav", "Stižu dolari", "Metla bez drške", "Bela lađa", kao i u pozorišnim predstavama "Neki to vole vruće", "Ljubavno pismo", "Cigani lete u nebo", "Poljubi me, Kejt", "Nova dobra stara vremena". Šarmantni umetnik kaže da je boem koji se nije žrtvovao zbog glume i pozorišta jer je to radio iz ljubavi, a svoj kabare, sa kojim je osvojio publiku širom bivše Jugoslavije, želi da ekranizuje.
Kako ste došli na ideju da radite kabare, prvo „Dobra stara vremena“, a onda „Nova dobra stara vremena“?
- U našim pozorištima sve manje je onoga što je krasilo mnoge naše generacije i predstave, a to je emocija. Baveći se više odtrideset godina svim pozorišnim žanrovima, od dramskog do muzičkog repertoara, i odigravši veliki broj različitih uloga, logično je da sam osetio potrebu da se osamim i sve svoje umeće i iskustvo pretočim u jedan od najtežih žanrova naše profesije - kabare.
O čemu govori kabare?
- ”Nova dobra stara vremena” na duhovit i ironičan način govori o detinjstvu, ljubavi, prijateljstvu i vremenu o kome danas često govorimo sa nostalgijom, kao o ”dobrom starom vremenu”. Novo je zato što će i ovo današnje vreme već sutra za nekoga od nas postati ”dobro staro vreme”. Zapravo, za svakoga od nas.
Iza sebe imate veliki broj uloga, da li ste ih vi birali ili su one birale vas?
- Uloge su birale mene i sve sam ih dobijao iz drugog plana.Nisam čovek koji je previše ambiciozan i koji karijeru gradi sa željom da što više uloga prigrabi za sebe. Mislim da sam odigrao mnogo zanimljivih i atraktivnih uloga. Borio se jesam, ali samo umetničkim sredstvima.
Svaku ulogu ste dočaravali na duhovit način, jeste li takvi i van scene?
- Moj život se uvek odvijao u laganom ritmu. Volim život, društvo, lepu i duhovitu reč, smeh. Takav sam van scene i na njoj. Biram ljude sa kojima se družim i sarađujem kako bih život i posao pretvorio u veliku veselu priču. Ne volim mrgude i negativne osobe.
Jeste li se žrtvovali zarad glume i koliko je privatni život trpeo zbog toga?
- Za moje žrtve ne mogu reći da su žrtve jer sam život potrošio u pozorištu i nije mi žao, to sam uradio iz ljubavi. Srećan sam jer radim posao koji je lep, ispunjava me, kroz ulogu nasmejem druge, što je za mene veliki uspeh. Moj privatni život nikada nije trpeo zbog mog posla.
Imate li boemsko poimanje života?
- Ako bi se govorilo o boemstvu kao intelektualnom načinu života, onda jesam. Smatram da alkohol nije boemstvo, već ga čine način razmišljanja, življenja. Smatram da su boemi ljudi koji nemaju nikakvih stega, koji se bore protiv ustaljenog načina života, mišljenja, i od svega toga uspeju da se sklone.
Da li su i vama, kao svakom glumcu, pozorišne daske značajne u karijeri?
- Pozorišne daske su sredstvo na kojimaglumac može sebi da omogući da sve unutrašnje duboko skrivene situacije i životne sumnje otvoreno iskaže na sceni. Svake večeri te daske oživljavamo predstavom. Kao nagradu za emociju koju smo iznedrili dobijamo aplauz publike koji nema cenu.
Vidite li svog naslednika na sceni „Pozorišta na Terazijama“?
- Ivan Bosiljčić je jedan od glumaca kojeg sam odmah zapazio kada je kročio na ovu scenu. U njemu sam video jednu od budućnosti ove kuće. Pametan je glumac, bavi se suštinom naše profesije.
Na kojim projektima trenutno radite?
- U toku je snimanje “Bele lađe” u kojoj imam jednu od uloga koje se pojavljuju u poslednjem kvartalu serije. Osim toga, imam nekoliko projekata koji su u planu. Želim da moj kabare „Dobra stara vremena“ ekranizujem. U pozorištuigram dosta predstava, a moj kabare je ušao u predstavni repertoar, koji doživljava petnaestominutne ovacije publike.