Putna apoteka - prva pomoć na odmoru

Putna apoteka - prva pomoć na odmoru

Autor: | 13/08/2011

0

Sezona godišnjih odmora uveliko je u jeku, ali nije zgoreg podsetiti da pored atraktivnog kupaćeg kostima i letnjih odevnih kombinacija, na putovanje ponesete osnovne medicinske potrepštine, za eventualne neprijatnosti koje mogu da vam se dogode. Prosto da budete mirni i da za eventualnu glavobolju, mučninu ili posekotinu ne morate odmah da trčite kod lekara. Iz tog razloga nije loše da pripremite putnu apoteku koja treba da sadrži sredstvo za dezinfekciju ili antiseptik, zavoj, vodootporni flaster, pincetu, kao i poneki analgetik i antipiretik, lekove koji sadrže paracetamol, acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen.
Ukoliko ste skloni mučnini i povraćanju tokom putovanja, na put obavezno ponesite antiemetike. Tablete se piju pola sata pre vožnje i mogu se uzeti nekoliko puta na dan. Veoma je bitno i da spakujete lekove protiv zatvora, tablete protiv dijareje, kao i prah za rehidrataciju, koji ćete rastvoriti u vodi kako biste nadoknadili elektrolite izgubljene usled proliva ili povraćanja.
Što se tiče antibiotika, njih nije preporučljivo koristiti na svoju ruku, pa zato ni nema potrebe da ih nosite sa sobom.
Ukoliko u stranoj zemlji tražite određeni lek, morate znati da njegov naziv ne mora svuda da bude isti. Potrebno je da zapamtite internacionalo (generičko) ime, ono koje stoji ispisano manjim slovima i u zagradi na svakoj kutiji. Takođe je potrebno da znate u kom vam je obliku taj lek potreban (tablete, kapsule, sirup), kao i njegovu jačinu u miligramima.

Putovanje avionom i džet leg

Tokom leta postoji nekoliko rizika koji se javljaju uglavnom kao rezultat kabinskog prostora. To su redukovan nivo kiseonika, dehidratacija, ograničen i uzak prostor, promene pritiska.
Promena pritiska u kabini može dovesti do bola u ušima ili sinusima. Zapušite nos, zatvorite usta i pokušajte polako da izduvavate vazduh na nos. Na ovaj način otvarate Eustahijevu tubu čime se pritisak izjednačava. Gutanje, žvakanje žvake ili zevanje takođe može biti od pomoći. Otečene noge, grčevi u mišićima, problemi sa varenjem i gasovi mogu biti posledica dugog sedenja. S vremena na vreme ustanite da prošetate po avionu ili se dobro istegnite. Nikako ne sedite sa prekrštenim nogama.
* Džet leg - Vaš organizam ima biološki sat koji može da se poremeti kada za kratko vreme promenite nekoliko vremenskih zona. To se može odraziti na fizičke i mentalne sposobnosti.
Kako biste izbegli džet leg, pokušajte da sinhronizujete biološki sat pre odlaska na odmor. Ukoliko putujete na istok, nekoliko dana pre puta idite ranije na spavanje, obrnuto važi za odlazak na zapad. Takođe možete slediti i neki od sledećih saveta: pijte dosta vode pre, tokom i nakon leta kako biste izbegli dehidrataciju, nemojte konzumirati alkohol i bespotrebne lekove pre leta, spavajte tokom puta.

Najčešći problemi
* Dijareja - Čak 50% putnika zadesi dijareja u nekom trenutku putovanja. Ovi simptomi se ne smeju zanemarivati. Infektivna dijareja je najčešći oblik koji se javlja usled promene vode i hrane. Pored proliva može se javiti i mučnina ili povraćanje. Ukoliko simptomi potraju duže od 24 sata ili se javi visoka temperatura, javite se lekaru. Najveći problem dijareje jeste dehidratacija. Tečnost koju gubite morate nadoknađivati malim gutljajima vode ili prirodnog voćnog soka. S druge strane, velike količine vode koju unesete izbaciju so iz organizma, pa se preporučuje izotonični rastvor koji se kupuje isključivo u apotekama. Ako takav nemate pri ruci, možete ga sami napraviti tako što ćete u čašu vode sipati četvrtinu kašičice soli i ¾ kašičice šećera.
Što se tiče lekova, probiotici se mogu piti radi preventive, ali i kada već dođe do problema. Higijena je pola zdravlja - uvek perite ruke pre jela i nakon korišćenja toaleta. Imajte uz sebe alkoholni gel za dezinfekciju, za situacije kada nemate gde da operete ruke.
* Ujedi insekata - ukoliko se nakon ujeda javi otok i konstantan bol, potražite medicinsku pomoć. Neki insekti mogu preneti bakterije usled čega se javlja povišena temperature, pa se stanje leči antibioticima. Ujedi ose ili pčele kod nekih ljudi izazivaju alergijske reakcije koje u retkim slučajevima rezultiraju anafilaktičnim šokom koji može biti fatalan. Ako se javi brzo oticanje tkiva, svrab ili osip, otežano disanje, mučnina, bol u donjem stomaku ili nizak pritisak, potrebna vam je hitna medicinska pomoć.
* Osip od sunca – javlja se u slučaju pojačanog znojenja, kada je koža izložena suncu. Na taj način dolazi do upale koja rezultira crvenim pečatima. Osip se može sprečiti čestim tuširanjem i mazanjem umirujućim losionima.
* Trovanje hranom i nesipravna voda za piće – Nemojte piti vodu sa česme, možete je prokuvati, ali mora da ključa najmanje 5 minuta. Ukoliko je sipate u čiste zatvorene flaše, biće sveža 12 sati. Hranu perite samo flaširanom ili prokuvanom vodom. Isti je slučaj i sa pranjem zuba, umivanjem ili ispiranjem kontaktnih sočiva.
Nedovoljno kuvano ili pečeno meso, riba ili morski plodovi mogu biti uzročnici crevnih bolesti. Jedite samo tek pripremljenu hranu, a voće je najbolje da ljuštite.

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još