Morski Romi: Nomadi koji gotovo čitav život provedu na moru || Hello Magazin!

Za Mokene iz jugoistočne Azije more pruža gotovo sve što jedna osoba može zatrebati. Daje im hranu, udobno mesto za život, naravno uz pretpostavku da poseduju brod, koji je neophodan za njihov način života.

Pripadnici ovog nomadskog skupa često se nazivaju "Morskim ciganima", a poznati su po tome što lutaju Andamskim morem uz obalu Tajlanda i Mjanmara. Mokeni putuju na malim, ručno rađenim drvenim brodovima koje nazivaju "kabanzi", s kojima vešto love svežu ribu i skupljaju razne školjke koristeći ništa složenije od jednostavnog koplja i izvanredne sposobnosti da zadrže dah ispod vode.

Mokeni se u većini slučajeva žene još kada su tinejdžeri – za žene se smatra da su idealne dobi za sklapanje braka kada dobiju prvu menstruaciju, a ostaju zajedno sve do smrti partnera. Ali, pre nego što oženi devojku, pripadnik plemena Mokena mora se dokazati sebi, mladoj pa i njenim roditeljima u ritualu u kojem pokazuje veštinu izgradnje "kebanga". Kroz vreme, rastom turizma, ali i promenama zakona, Mokeni polako menjaju svoje mesto života, ali običaji ostaju isti. Tako su bili prisiljeni da napuste svoje kućice na brodovima i osnuju naselja uz samu obalu.

Maleni skupovi Mokena i dalje se odupiru promenama novog doba i još uvek žive nomadskim načinom života, barem u većem delu godine. Na tradicionalan način oni još uvek posećuju kopno i kratko se nastanjuju na njemu za vreme kišne sezone.

Mokeni su rođeni, žive i umiru na svojim brodovima, barem tako razmišljaju oni koji se bore da sačuvaju tradiciju stariju od 4 hiljadu godina. Legenda kaže da je prvi Moken bio drevni kralj Gaman kog je žena, nakon preljuba, proterala s ostrva i prisilila da živi na moru u čamcu. Danas Mokeni nemaju mnogo i, kako oni na moru tako i oni na kopnu, žive od mora i svakodnevno love ribu i vade školjke kako bi se prehranili. Sav višak, a trude se da ga je što manje, prodaju kineskim ribaricama koje se "šunjaju" okolnim vodama.

Mokeni su duša arhipelaga Orang Laut, odsjaj sveta koji polako nestaje. Zato bi tih malo pripadnika plemena, koji se još uvek drže tradicionalnog načina života i običaja, trebalo što više paziti i negovati jer su jedni od posljednjih pripadnika "morskih ljudi", koji su odličan primer prilagodljivosti ljudi i živi muzej cele jedne nomadske civilizacije.