Glumac Slobodan Stefanović u Beogradu pronašao mirnu oazu

Glumac Slobodan Stefanović u Beogradu pronašao mirnu oazu

Autor: | 12/07/2010

0

Nadarenog glumca Slobodana Stefanovića, zvezdu brojnih mjuzikla u „Pozorištu na Terazijama“, šira publika upoznala je u televizijskim serijama „Ljubav i mržnja“ i „Stižu dolari“. Tridesetdvogodišnji Novosađanin je Akademiju umetnosti završio pre devet godina u rodnom gradu, a prvu zapaženu rolu dobio je u filmu „Ona voli zvezdu“. Usledila je upešna glumačka karijera, preseljenje u srpsku prestonicu, a samim tim i potraga za adekvatnim domom. Bilo mu je potrebno šest godina da pronađe svoju oazu na Zvezdari, gde živi već četiri godine. Za magazin „Hello!“ otkriva da je prvi kupljeni stan na Karaburmi prodao dve nedelje posle useljenja, jer mu nije odgovarao zbog „loše energije“.

- Kada sam pre sedam godina došao iz grada čiji mi je tempo odgovarao, sve mi se ovde činilo brže, haotičnije. Sada sam se na to navikao pa imam suprotan problem. Novosađani su „usporeni“, i tamo nije dosadno. U ovom stanu osećam se odlično. Dobra je lokacija i sredio sam ga po sopstvenoj meri. Budući da sam radoholik, potrebno mi je da se opustim posle napornog dana, jer dosta igram u pozorištima. Iako je važno da čovek ostvari svoje ciljeve, bitnije je da bude srećan. S vremenom sam shvatio da nije najvažnije biti najbolji - počinje razgovor Slobodan, koji se prošle godine usavršavao u žanru mjuzikla u Njujorku na akademiji „Amda“, čiji je bio stipendista. Od poznate akademije dobio je mogućnost da nastavi sa usavršavanjem, ali glumac o tome još razmišlja, jer bi to zahtevalo prekid karijere, i život bez dragih ljudi.

Mnogo ste vezani za prijatelje i porodicu?
- Ne znam kako bih funkcionisao da živim u Americi, a da ne dolazim svakih mesec dana. Cela moja porodica živi u Novom Sadu. Osim njih, postoje i ljudi u prestonici za koje sam mnogo vezan. „Tukla“ bi me nostalgija, ali videću od jeseni šta ću odlučiti.
Živite zdravim načinom života?
- Osim što treniram pet puta nedeljno u teretani, što je moj ventil, već godinu dana pazim na namirnice koje unosim. Izbacio sam iz ishrane „četiri bele smrti“ i sam spremam hranu ako ne moram da se uz šporet zadržavam duže od petnaest minuta. Ukoliko je potrebno da kuvam duže, radije odlazim u restoran.
Ne opuštate se izlazeći u provod ili konzumiranjem alkohola?
- Ne, ne pijem, mada čaša belog vina je po svačijoj meri. Ipak, zbog treninga ne unosim alkohol, a u noćni provod idem u najmanjoj mogućoj meri. Kada znam da me narednog dana čekaju predstava i naporno pevanje u trajanju od dva sata, najmanje što mogu da uradim za sebe je da budem u stanu pre ponoći i da se odreknem čaše ili dve alkohola. Možda je to spartanski, ali i dalje učim da se opuštam.

Da li radije uživate sa devojkom u domu?
- Mogu da otkrijem da sam sa emotivno vrlo zadovoljan. Svoju privatnost ne volim, poput mnogih glumaca, javno da iznosim. Tako mi je mirnija glava i lakše spavam.
Prilaze li vam obožavateljke da se upoznaju sa vama?
- Oko javnosti je tu, i često se desi da neka devojka želi da se upozna sa mnom. To mi se dopada, nemam ništa protiv toga.
Mislite li da ste emotivni, i šta vam drugi kažu o tome?
- Mnogi misle da nisam, a ja mislim da jesam i što je najvažnije - učim da budem. Dupli sam Lav, a i ako se imaju na umu moje godine, sve teže se navikavam na neke stvari i potrebno je da sve više kompromisa pravim u emotivnoj vezi, a i u poslu.
Kakve devojke mogu da vas privuku?
- Generalno volim žene koje me ne guše i daju mi slobodu koju ja ne želim da koristim na izlaske, provod ili neki flert. Jednostavno potrebno mi je neko moje vreme. Kada neka devojka počne da me „steže“, već tu vidim brzi kraj veze.
A fizički, koji je vaš tip devojke?
- Nemam tip, više me privlači stav, pokret, nešto što valjda samo ja i primećujem. Nemam ništa protiv fizičke univerzalne lepote, ali je bitan karakter žene. Dopadaju mi se devojke koje su pametne i kojima ne mora mnogo da se objašnjava. One koje imaju dubinu ličnosti.

Jeste li nekad bili blizu braka?

- Ne. Brak je po meni zastrašujuća institucija. Za sada ne vidim sebe u takvoj „obaveznoj obavezi“.
Voleli biste da imate decu?
- Da. I to baš jako. Koleginica Jelena Jovičić mi je nedavno rekla da sam potpuno spreman za ulogu roditelja kada je videla kako se satima igram sa njenim neodoljivim sinom. Kazala mi je da imam neverovatan očinski instinkt. Imam i sestriće koje obožavam. Ne bih imao ništa protiv i da sad dobijem mališane, jer je uvek pravo vreme za decu. Ipak, treba hrabrosti za roditeljstvo: deca nisu igračka i zahtevaju odricanje. Spreman sam na to, pa ako se desi - dobrodošlo je.

Šta vam kažu da je vaša najveća vrlina, a šta mana?
- Drugi cene to što sam uvek spreman da pomognem prijateljima - od krečenja stana do ljubavnih jada. Mislim da su moje vrline odanost i odgovornost. Teško dajem obećanja, ali, kad nešto obećam, moja reč je veoma čvrsta. Kažu mi da sam težak čovek mada ne znam zašto - nasmejan sam i veseo. Verovatno misle na to što zahtevam previše, kako od sebe, tako i od prijatelja. Ne puštam olako nove ljude u svoj život i mnogo mi je potrebno da u nekog steknem poverenje. Moja prijateljstva su stara više od deset godina. Moji drugari su uvek pozitivni, ne volim ljude koji „isisavaju“ energiju.

Piše: Nadežda Jokić
Foto: Andreja Damnjanović

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti