Jesenji plodovi za jači imunitet || Hello Magazin!

U periodu smene toplog i hladnog vremena organizam ima više potreba. Ako obratite pažnju na hranu koju jedete i stil života, pa tako svom imunosistemu obezbedite neophodno oružje, vaš će organizam ostati zatvorena zona za neprijateljsko delovanje bakterija, virusa i gljivica. Procenjuje se da zdrava odrasla osoba normalno godišnje oboli od prehlade ili infekcije dva puta. Oni koji imaju značajno veći broj infekcija godišnje trebalo bi da se pažljivije pozabave svojim imunitetom.
Jesen je doba kada prehlada i grip vladaju kao uobičajene pojave, pa ne čudi što ovih dana sve više ljudi kašlje i kija, a glavni krivac za pojavu bolesti je oslabljen imunitet. Dokazano je da je, osim odgovarajuće ishrane, jedan od važnih faktora podizanja imuniteta umereno vežbanje, pa se u nekim istraživanjima pominje čak 50 odsto veća otpornost aktivnih ljudi u odnosu na osobe sklone sedećem načinu života. Aerobni trening, poput brzog hodanja ili vožnje bicikla, smatra se najboljom vežbom za sprečavanje bolesti i očuvanje zdravlja.
Istraživanja su pokazala da cink povećava aktivnost ćelija imunog sistema, znatno skraćuje vreme prehlade i ublažava simptome respiratornih infekcija. Ako ste pristalica korišćenja prirodnih izvora, trebalo bi da u ishranu uključite školjke, jagnjetinu, džigericu, biftek, semenke bundeve i proizvode napravljene od celog zrna žitarica. Ipak, cink ne bi trebalo koristiti u obliku sprejova za nos jer se dužom upotrebom može oštetiti čulo mirisa. Žene bi dnevno trebalo da unose osam miligrama cinka, a muškarci jedanaest.
Kao snažan antioksidans, koenzim Q10 štiti organizam od slobodnih radikala i ima ulogu u proizvodnji energije koja pokreće telo, te je idealan dodatak ishrani kod obolelih od prehlade ili gripa. Dnevna doza za odrasle iznosi između 30 i 90 miligrama, a njegovi prirodni izvori su meso i riba. Može se koristiti i kao dodatak ishrani koji bi trebalo uzimati posle ishrane dva puta dnevno, ujutru i uveče.
Propolis je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa cvetova različitih biljaka. Rastvor propolisa je dobro poznato sredstvo za jačanje imuniteta, takođe pomaže prilikom oštećenja sluzokože nosa i usta. Tri puta dnevno trebalo bi uzeti 20 do 25 kapi rastvorenih u malo tečnosti ili ih nakapati na kašiku šećera i lagano otapati u ustima. Propolis je dostupan i u obliku tableta koje bi trebalo uzimati tri puta na dan. Vitamin C je takođe jedan od najvećih saveznika u očuvanju zdravlja, pa je potrebno unositi ga u velikim količinama, čemu pogoduje obilje povrća i voća na pijačnim tezgama tokom jeseni.

Vitalnost organizma

Bundeva za dijabetičare - Opravdano se smatra kraljicom jeseni. Slatko meso fine teksture krije mnoštvo blagotvornih nutrijenata, a istovremeno ima malo kalorija i lako se vari. Bundeva je odličan izvor vitamina A i vrlo dobar izvor važnog antioksidanta - vitamina C. Narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Osim manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu su vitamini A, C, B, folna kiselina, kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe. U 100 grama ploda ima samo trideset kalorija. Odličan je izbor za gojazne osobe, dijabetičare, kao i za osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. U narodnoj medicini preporučuje se kao diuretik, to jest za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Odlična je i kod psorijaze.
Kesten za anemične - Ima nešto veću energetsku vrednost, koju duguje relativno visokom sadržaju skroba. Odličan je izvor i vitamina B6, kalijuma i folne kiseline. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se niskim procentom masti i jedini sadrži vitamin C. Budući da vitamin C, između ostalog, ima važnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema, kesten je idealan, ukusan i hranljiv međuobrok u danima koji već postaju hladniji. Svež plod kestena ima 170 kalorija na 100 grama i tri puta manje kalorija od lešnika, badema ili oraha. Ne sadrži holesterol, gluten i idealna je namirnica za obolele od celijakije. Bogat je šećerima, mineralima fosforom i vitamina B kompleksa. Poznat je po slatkom ukusu i blagoj teksturi. U narodnoj medicini kesten se preporučuje anemičnima i onim koji imaju lošu probavu. Kesten je dobar za lečenje respiratornih problema, poput kašlja.
Šipak protiv gripa - Šipak je plod divlje ruže i sadrži sto puta više vitamina C od jabuke. Sadrži i znatnu količinu vitamina B kompleksa i karotena, a od minerala ima dosta fosfora, kalijuma, kalcijuma i gvožđa, dok u semenkama ima vitamina E. Sok od šipka je tri puta bogatiji antioksidantima od zelenog čaja. U narodnoj medicini koristi se za suzbijanje gripa, otklanjanje zatvora, ubrzavanje cirkulacije i lečenje anemije.
Dunja protiv dijareje - Plod sličan jabuci ili kruški retko se jede u svežem stanju, a češće u prerađenom. Vitamina C sadrži u izobilju, a od minerala su zastupljeni kalijum, natrijum, gvožđe, cink, bakar… U semenu dunje ima dosta sluzi, ali i otrovnih cijanovodoničnih jedinjenja, pa se zbog toga seme ne jede, već se koristi u farmaceutskoj industriji. U narodnoj medicini sok od dunje koristi se protiv dosadnih i upornih dijareja.
Kruška snižava pritisak - Brzo otklanja glad, a istovremeno daje snagu i potrebnu dnevnu energiju. Sadrži sorbitol, koristan za jačanje zuba. Kruške su odličan izvor dijetetskih vlakana koja lekovito deluju prvo na probavni sistem, a zatim i na kardiovaskularni, tako što snižavaju krvni pritisak i regulišu nivo holesterola u krvi. Antioksidanti u kruškama čuvaju nas od delovanja slobodnih radikala i na taj način jačaju imunološki sistem. Kruška sadrži mineral bor koji ima sposobnost da zadrži kalcijum i smanji rizik od pojave osteoporoze.
Jabuka za dobro varenje - Sadrži otprilike 83 odsto vode, a energetska vrednost im je 58 kalorija na sto grama. Jabuka sadrži i organske kiseline, a od šećera glukozu, fruktozu i nešto saharoze, vitamine A, B i C. Smanjuje apsorpciju holesterola i masnoća u crevima i potrebu za grickanjem jer daje jak osećaj sitosti. Jabuke imaju veliku dijetetsku vrednost. Preporučuju se kod anemije, avitaminoze i kod problema s varenjem.

Priredila: Snežana Milošević