Rekreacija - melem za dušu i telo || Hello Magazin!

Savremeni način života, u kojem se čovek sve manje kreće, radi dobrog zdravlja i kondicije, zahteva rekreaciju. Fizička aktivnost je sastavni deo ponašanja i ključna je za održavanje zdravstvene dobrobiti, radne sposobnosti i duševne ravnoteže. Osim pozitivnog uticaja na izgled tela, ona utiče i na funkcionalne sposobnosti kardiovaskularnog, respiratornog i nervnog sistema. Rekreacija obuhvata spontane aktivnosti po sopstvenom izboru radi osveženja, odmora, razonode i što sadržajnijeg korišćenja vremena izvan profesionalnih radnih obaveza. Rekreacija uključuje različite aktivnosti za zabavu, odmor i opuštanje, a njen cilj je da se kombinacijom fizičkih, psihičkih i društvenih aktivnosti postigne što bolja psihofizička ravnoteža.
Sportska rekreacija, kao što su trčanje, šetnja, vožnja bicikla, preskakanjekonopca, pilates, aerobik, tenis, borilačke veštine, plivanje i slično,pomaže u održavanju kondicije, telesne težine, mišića, kardiovaskularnog i respiratornog sistema, jačaju kosti i poboljšava se koncentracija, oslobađa se od stresa i napregnutosti što je preventiva od koštanih zapaljenja i deformacije.
Psihička rekreacija predstavlja zanimaciju koja nam pruža užitak, rasterećenje i osvežavanje moždanih ćelija, opuštanje i aktiviranje misaonih procesa. Takve rekreacije su šah, sudoku, čitanje, sviranje, slušanje muzike i različite vrste hobija. Društvene aktivnosti su razne vrste druženja, igara, izlazaka sa osobama koje vam odgovaraju i opuštanje u društvu.
Ukoliko se organizovano i planski sprovodi, rekreacija može da donese savršene rezultate, ali je potrebno pridržavati se određenih pravila. Jedna od blagodeti je miran san, što je neophodno svakome, a da biste ga obezbedili važno je svakodnevno vežbati. Pored toga, rekreacija će vam pomoći da budete opušteni, nasmejani, zadovoljni i puni energije.
Pre nego što odlučite kojom vrstom rekreacijećete se baviti, obavezno bi trebalo uraditi lekarski pregled, kao i testiranje pod naporom jer se na taj način dobija uvid u vaš nivo opšte kondicije, snage, izdržljivosti, energetske potrošnje, stanje metabolizma i dr. Na osnovu dobijenih parametara sledi lekarska preporuka kakvo vežbanje bi za vas bilo optimalno: kojom vrstom, kojim intenzitetom, trajanjem i učestalošću bi trebalo da se vežba. Znači, u skadu sa vašim željama i mogućnostima organizma, određuji se vežbe koje za vas nisu ni prelagane ni preteške, a da se postignu željeni rezultati, bilo da je to poboljšanje kondicije, mršavljenje ili nešto treće.
Izuzetno je bitan kontinuitet u bavljenju fizičkom aktivnošću. Jedna od najčešćih grešaka vezana za rekreativno bavljenje sportom je povremeni odlazak na trening visokog intenziteta. Takvo vežbanje ne samo da nije korisno nego može biti i veoma opasno zbog eventualnih kardiovaskularnih problema i povreda. Optimalno vežbanje je tri do pet puta nedeljno i ono daje najboljerezultate. Nikako ne bi trebalo zaboraviti da je neophodno tokom dana uneti dve litre tečnosti u organizam, jer su znojenje i pojačano disanje radnje pri kojima se gubi dosta tečnosti.Osim što vežbanje čini napornim i manje delotvornim, dehidracija loše utiče na čitav organizam, uzrokujući umor, glavobolju, vrtoglavicu, a u težim slučajevima mučninu i povraćanje.
Sistematska primena odgovarajućih programa sportske rekreacije znatno ubrzava razmenu materija u mišićnim ćelijama. Intenziviranje procesa razmene materija u mišićnim ćelijama doprinosi sagorevanju većih količina masti i većoj potrošnji kalorija. Povećana energetska potrošnja, intenzivirana tokom vežbanja, nastavlja se dvanaest sati i posle završetka programa vežbanja.
Prilikom dijete gladovanja organizam sagoreva mišićno umesto masno tkivo. Takvim dijetama telesna masa se smanjuje (mršavi se) najvećim delom gubitkom mišićne mase i bezmasnog tkiva, posebno tečnosti, i neznatne količine masti. Posle takvih dijeta organizam mora da popuni nedostatak važnih materija i neizbežno brzo dobija dva do četiri i pokilograma telesne mase.
Programi sportske rekreacije doprinose redukovanju masnih naslaga.
Intenziviranjem sagorevanja masti primenom programa dužeg trajanja aerobne usmerenosti i programa za jačanje pojedinih mišićnih grupa, mogu se efektno redukovati masne naslage sa posebno ugroženih lokaliteta.

Plivanje idealan spoj aerobnog i anaerobnog vežbanja

Uz atletiku i gimnastiku, plivanje je bazični sport, što znači da se iz njih razvijaju svi ostali sportovi. Budući da uključuje većinu mišićnih skupina i obezbeđuje dobar aerobni učinak, a koristi i otpor vode, plivanje se smatra jednim od najkompletnijih oblika vežbanja: osnažuje mišiće celog tela, podiže vitalnost i jača kardiovaskularni sistem.
Sveobuhvatno je u odnosu na ostale sportove. Spoj aerobnog i anaerobnog načina vežbanja, koji ima pozitivan uticaj na zdravlje jer jača kardiovaskularni sistem, poboljšava rad srca i pluća, ali ujedno objedinjuje i elemente vežbi snage. Ono je dobro i za mršavljenje jer uz kontrolisani unos hrane, odličan je način da telo izgubi višak masnog tkiva, a zadrži postojeću mišićnu masu.
Plivanje ne opterećuje zglobove pa se njime mogu baviti i starije osobe, izvrsno održava dobru pokretljivost, mišićnu snagu i kondiciju, tepoboljšava elestičnost zglobova čineći ih otpornijim na svakodnevne napore i opterećenja. Pored pozitivnih uticaja na organizam, plivanje deluje opuštajuće i pomaže u oslobađanju briga i svakodnevnog stresa.