Fizička aktivnost čuvar zdravlja || Hello Magazin!

Povećano interesovanje za fizičku aktivnost poslednjih godina posledica je brojnih istraživanja koja su naučno potvrdila i ranije dobro poznat povoljan efekat fizičke aktivnosti na zdravlje.
Fizička aktivnost trebalo bi da bude sastavni deo života svakog pojedinca upravo zato da bi se smanjila mogućnost razvoja pojedinih psihičkih i telesnih oboljenja. Važno je da izaberete fizičku aktivnost koju volite i da je redovno sprovodite.
Nije potrebno da se ektremno iscrpljujete, to može imati i suprotan efekat, naročito kod osoba sa obolelim kardiovaskularnim i respiratornim sistemom. Studije su čak pokazale da umerena aktivnost više doprinosi boljem raspoloženju nego prekomerni, dugotrajni i težak rad. Cilj koji bi trebalo postići je da se osećate prijatno umorni i da imate prijatna osećanja posle fizičke aktivnosti. Program koji većina osoba smatra lako izvodljivim, zadovoljavajućim i korisnim je trideset do četrdeset pet minuta šetnje, tri do pet puta u toku nedelje. Ako nemate kondiciju, ne bi trebalo da se forsirate - u početku se zadovoljite kraćom i manje intenzivnom šetnjom ili fizičkom aktivnošću, a kasnije postepeno pojačavajte intenzitet i dužinu.
Najvažnije je da ljudi pronađu nešto u čemu uživaju jer su tako veće šanse da će nastaviti da se time bave. Potreban je samo par dobrih cipela za hodanje da bi se počelo sa nečim tako jednostavnim kao što je šetnja. Sve što drži telo u pokretu može da pomogne na putu ka boljem zdravlju.
Svako vežbanje mora da ima period zagrevanja (pet-deset minuta), period treninga (tridesest-četrdeset minuta) i period hlađenja, kada se tempo vežbanja usporava (pet-deset minuta). Ukoliko ste do sada bili potpuno neaktivni, pokušajte da neke od ovih aktivnosti usvojite i videćete da će vam i te male promene doneti primetne rezultate kao što je poboljšanje zdravlja. Zato krenite u duge šetnje, šetajte psa, koristite stepenice, idite u kupovinu pešice, parkirajte automobil dalje od mesta na koje idete, radite kućne poslove. Ova baza predstavlja dnevne aktivnosti i zato je važno da postoji još neka aktivnost u toku dana. Pronađite način da budete aktivniji. Što se više budete kretali, dobrobiti će biti veća.
Pošto je šetnja postala baza vaše svakodnevice spremni ste da tome dodate rekreaciju ili aerobnu aktivnost vašem nedeljnom planu. Ukoliko imate više od četrdeset pet godina, a bili ste neaktivni do sada i imate pozitivnu ličnu ili porodičnu anamnezu o srčanim oboljenjima, najbolje bi bilo da se konsultujete sa lekarom pre početka vežbanja. Vežbe koje se preporučuju na ovom nivou trebalo bi raditi tri do pet puta nedeljno.
Naredni nivo aktivnosti trebalo bi da se fokusira na poboljšanje funkcije srca i pluća, te je akcenat na vežbama snage i izdržljivosti, što takođe doprinosi opštoj boljoj kondiciji. Savetuje se da se dva do tri puta nedeljno rade ove vežbe: istezanje, rastezanje, dizanje tegova, kuglanje, igre sa loptom,

BENEFITI REKREACIJE

* Povećava potrošnju energije.
* Održava telesnu masu (mišići).
* Uvećava vitalni kapacitet pluća.
* Poboljšava kardiovaskularna funkcija i smanjuje rizik za koronarne i cerebrovaskularne bolesti.
* Poboljšava lipidni profil krvi, smanjuje adhezivnost trombocita, uvećava fibrinolitičku aktivnost.
* Smanjuje krvni pritisak ako je povišen.
* Ubrzava metabolizam glukoze i povećava insulinsku senzitivnost.
* Smanjuje rizik od nastanka osteoporoze.
* Smanjuje rizik za neke oblike karcinoma (dojke, prostate, kolona i druge).
* Umanjuje apetit u odnosu na potrošene kalorije.
* Utiče na opšte dobro osećanje.
* Smanjuje obolevanje i obezbeđuje duži i kvalitetniji život.
VITALNOST ŽENE I REKREACIJA
Medicinska istraživanja pokazuju da su neaktivne odrasle osobe, posebno žene, izložene većem riziku od prerane smrti, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, depresije i nekih vrsta karcinoma. Sve veći broj studija pokazuje da rekreacija može da smanji rizik od karcinoma dojke kod žena.
Rekreacija kao sredstvo sprečavanja ili smanjenja rizika od različitih vrsta karcinoma, posebno karcinoma dojke, značajna je iz dva razloga: direktnog fizičkog efekta, kao i indirektnog, koji sprečava ili doprinosi mehanizmima sprečavanja viška kilograma, jer povećanjem telesne težine raste i rizik od karcinoma. Smanjenje rizika od karcinoma dojke nije jedina prednost rekreacije, naročito među ženama posle menopauze.
Negde oko tridesete godine žene počinju da gube koštanu masu, te ako ne učine nešto s tim u vezi, kao što je vežbanje pod opterećenjem, taj proces će se nastaviti. Treninzi otpornosti i opterećenja su najbolji, ali su dobre i stvari kao što je šetnja ili džoging u kombinaciji sa tegovima. Ples, zumba i kik boks takođe pomažu da se održi koštana masa. Rekreacija može da pomogne i kod još jednog problema sa kojim se žene suočavaju, a to je držanje tela.