Tanja Jordović: Životni kutak u Šeboju || Hello Magazin!

Bivša urednica Informativnog programa televizije „Pink“, a odnedavno savetnica direktora programa „Radio-televizije Vojvodina“ Tanja Jordović pre tri godine započela je život u beogradskom naselju „Belvil“, u stanu na osmom spratu u zgradi koja se zove „Šeboj“. Mada je oduvek bila emotivno vezana za Zemun gde je odrasla, odlučila je da promeni lokaciju stanovanja i kupi novi životni prostor sa savremenim ambijentom. Tržni centar „Delta siti“, koji se nalazi preko puta zgrade u kojoj živi, za nju predstavlja centar grada u kome pronalazi sve što joj je potrebno. Blizina autoputa, prelepo uređena okolina sa stazama za šetnju i komfor koji se oseća kada se kroči u naselje „Belvil“ bili su presudni da ova poznata novinarka izabere životnu oazu baš u ovom delu naše prestonice.
- Pre naselja „Belvil“ živela sam u Zemunu i mislila sam da nikada neću otići odatle. Zbog emotivne vezanosti za taj deo pored Dunava, potrudila sam se da nađem stan u najbližem okruženju kraja u kome sam odrasla. Budući da je naselje "Belvil" lepo uređeno, sa brojnim sadržajima, opredelila sam se za ovaj deo grada. Stan sam kupila u izgradnji i prezadovoljna sam - započinje razgovor za magazin „Hello!“ Tanja Jordović.

Nisu vas brinule spekulacije o tome da je „Belvil“ građen na brzinu i da je nekvaliteno naselje?

- Slušala sam svakojaka nagađanja o naselju „Belvil“. Zbog toga sam pozvala moja dva druga, građevinska inženjera, da provere celokupnu situaciju. Ispostavilo se da su te spekulacije o nekvalitetnoj gradnji neistinite. Već treću godinu živim u ovom naselju i mogu slobodno da kažem da sam prezadovoljna i stanom i ambijentom. Komšiluk mi je pristojan i sve mi je blizu. Za određenu mesečnu nadoknadu imate obezbeđeno održavanje stana i okruženja. Domaćin parcele je uvek tu za vas. Nikada nemamo sneg ispred naše zgrade, ako vam "iskoči" osigurač, majstor je tu za pet minuta, a u vreme letnjih vrućina, kada je trava u celom gradu spržena, kod nas se zeleni jer se stalno šiša i zaliva. Prema mom ukusu ovo naselje je napravljeno po meri čoveka, bez obzira da li živi sam ili sa porodicom.

Budući da u naselju ima mnogo zgrada, oseća li se ponekad gužva?
- Ne, nikada, jer se „Belvil“ prostire na velikoj površini. Verujte ovo naselje često deluje prazno, mada u njemu stanuje veliki broj ljudi. Ima mesta za sve nas.

S obzirom na to da ste kupili stan u izgradnji, jeste li imali neke sugestije prilikom gradnje?
- Nije bilo potrebe za tim. Jedino sam zamenila parket i stavila brodski pod, da bi se uklopio sa belim nameštajem.

Izabrali ste stan na osmom spratu.

- Želela sam da živim na visini, zbog čega sam tražila stan od petog do desetog sprata. Zaustavila sam se na osmom. Na Zapadu nikada nećete naći da neko živi na prvom ili drugom spratu. Ti stanovi su obično rezervisani za domare jer se smatraju nehumanim za život. Mi u Srbiji smo stalno preplašeni da nam neće raditi lift, pa zato brže-bolje rezervišemo stanove do trećeg sprata, što je pogrešno. Život na visini je predivan i najzdraviji. Strujanje vetrova i svež vazduh se izuzetno osećaju. Tišina je neuporediva u odnosu na niže delove zgrade, a pogled je fantastičan. Mislim da se iz mog stana pruža jedan od najlepših pogleda u gradu, jer nemam nikakvu zgradu ispred sebe. Vidim sve, od Banovog brda do Batajnice. Noću kroz moj prozor Beograd deluje kao Njujork. Zahvaljujući ogromnim prozorima, koji zauzimaju čitav jedan zid, preko dana moj stan je okupan svetlošću.

Da li ste sami osmišljavali enterijer vašeg doma ili ste angažovali stručnjaka?
- Imala sam pomoć prijateljice, po struci građevinskog inženjera, koja je sve moje zamisli usavršila i sprovela u delo. Većinu stvari u mom domu sam naručila preko interneta iz „Ikee“. Nisam osoba koja se vezuje za nameštaj, pa ga zato i ne plaćam skupo jer želim da ga menjam svake tri, četiri godine.

U vašem domu dominira bela boja.
- Bela boja mi podiže raspoloženje. Dok sam planirala kako da uredim dom, listala sam mnoge časopise i primetila da mi je oko uvek zastajalo na stranama gde su bili prikazani stanovi sa delovima enterijera bele boje. Oni su mi delovali retro, najviše su mi ličili na dom, zato sam poželela takav ambijent i u mom carstvu. Jedino me je plašilo održavanje nameštaja bele boje. Ispostavilo se da je izuzetno lako jer se prašina manje primećuje na izuzetno svetloj nego na tamnijoj površini. Inače, bela je pogodna za kombinovanje i stan uvek može da izgleda drugačije. Tako sam za „Novu godinu“ stavila dosta crvenih detalja i moj dom je izgledao skroz drugačije.

Divne slike ukrašavaju vaš dom.

- Imam nekoliko slika mog prijatelja, umetnika Bate Price, koje je naslikao specijalno za mene i moj dom. Ostala platna pretežno su dela manje poznatih autora, a ima tu i grafika i serigrafija poznatih umetnika.

Značajan deo vašeg stana zauzima biblioteka?
- Naravno, jer sam ja završila književnost. Da sam u prilici, ceo stan bih pretvorila u biblioteku. Na policama su trenutno samo knjige koje su mi najdraže i koje su mi trenutno potrebne, a ostale su raspoređene po kutijama. Svega bih se odrekla osim knjiga. Kad ih nekome pozajmim, ne prestajem da mislim o njima, sve dok mi ih ne vrate, bez obzira o kom je rukopisu reč.

U vašem domu se oseća toplina i zbog brojnih elemenata izrađenih od drveta?
- Volim sve prirodne materijale. Obožavam antiku, ne osećam se prijatno u uglačanim i sjajnim kuhinjama od medijapana, to mi deluje sintetički i izveštačeno. Nisam neka vična kuvarica, ali volim atmosferu „bakine kuhinje“ u stanu, to mi miriše na pravi dom.

Postoje li neki detalji za koje ste naročito vezani?

- Postoje, to su fotografije. Volim zabeležene trenutke i za svaku fotografiju znam u kom je trenutku i kako nastala i svaka za sebe predstavlja po jednu anegdotu iz života.

Kakvu simboliku ima drveni sanduk?
- To je uspomena od mog bivšeg muža. Taj stari sanduk smo našli pored kontejnera, pošto mu je bio veoma zanimljiv, moj bivši suprug ga je uzeo, istrugao, izlakirao, kompletno sredio. U našoj brakorazvodnoj parnici, koja je bila srećan razlaz, rekla sam da dete i kovčeg nipošto ne dam, a sve drugo neka uzme. To je bila moja šala koju i dan-danas prepričavamo. Taj drveni sanduk me podseća na neke stvari iz života.

Iznad vašeg bračnog kreveta skoro ceo zid zauzima freska „Belog anđela“.
- U šali volim da kažem „Beli anđeo“ se nalazi iznad moje devičanske postelje. Volim ikone, a naročito sam facinirana anđelima na freskama. Ikonu je naslikala drugarica mog sina, kad je pogledam, uvek mi vrati osmeh na lice. Budući da je slikana na malteru i da je preteška, moja majka mi je uvek govorila: „Ćerko, pazi, da ti anđeo ne padne na glavu“.

Čijih su ruku delo skulpture u vašem domu?

- Imam druga vajara sa hrvatskog ostrva Lošinj. U stanu imam veliki broj skulptura koje je on napravio, inspirisan našim svakodnevnim situacijama u kojima smo se našli. Tako imam naše likove i figure sa plaže iz raznih restorana, isklesanih u keramici i porcelanu. On je hvatao momente i "selio" ih u svoja dela.

Sa kim živite u ovom domu?
- Praktično sama, ali mi je tu skoro svaki dan moj sin Luka koji je nedavno završio Akademiju za diplomatiju i bezbednost i, na moju sreću, zaposlio se.

U kom delu stana najviše volite da boravite?
- U krevetu u dnevnoj sobi se osećam kao kod kuće. Obožavam da se u njega zavalim, dignem noge na sto i uzmem knjigu.

Imate li jutarnje rituale?
- Imam, jer već imam godina za rituale. Ustanem sat i po pre polaska na posao da bih mogla u tome da uživam. Stavim kafu, istuširam se, napravim ceđenu pomorandžu, gledam sve jutarnje programe i čitam štampu. Na taj način mi najlepše započne dan.

Da li vam je bilo teško da posle dvanaest godina rada na televiziji "Pink“ napustite tu medijsku kuću?
- Takve odluke nisu teške za mene jer nikada ne nastaju preko noći. Kada nešto rešim, tu nema zaustavljanja. Na „Pinku“ mi je bilo odlično i niko me nije uvredio. Nikada nisam imala problema ni sa kim, ali jednostavno sam se zasitila i bilo mi je naporno. Inače sam tip koji lako menja posao, čak i u današnjim teškim vremenima. Ljudi vole stabilnost, a ja volim izazove. Želela sam promenu po svaku cenu i da izađem iz informative. Za razliku od drugih radio-televizija „Vojvodina“ mi je uputila interesantnu ponudu da budem savetnik direktora programa. Pozvao me je tim koji se zainatio da napravi najbolji javni servis u Evropi. To je za mene bio izazov jer je podrazumevao da učestvujem u svim programima, od zabavnog do političkog sadržaja. Novi Sad je prelep, ali sam se teže navikla na njihov sporiji tempo. Bilo mi je čudno što su, čim malo ubrzam, moje kolega sa posla bile u fazonu: „Ej, uspori malo“. U stvari oni su meni pomogli da se oslobodim tenzije i stresa na koji sam navikla.

Razmišljate li da se u budućnosti preselite u Novi Sad?
- Ne. Ja sam ipak beogradsko, odnosno dete iz Zemuna.

Praktikujete li neke sportske aktivnosti, budući da naselje "Belvil“ ima atletsku stazu i lepe zone za šetnju.
- Naravno, insistiram na tome i teram drugarice da se šetamo i da brzim hodom napravimo nekoliko krugova po atletskoj stazi. Inače, naselje je veoma bezbedno jer postoje čuvari dvadeset četiri časa dnevno.

Imate li vremena za „kafenisanje“ ili sedeljke po kućama sa drugaricama?
- Samo se tako i viđam sa njima. Ja sam noćni čovek i meni slobodno vreme počinje od devet sati uveče. Kako su me već pomalo stigle godine, pa nisam više za noćne klubove, mi, žene, praktikujemo naše kućne pidžama-žurke. Na njima obično sređujemo nokte, fruzure, ali se u stvari obično najviše žalimo na muževe. Smejemo se, popijemo kafu ili čašu vina. Imam sreću da je veliki broj mojih starih prijatelja došao ovde da živi u naselje „Belvil“, pa u papučama prelazimo jedni kod drugih. Zaista znamo da se zabavimo na pravi način.

Tekst: Life Content, Jelena Popović
Foto: Life Content, Janko Petković