Teodora Baković: Otvara vrata svog devojačkog doma u srcu Beograda || Hello Magazin!

Mlada pevačica Teodora Baković, koja od jedanaeste godine pažljivo gradi muzičku karijeru, uskoro će se publici predstaviti novom pesmom „Između nas“, za koju će snimiti i visokobudžetni spot. Ova plavokosa dvadesetjednogodišnjakinja oduvek je želela da se bavi pevanjem, pa i pored toga što je odrasla u imućnoj porodici i imala priliku da se školuje na bilo kom svetskom univerzitetu, odlučila je da ostane u Srbiji i da ovde počne da ostvaruje svoje snove. Zato je pre godinu dana upisala francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, a ima ambiciju da po završetku studija ode na master u Londonu i paralelno sa školovanjem gradi muzičku karijeru. Po upisivanju fakulteta, odlučila je da se preseli u centar grada, gde sa sestrom živi u prostranom dupleksu. Posle odrastanja na Avali i života koji je potom vodila na Dedinju, odlučila je da mir zameni brzim tempom života, karakterističnim za centar grada, koji odgovara njenim godinama.

Pošto je ljubazno ugostila ekipu magazina „Hello!“ u svom moderno opremljenom životnom prostoru, pevačica je pričala o sebi i svom životu.

Koliko živite na Studentskom trgu i zbog čega ste izabrali taj deo grada?

- Nedavno sam se sa sestrom doselila u centar grada, tačnije u oktobru prošle godine. Prethodno smo živele sa mamom na Dedinju, a često smo bile i kod tate na Avali. Pošto ja studiram francusku književnost na Filološkom fakultetu, a ona biohemiju na Prirodno-matematičkom, odlučile smo da se preselimo u blizinu naših fakuteta. Vrlo nam je lepo, ali često prespavam kod mame.

Dopada li vam se život u centru grada?

- Mnogo jer mi je sve blizu, ne moram stalno da zovem taksi već mnogo toga mogu da završim i peške. Dugo sam živela na Avali, a kasnije smo se sa majkom preselili na Dedinje, gde sam bila prilično izolovana. Pohađala sam privatnu školu, roditelji su se zaštitnički ophodili prema meni, tako da nisam često dolazili u centar i nisam izlazila uveče kao većina mojih vršnjaka. Sada se sve to promenilo, u centru sam zbivanja i stalno negde idem.

Prija li vam ta promena?

- Naravno, ali i dalje se više krećem radi posla, a ne zbog zabave. Sada mi je lakše samo utoliko što mi je sve blizu, ali vrlo sam privržena porodici i ne volim da ostajem sama kod kuće pa sam često kod roditelja. S druge strane, nas je mnogo, tako da mi je teško da ostanem sama i za trenutak.

Ko sve čini vašu porodicu?

- Pored roditelja, imam stariju sestru sa kojom živim, i dva mlađa brata. Jedan od njih je nedavno otišao u London na studije, a uskoro će mu se pridružiti i sestra. Kada ovde diplomira, planira da ode tamo na master studije.

Posećujete li češće oca ili majku?

- Više sam kod mame jer je bliže. Kada spavam tamo, nas dve imamo običaj da zajedno ujutru ispijamo kafu. S druge strane, tata ima vilu na Avali, njegovo imanje je bajkovito, ali je daleko od grada. Tamo idem kada želim da se odmorim i kada imam više vremena.

Jeste li sami uređivali dom?

- Time se više bavila moja sestra od mene. Želele smo da stan bude moderan i mladalački, ali još nismo potpuno završile uređivanje.

Znači li to da se ne interesujete za uređenje enterijera?

- Nije da me ne interesuje ta oblast, samo nisam imala dovoljno vremena za poslove oko uređenja ovog stana. Dala sam mnoge ideje dok se moja sestra angažovala da obilazi prodavnice nameštaja i nadgleda majstore.

Zašto ste odlučili da studirate francuski jezik i književnost?

- Završila sam francusku osnovnu i srednju školu i taj jezik mi je kao maternji. Trebalo je da po završetku škole odem na „Sorbonu“ ili neki univerzitet u Londonu, ali sam odustala. Izbor je pao na francuski jezik i književnost jer sam bila literarni smer u školi, to je nešto što mi dobro ide. Međutim, naš sistem školovanja mnogo se razlikuje od onog na koji sam navikla i ne znam koliko ću biti istrajna.

Kako vam idu studije?

- U oktobru sam po drugi put upisala prvu godinu jer, iako odlično poznajem gradivo, ne mogu da dobijem prelazne ocene ukoliko ne idem na predavanja za koja nemam vremena. I ove godine sam lenja, pa ne znam da li ću uspeti da završim prvu godinu. Tako je bilo i kada sam upisivala fakultet. Iako sa mojom diplomom srednje škole može da se upiše bilo koji univerzitet na svetu, ona se samo kod nas ne priznaje, pa sam morala da polažem prijemni ispit. Naravno, prošla sam jer odlično poznajem gradivo.

Zašto se niste odlučili za školovanje u inostranstvu?

- Odustala sam od toga zbog muzike kojom se bavim od jedanaeste godine. U vreme upisa studija napokon sam počela ozbiljno da se bavim svojim poslom i nisam želela da odem u London ili Pariz i počnem sve ispočetka. Naročito što je građenje karijere u tim metropolama mnogo teže nego kod nas. Stalno putujem, nadam se da ću master studije završiti negde u inostranstvu, ali prvo moram da završim fakultet.

Jeste li oduvek znali da ćete se baviti pevanjem?

- Već sa jedanaest godina napisala sam i komponovala prvu pesmu za dečiji „Beosong“, snimila sam tu numeru u saradnji sa nekadašnjom pevačicom i producentkinjom Hani Mitrović. Posle toga sam počela sam da pevam u horu kod Leontine Vukomanović, učestvovala sam na takmičenju „Čarolija“ i osvojila nagradu za najbolju interpretaciju. Zapazio me je Vlado Georgiev i poklonio mi je jednu njegovu pesmu. Bila sam član grupe „Beti Bup“. Sa šesnaest godina snimila sam prvu pesmu, sledeće godine i prvi CD, za koji je bila zadužena Marina Tucaković. Nažalost, nisam dovoljno promovisala pesme, a i moje numere su uglavnom bile klupske, tako da je malo ljudi čulo taj album. Sada izdajem singlove, uskoro ću publiku obradovati novom pesmom „Između nas“, za koju snimam i visokobudžetni spot.

Ko će biti zadužen za taj spot?

- Kada su spotovi u pitanju, sarađivaću sa našom najboljom produkcijskom kućom „Visual Infinity“, a u čitav projekat uključila se i moja dugogodišnja prijateljica Sandra Mitrović, kćerka Željka i Hani Mitrović. Ona je nedavno završila studije režije na univerzitetu „Ridžens“ u Londonu i već je sarađivala sa Pirsnom Brosnanom kada je snimao film u Beogradu. Ima sjajne ideje i veoma sam srećna što ću raditi sa njom.

Imate li viziju o tome kako bi trebalo da izgleda vaše karijera?

- Shvatila sam da se ništa ne postiže preko noći, tako da sam zadovoljna tempom kojim ide moja karijera i želim da lagano nastavim da se penjem ka vrhu. Volela bih da jednog dana postignem uspeh i u inostranstvu, ali za to će biti potrebno mnogo još rada.

Jeste li imali podršku porodice kada ste odlučili da se bavite pevanjem?

- Naravno da ni jedan roditelj ne voli da mu kćerka bude pevačica, ali ja sam toliko bila uporna da su me podržali, i nastavili su da mi pomažu.

Nastupate li po noćnim klubovima?

- Svake subote pevam u jednom noćnom klubu na Dedinju koji se nalazi u blizini našeg porodičnog stana, a povremeno odlazim i u inostranstvo.

Kako su vaši roditelji reagovali kada ste počeli da nastupate u diskotekama?

- Nisu mi dozvoljavali da nastupam, što sam dugo odlagala, a onda sam nedavno prelomila i samo im saopštila odluku da želim da pevam po klubovima jer je to sastavni deo mog posla. Uvek znaju gde pevam i trude se da me zaštite. Naravno, uvek može da se desi neka nepredviđena okolnost, ali za sada nisam imala probleme.

Imate li dečka?

- Nekoliko meseci sam u vezi, ali ne želim da pričam o svom momku jer ne pripada javnom životu.

Kakvi vam se muškarci sviđaju?

- Oni koji su sigurni u sebe, šarmantni, ostvareni i koji mogu da me prate.

Znači li to da vas nije lako pratiti?

-Da, jer nisam jednostavna devojka i ne živim kao većina mojih vršnjakinja. Mnogo sam brza, uvek mi se nešto dešava i nikad nisam na jednom mestu. Imam sve i od jačeg pola ne tražim ništa sem ljubavi i pažnje. Sa mnom nije lako izaći na kraj u svakom smislu te reči.

Da li majcii i sestri poveravate sve tajne?

- Da, nas tri smo vrlo bliske i one me savetuju u svemu. Ne donosim odluke, a da se prethodno ne konsultujem sa njima u svemu. Nekada mi čak kažu da sam dosadna jer volim da ih pitam za mišljenje i kada su neke sitnice u pitanju, ali ja ne umem drugačije da funkcionišem.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Mirko Tabašević
Stilistkinja: Iva Radovanović