Dolazak novorođenčeta u kuću || Hello Magazin!

Većina trudnica dobar deo drugog stanja provede razmišljajući kako će se snaći u novoj ulozi i kako će izgledati prvi dani sa bebom u kući. Mada je svima dobro poznat dnevni ritam novorođenčeta koje veći deo dana spava, koje se u određenim vremenskim intervalima hrani i presvlači, naravno i plače, uvek postoje dileme.

Najčešća pitanja koja zanimaju roditelje vezana su za to kako bebu razumeti kada i zašto plače, koje pelene upotrebljavati, u koje vreme, pre ili posle podoja, presvlačiti dete, da li je normalno da beba spava sa majkom, šta ako dobije povišenu temperaturu, koju vodu da pije, koliko je često treba hraniti i sijaset drugih stvari. Međutim, ukoliko majka osluškuje svoje instinkte, sasvim prirodno će razumeti svaku potrebu deteta, bez mnogo stručnih uputstava. Zato, ako ćete uskoro postati majka ili otac ili to već jeste, i naročito ako to postajete prvi put, verovatno imate nedoumice i mnoga pitanja u vezi sa negovanjem bebe, roditeljstva i mnogih drugih promena koje vam se dešavaju, a dobijate i dobronamerne savete sa svih strana.

Ponekad stavovi i informacije koje stižu do vas bivaju suprotstavljeni jedni drugima ili vašem unutrašnjem osećaju i to može da vas zbuni i obeshrabri. Svaki roditelj želi da svoju bebu neguje na najbolji mogući način i u tom procesu često postoje dileme.

Kako biste bili potpuno opušteni i prepustili se svom instinktu, oslobodite se na trenutak vremena u kome živimo, tehnoloških dostignuća, potrošačkog društva, modela roditeljstva koji vidite oko sebe, zamislite da ne postoje flašice, sterilizatori, pelene za jednokratnu upotrebu, kolica, auto-sedišta, zapitajte se šta radi majka u nepristupačnim predelima Afrike, Azije ili Južne Amerike. Pokušajte da zamislite kako biste podizali svoje dete u takvim okolnostima, to jest u skladu sa prirodom. Takav pristup omogućiće vam novu perspektivu i dozvoliti vam da samostalno donostite prave odluke za vaše dete.

Takozvano prirodno roditeljstvo, poznato i kao zbližavajuće i instinktivno (natural parenting, attachment parenting, instinctive parenting) davnašnji je pristup roditeljstvu koji je nedavno ponovo otkriven u zapadnim društvima. Ovaj pristup se bazira na stavu da su sama deca najbolji stručnjaci za definisanje sopstvenih potreba.

Pristalice prirodnog roditeljstva pomno prate signale i komunikaciju njihove bebe. Plakanje se uvek interpretira kao jasna komunikacija o postojećoj potrebi, a detetove emotivne potrebe se smatraju jednako važnim kao i one fiziološke prirode. Veruje se da roditelji imaju urođeni senzibilitet za detetove potrebe i komunikaciju i instinktivno znanje o tome kako da ih zadovolje.

Prirodno roditeljstvo u praksi najčešće znači da je beba skoro celog dana u bliskom fizičkom kontaktu sa majkom dok ne počne samostalno da se kreće, posle čega fizički kontakt postepeno slabi. Preko dana bebe bi trebalo nositi na maminom telu - napred, na leđima ili na boku, najčešće uz pomoć nosiljke - a noću bi trebalo da spavaju zajedno sa roditeljima.

Deca se doje kada ona to požele i ona odlučuju kada im to više ne prija. Zajedničko spavanje sa bebom sasvim je opravdano jer odrasli vole da spavaju zajedno, da se ušuškaju i da su sa nekim bliski. Dete koje je devet meseci boravilo u utrobi majke svakako ima izraženiju potrebu za bliskošću i fizičkim kontaktom, kako danju, tako i tokom noći. Prirodni nastavak nošenja dece preko dana je zajedničko spavanje noću.

Dojenje je takođe veoma važan segment i poželjan način ishrane bebe jer ne samo da pomaže da se dete imunizuje već je to i način komunikacije između majke i novorođenčeta, kome se tako pružaju zadovoljstvo, bezbrižnost, spokoj i uteha. Umesto da nameće primenu striktnih pravila, prirodno roditeljstvo ima u vidu činjenicu da je beba jedinstvena ličnost i da svaki roditelj treba da ima slobodu da neguje svoju bebu u skladu sa svojim unutrašnjim osećajem, tako da se oni i njihova beba osećaju prijatno i zadovoljno.

PRIPREMA ZA PRINOVU

Rođenje drugog deteta često utiče i na osećanja koje roditelji imaju prema prvom. Ponekad se osećaju kao da ga ne vole dovoljno ili da ga vole manje nego ranije. Neki roditelji kažu da primećuju osećanje brige za bebu i plaše se da zapostavljaju starije dete.

Dajte sebi vremena, nemojte da očekujete da ćete se odmah adaptirati i nemojte to očekivati ni od prvog deteta. Ne nadajte se da prvo dete bude istog trenutka srećno zbog dolaska brata ili sestre, niti da odmah deli vaša osećanja.

Dolazak mlađeg brata ili sestre nikada ne bi trebalo da bude iznenađenje, naročito ako je starije dete još malo. Idealno je da ga s vremenom pripremite da prihvati to novo biće koje će neizostavno smatrati uljezom.

Uprkos najvećoj pažnji, očekujte bar malu ljubomoru, ali nemojte da vas to zabrinjava jer je to najnormalnije ponašanje. Deca nisu toliko ljubomorna kada se beba tek rodi, već kada aktivno počne da zauzima njihov životni prostor, da puzi, osvaja igračke. Zato je važno uključiti dete u kupovinu i pripreme za prinovu, naravno, u skladu sa uzrastom.

Kada se mama i beba vrate kući, važno je da starije dete bude uključeno u aktivnosti sa novorođenčetom. Nemojte da mu branite da ta dodiruje, nego mu dopuštajte maženje i poljupce kada ste zajedno.