Šetnjom do kondicije i zdravlja || Hello Magazin!

Šetnja je idealna fizička aktivnost, bez obzira na period života i telesne sposobnosti jer odlično utiče na zdravlje, a nije naročito zahtevan oblik rekreacije. Pola sata do sat hoda dnevno umanjiće zdravstveni rizik od raka, dijabetesa tipa II, srčanih oboljenja, depresije. Hodanje potpomaže osnaživanje kostiju, naročito kuka. Duge šetnje pomoći će kod snižavanja lošeg (LDL) holesterola, istovremeno povećavajući dobar (HDL) holesterol.

Hodanjem se produžava i povećava kvalitet života. Istovremeno to je bezbedna aktivnost, čak i za gojazne i osobe koje imaju visok krvni pritisak. Dobra strana hodanja u odnosu na trčanje je što je manje naporno, te nema opasnosti od povređivanje usled udara stopala u podlogu. Ne zahteva veće ubrzanje srčanog pulsa, pa ga mogu upražnjavati svi, čak i rizične grupe, bolesnici i rekonvalescenti.

Hodanje je popularan hobi i sjajna rekreacija. Osim poznatog učinka na smanjenje stresa, novije studije su pokazale da poboljšava moždane funkcije, pamćenje, koncentraciju i apstraktno razmišljanje.

Hodanje koristi zdravlju samo ako hodamo pravilno. Najvažnije pravilo rekreativnog hodanja je da mora biti koordinirano i u skladu s fizičkim mogućnostima. Prvo pravilo je hodati u skladu sa kondicijom, što znači da bi se trebalo kretati tako da se ne zadišemo. Ukoliko se dogodi da ubrzamo ritam i zadišemo se, potrebno je usporiti dok nam se disanje ne normalizuje.

Svako hodanje nije rekreacija. Od rekreativnog hodanja vrlo se razlikuju šetnja ili odlazak u šoping. Za rekreativno hodanje moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi: mora biti dovoljno brzo, kao da nam se žuri, čime se otkucaji srca ubrzavaju i povećava se broj udisaja; mora da traje dovoljno dugo, bar pola sata na dan, jer se tako znojimo usled opterećenosti mišića.

Važnije je kako hodamo. Potrebno je aktivno se odgurivati nogama, premeštati stopalo preko pete na prste, s tim da rad nogu aktivno prati rad ruku. Da bi hodanje bilo opuštajuće i udobno, potrebna je primerena obuća, odnosno kvalitetne patike koje dobro drže petu, a stopalima je udobno. Osobe koje dugo nisu upražnjavale bilo kakvu fizičku aktivnost mogu da počnu s kraćim intervalima hodanja, sa deset minuta, a zatim da svakog dana produžavaju vreme za dva minuta i tako će postići željenih pola sata ili duže.

Dani koji su pred nama idealni su da počnete sa šetnjom i svom organizmu pričinite dobro. Brzo ćete shvatiti i osetiti blagodeti takve rekreacije, naročito osobe koji imaju lošu cirkulaciju, povišen krvi pritisak, oni koji su gojazni, nervozni. Boravak na svežem vazduhu pravi je način za preporod tela i duha. Ne odustajte i ne tražite razloge za to. Čak ni vremenske neprilike, recimo kiša, vetar, nisu razlog da telu ne priuštite trideset minuta hoda, samo je važno da se obučete u skladu sa vremenskim prilikama.

ZAŠTO BAŠ ŠETNJA

Jednostavna i besplatna aktivnost - Ne zahteva posebnu opremu, podlogu, priliku, čak ni društvo. Vozačima se sugeriše da nađu parking-mesto dalje od firme i da neke obaveze obavljaju pešačeći, a ne premeštajući vozilo sa jednog parkinga na drugi. Poslovne pauze, čak i kraće od deset minuta, potrebno je iskoristiti u hodanju.

Blagotvorna za srce

- Samo pola sata dnevno pešačenja znatno pomaže radu srca. Naučno istraživanje pokazalo je da žene koje hodaju oštro, brzinom od 6,4 kilometra na sat, bar tri sata nedeljno, imaju jednake koristi po srce kao i one koje naporno vežbaju sat i po nedeljno. Kod obe grupe ispitanica zabeležen je 30 do 40 odsto manji rizik od srčanih oboljenja u odnosu na njihove fizički neaktivne vršnjakinje.

Jača imunitet
- Ako ste potpuno fizički neaktivni, povećava se rizik od bakterijskih i virusnih infekcija, ali i preterano fizičko aktiviranje šteti imunitetu. Optimalna je umerena fizička aktivnost poput šetnje ili brzog hodanja. U jednom istraživanju pedesetoro ljudi podeljeno je u dve grupe. Prva je hodala brzo četrdeset pet minuta dnevno, a druga se nije bavila nikakvom fizičkom aktivnošću. Prva grupa imala je upola manje prehlada od druge, kontrolne grupe, ali su oni prvi imali bolju krvnu sliku jer su imali više ćelija koje ubijaju viruse i bakterije.

Pomaže psihi
- Nije još razjašnjena veza između fizičke kondicije i mentalne bistrine, ali poznato je da fizička aktivnost podiže raspoloženje, tako da doktori posebno kod depresivnih stanja preporučuju redovne šetnje. One su savršene i za ublažavanje stresa. Umerena fiskulturna aktivnost delotvornija je od one jačeg intenziteta. Jedna dobra šetnja smanjuje napetost jednako kao tableta za smirenje, a deluje duže od medikamenta. Uz sve to, kod fizički aktivnih ličnosti manji je rizik od povreda.

SAMO PRAVILNO HODANJE DAJE REZULTATE

Nije svako hodanje istovremeno i rekreacija, pa se obilazak tržnih centara i šoping, nažalost, ne računaju u šetnju. Za rekreativno hodanje moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

• Hodanje mora da bude dovoljno brzo kao da nam se žuri.
• Potrebno je da traje bar trideset minuta na dan jer se take, usled većeg napora, stimulišu mišići.
• Važno je redovno upražnjavati šetnju.

Šetnja u prirodi daje vremena i prostora za razmišljanje. Svež vazduh puni organizam kiseonikom, a priroda oslobađa napetosti. Ako se skoncentrišete na svoja stopala, hod i disanje, zamišljajući kako pri svakom udisaju ispunjavate sebe pozitivnom energijom, a pri svakom izdisaju odlaze brige, stres i problemi - izbacićete iz sebe umor i nemir. U fitnes centru je ovo nemoguće.

Čak i kratka desetominutna šetnja u prirodi može u trenutku da poboljša raspoloženje i podigne energiju tako što će ubrzati cirkulaciju, a tokom polučasovne šetnje možete da podignete nivo energije za 85 odsto. Posle ovakvih šetnji, koje povoljno utiču i na samopouzdanje, dobar osećaj traje i do dvanaest sati.

Svakodnevno brzo hodanje u trajanju od trideset do šezdeset minuta sagoreva kalorije, ubrzava metabolizam i podstiče izgradnju mišića. Redovna šetnja smanjuje rizik od srčanih bolesti, raka dojke, raka debelog creva, dijabetesa, moždanog udara i pozitivno utiče na dobro raspoloženje. Povećava kapacitet pluća, pospešuje snabdevanje organizma kiseonikom i stabilizuje krvni pritisak. Šetnja manje opterećuje organizam i zglobove od trčanja, pa je idealna rekreacija za osobe koje su u lošoj kondiciji, prekomerno su
gojazne ili su u srednjim i poznim godinama.