Bogdan Obradović otvara vrata brižljivo uređenog doma u kome živi sa suprugom Majom, sinom i kćerkom || Hello Magazin!

I pored mnogobrojnih poslovnih uspeha, selektor naše teniske reprezentacije Bogdan Obradović, koji je početkom godine postigao najveći uspeh i osvojio Dejvis kup, i dalje je veoma skroman čovek koji najviše ceni porodične vrednosti. Tako u domu ovog teniskog maga uvek vlada pozitivna i vesela atmosfera koju svojim pitanjima i šalama prave desetogodišnji sin Aljoša i četvorogodišnja kćerka Lucija, dok se on i njegova supruga Maja trude da im ispune svaku želju. Ova skladna četvoročlana porodica ekskluzivno za magazín Hello! otvara vrata svog doma smeštenog na beogradskom Ceraku.
Koliko živite u ovom stanu?
- Skoro šest godina, a pre toga smo tri godine živeli u blizini ovog stana. Inače, za Cerak nas vezuje mnogo lepih uspomena, jer smo se moja supruga i ja u ovom kraju i upoznali. Bili smo komšije, a Majina najbolja drugarica je živela u mom ulazu. S druge strane, naši očevi su zajedno radili i družili se, tako da su nam se putevi stalno ukrštali.

Kako ste vas dvoje počeli da se zabavljate?
- Maja je devet godina mlađa od mene, tako da nismo imali zajedničko društvo, a ja sam u to vreme stalno bio na turnirima sa Nenadom Zimonjićem. Međutim, ključni momenat se desio tokom bombardovanja 1999. godine kada smo odlazili u isto sklonište. Tamo smo se upoznali i počel i da se družimo, ali kada se sve smirilo, nastavio sam da odlazim na turnire, dok je Maja otišla da živi u Atini. Ipak, putevi su nam se ubrzo ponovo ukrstili i počeli smo da se zabavljamo, a ubrzo potom smo se i venčali.

Zbog čega vam se dopao stan u kome trenutno živite?
- U vreme kada je trebalo da dobijemo kćerku Luciju bili smo podstanari. Kada smo skupili nešto novca, kupili smo manji stan Majinoj majci, a mi smo se uselili u ovaj njen, koji je komforniji. Sada je situacija drugačija, tako da planiramo da do kraja ove godine promenimo svoj životni prostor.
Jeste li preuređivali stan od kada ste se doselili?
- Renovirali smo kuhinju i kupatilo, a pošto su dnevna soba i trpezarija bile posebne prostorije srušili smo neke zidove jer volimo da sobe budu prostranije.

Imate neke rustične komade nameštaja, da li ste ih nasledili ili ste kupovali na sajmovima antikviteta?
- To su veoma vredni komadi koje su Majini roditelji kupovali u Grčkoj, a ona ih je nasledila. Pojedini stručnjaci su imali priliku da vide te stvari i procenili su da su stariji od sto dvadeset godina. Ljudi koji se razumeju kažu da su to veoma cenjeni antikviteti. Ranije, dok smo živeli kao podstanari, uvek smo tražili stanove u koje je mogla da stane komoda u dnevnoj sobi, jer je ona jako velika. Pošto i supruga i ja volimo kombinaciju starinskog i modernog stila, lako smo se dogovorili kako će izgledati naš stan.

Da li ćete ponovo kupiti stan na Ceraku ili ćete izabrati neko drugo mesto?
- Najverovatnije ćemo se preseliti na Banovo brdo, pošto Aljoša ide u školu na Košutnjaku, a i Lucija će uskoro krenuti u prvi razred, tako da nam za sada taj kraj najviše odgovara. Sada nam je malo nezgodno, jer Maja mora svakodnevno da vozi Aljošu u školu, što joj je često naporno. Zaposlena je u mojoj teniskoj akademiji kao stručnjak za marketing.
Prošlo je godinu dana od kada imate Tenisku akademiju na Adi Ciganliji, jeste li zadovoljni?
- Veoma sam zadovoljan, a u čitav projekat sam ušao zajedno sa preduzećem Ada Ciganlija, koje je jedno od najuspešnijih u našoj zemlji. Imamo odlične terene i uslove za rad, pa izuzetno lepo sarađujemo.

Kako ste počeli da se bavite tenisom, budući da to nije bio popularan sport kada ste bili mladi?
- Pošto sam odrastao na Novom Beogradu, kao klinac sam igrao košarku I fudbal, kao i svi moji drugovi. Međutim, u naš kraj se doselio jedan mladić koji je igrao tenis, tako da sam se zainteresovao i počeo sa drugovima iz naselja da igram i tenis. Bilo je to vreme kada smo od svih teniskih takmičenja na televiziji mogli da pratimo samo finale Vimbldona. U to vreme bilo je teško doći i do reketa i loptica. Kasnije, kada sam pošao u školu, upoznao sam jednog francuskog igrača koji me je pozvao da gledam njegov sparing sa Slobodanom Živojinovićem na terenima Teniskog kluba Crvena zvezda i posle toga sam počeo da odlazim u njihovu školu tenisa. Pošto sam već dosta znao o tenisu, odmah sam krenuo sa juniorskim takmičenjima i tako je sve počelo. Kasnije, nisam imao uslove da se i profesionalno bavim tim sportom, jer je poznato da je za to potrebno mnogo novca, ali sam zato već sa sedamnaest godina počeo da radim kao trener.
Jeste li već tada znali da ćete se čitavog života baviti tenisom?
- Uvek sam imao brojna interesovanja, pa sam tako neko vreme igrao košarku za mnoge beogradske klubove, interesovao sam se i za muziku, jer je moj komšija bio legendarni muzičar i nekadašnji član Bijelog dugmeta Laza Ristovski, a studirao sam i Saobraćajni fakultet. Ali, nikada nisam napustio tenis i rano sam počeo da odlazim na turnire po čitavom svetu.

Imate li neko omiljeno mesto gde se uvek rado vraćate?
- Zahvaljujući tenisu imao sam priliku da obiđem gotovo čitav svet, tako da mi je lakše da nabrojim mesta na kojima nisam bio nego gde sam boravio. Ranije, dok još nisam bio u braku, nisam mnogo obraćao pažnju na sve te zemlje i gradove koje sam posećivao, ali kada je Maja počela da putuje sa mnom, sve se promenilo i za mnoga mesta u svetu me vežu vrlo lepe uspomene. Što se tiče omiljenih destinacija, nama je najdraži Njujork, gde odlazimo jednom godišnje i uvek se lepo provedemo, a supruga naročito voli taj grad jer je to najbolje mesto na svetu za šoping. Oboje volimo i Beč, i to je jedini grad u Evropi osim Beograda gde bih voleo da imam stan, a rado odlazimo i u Rim.
Da li uvek putujete sa porodicom kada odlazite na turnire?
- Deca su još mala i imaju obaveze u školi tako da ne idu često na putovanja, a Maja mi se obično pridruži na svakom turniru poslednjih nekoliko dana pošto zbog obaveza oko dece ne može da bude sve vreme sa mnom.

Savetujete li decu da treniraju tenis i da li biste voleli da oni budu profesionalni sportisti?
- Lucija je po tom pitanju prava devojčica i nju sport nimalo ne interesuje, ona voli da se igra s lutkama. Što se tiče Aljoše, on je u poslednje vreme počeo da trenira, ali kao što savetujem sve roditelje koji dovode decu u moju akademiju, tako postupam i sa njim, pa mi je najvažnije da on dobije dobro obrazovanje, nego da bude mnogo uspešan u sportu. Tenis je odlična prilika da kasnije dete dobije stipendiju za studiranje u Americi, jer znamo da godišnja školarina za njihove univerzitete iznosi po nekoliko desetina hiljada evra, a dobri teniseri mogu besplatno da se školuju na prestižnim fakultetima.
Svirate li često gitaru s obzirom na to da je poznato da dobro vladate tim instrumentom?
- Kada sam bio tinejdžer, svi momci mog uzrasta su znali da sviraju neki instrument, tako da sam se ja opredelio za gitaru. Uvek kada imam vremena sviram svojim ukućanima, a i teniseri iz reprezentacije vole da im sviram. Neke od njih sam i učio da sviraju, a prvi među njima je bio Nenad Zimonjić. Posle njega, naučio sam i Janka Tipsarevića koji sada solidno vlada gitarom, a i Novak Đoković takođe nije loš. Inače, pošto svake godine idem sa njim na US open, uvek ponesem gitaru, tako da se lepo zabavljamo.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Janko Petković