Miloš Biković: Talenat i harizma

Autor, producent i reditelj filma „Great“, dvadesetdevetogodišnji Andreas Hen rođen je u Minhenu, a živi i radi u Berlinu. Na čelu je berlinske filmske producentske kompanije „Dog Ear Films“ i njen suosnivač zajedno sa Aleksandrom Vasijelevskim. Njih dvojica su radili istraživanja o čuvenom filmu Čarlija Čaplina „Veliki diktator“, kada im je pažnju privukla zanimljiva priča o Srbinu Nikoli Radoševiću. U proleće 1942. Radošević je u valjevskom bioskopu „Central“ nacistima uspeo da podmetne kopiju strogo zabranjenog filma „Veliki diktator”, u vreme Drugog svetskog rata. Istinita priča o hrabrom Radoševićevom delu, sedamnaestogodišnjaku koji je nemačke vojnike i oficire spremne da odgledaju filmski mjuzikl, šokirao pustivši im njihovog vođu prikazanog kao komičan lik, inspirisala je nemačkog umetnika Hena da snimi film. „Koji heroj!“, povikali su u isto vreme Hen i Vasijelevski, i u tom trenutku odlučili su da film snime baš o proslavljenom srpskom junaku.
- Nekoliko nedelja potom saznali smo da je Nikola Radošević danas vremešni gospodin, profesor u penziji, i zvali smo ga da dođe u Berlin i da nam ispriča sve detalje uzbudljive priče. To je za nas bilo neverovatno iskustvo, da sedimo sa glavnim junakom filma koji želimo da snimimo i saznajemo svaki detalj istinite i neverovatne priče. Kada je on otišao, smesta smo počeli da pišemo scenario - energično na početku razgovora za magazin „Hello!“ kaže reditelj filma „Great“ Andreas Hen o Radoševiću, koji je bio pripadnik beogradske grupe Pokreta otpora „Plava pantljika“ i koji je samo nekoliko minuta posle prekinute projekcije pretučen i uhapšen. Hen je za ulogu Radoševića angažovao jednog od trenutno najtraženijih srpskih glumaca, zvezdu produhovljenog izgleda Miloša Bikovića. Junak proslavljenog filma „Montevideo, Bog te video“, karakterističan po svojim zrelim životnim stavovima, za magazin „Hello!“ najpre govori o hrabrom činu junaka iz Drugog svetskog rata, koga tumači u nemačkom filmskom ostvarenju.
- Izgleda da nižem samo uloge istorijskih ličnosti iz prošlih vekova. U hrabrom Radoševićevom delu, koje je tada učinio, smatram da nije reč o šali, već o životnom stavu. Pred njim je izbor: ili da sa puškom u šumi vreba neprijatelja ili delo koje je uradio. Radošević je pre pedeset godina osećao ono što danas primenjuje svaka marketinška agencija, a što je započeo Jozef Gebels, ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj. Suština je da su od metka znatno jači informacija, slika, film, koji mnogo utiču na svest i podsvest gledaoca. Puštajući blagotvoran sadržaj gledaocu, možete mu otvoriti oči i doprineti njegovom sazrevanju ili ga huškati kao psa i duhovno otrovati, načiniti potrošačem koji kupuje, a ne razmišlja i ne oseća. Nažalost, od propagande Drugog svetskog rata do danas, najagresivniji su filmovi poslednje kategorije.
Možete li nam reći šta vas je nadahnulo da snimite ovaj film?
Andreas: U suštini, ganula me je istinita priča o mladom srpskom heroju tokom okupacije, koji je imao hrabrosti da se bori protiv Nemaca u okupiranoj zemlji. Posebno mi je bilo zanimljivo to što u borbi nije koristio oružje već „humor svoje pobune“ - prikazao je zabranjeni film „Veliki diktator“ u bioskopskoj sali koja je bila puna nacista.
Rekli ste da ne biste igrali negativce koji predstavljaju vašu zemlju. Da li biste možda igrali u filmu „U zemlji krvi i meda“ Anđeline Džoli da ste dobili ponudu da igrate Srbina?
Miloš: Nisam gledao film pa ne znam. Ali kao što sam rekao, svaki film formira svest gledaoca, a o Srbiji je bilo mnogo negativne propagande, toliko da smo i sami počeli da verujemo da smo svi kolektivno zločinci i negativci. A mi to nismo. Ne radi se o tome da li igram negativca ili ne, niti da li je film prosrpski ili ne, već prevashodno o tome kako to deluje na dušu i svest gledalaca. Potom, ne mora da bude prosrpski, ali ne sme da bude ni antisrpski. Nije mi ni prvi ni poslednji put da odbijem razmatranje učešća u filmu sa previše negativnih konotacija. Ja sam dužan da ne učestvujem u propagandi protiv moje zemlje. Negativca bih rado igrao, ali ako je celokupna priča pozitivna, a ne razorna.
Gde ste videli Milošev rad?
Andreas: Kada sam tragao za srpskim glumcem koji bi igrao glavnu ulogu, Nikolu Radoševića, odgledao sam veliki broj ostvarenja, među kojima i „Montevideo, Bog te video“. Čim sam spazio Miloša, odmah sam ga video kao Radoševića. Ne samo zbog toga što veoma liči na mladog Nikolu, što je meni vrlo bitan aspekt, već i zbog toga što poseduje specijalnu harizmu, savršenu mešavinu tužnog izgleda i smelog izraza, a želeo sam da junak to ima. Osim svih ovih razloga, smatram da je izuzetan glumac.
Šta mislite o Andreasovom radu i da li ste imali prilike da vidite njegova ranije snimljena ostvarenja?
Miloš: Jesam, naravno da sam ga "proverio", pošto mi je cela priča delovala fenomenalno. I to da Nemac ceni vrednosti srpskog diverzanta iz Drugog svetskog rata bilo mi je neverovatno. Ali sam u razgovoru video svu njegovu "širinu". Andreas je čovek s kojim sam do sada imao neponovljivu kombinaciju rada i šale. Mnogo sam naučio od njega. Vrlo je inteligentan i ima fenomenalnu osobinu da ume da sluša i reaguje delikatno, ali delotvorno. Vidite, on ovim filmom nije ničim uvredio nemački narod iako su Nemci antagonisti, već je nemački narod prikazan kao objekat koji, kao i svaki narod, može biti izmanipulisan. On kritikuje nacistički režim.
Kako ste dočarali lik Nikole? Na koji način ste se pripremali za ulogu, da li ste osetili njegov lik i kako ste ga predstavili?
Miloš: Videćete u filmu kako sam ga dočarao. Naravno da sam morao da ga osetim. Vežbao sam nemački, zamišljao sebe u toj situaciji. Ja ga zamišljam kao heroja koji na momente izgleda smešno, ali je zapravo iznad situacije i ispred svog vremena.

Piše: Nadežda Jokić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +