Pola sata sa... Ivana Mihić || Hello Magazin!

Glumicu Ivanu Mihić publika je zavolela još dok je bila dete, kada je imala zapažene uloge u filmovima "Srećna porodica" i "Varljivo leto ’68". Kao kćerka glumice Vere Čukić i dramskog pisca Gordana Mihića, ova lepa dama odlučila je da krene stopama roditelja i da nastavi umetničku tradiciju u porodici. Osim glumom, Ivana se veoma uspešno bavi i produkcijom, ali i pisanjem. U romanima se uglavnom bavila temom otuđenja i usamljenosti savremenog čoveka, ali kaže da se nikada nije tako osećala i pored toga što još nije naišla na muškarca sa kojim bi poželela brak i potomstvo.
Po čemu ćete pamtiti detinjstvo?
- Pamtiću ga po onima koje sam volela, po igri od jutra do noći, po smehu sa pri-jateljima da stomak zaboli, po putovanjima sa roditeljima, dedom, bakom, ujakom, maminom tetka-Cicom i drugim dragim ljudima, po baletskoj i muzičkoj školi, snimanju filmova, ludovanjima na moru, prvim simpatijama i po osećaju da sve mogu i da za sve ima vremena.
Veoma mladi počeli ste da se bavite glumom. Kako su vaša okolina i vršnjaci gledali na vaše uspehe?
- Igrala sam prvi put u filmu Srećna porodica kada mi je bilo devet godina. To je za mene bila igra u kojoj sam uživala, mada sam i tada shvatala da je to istovremeno ozbiljan posao koji je više od igre. Moji drugari su znali ko su mi roditelji i čime se bave, tako da im nije izgledalo neprirodno što i ja igram na filmu. Svi su voleli film Srećna porodica u kome je igrala plejada naših najboljih i najpopularnijih glumaca. I drugi film koji sam snimala kada mi je bilo trinaest godina postao je kultni, "Varljivo leto ’68". Naravno da sam svojim dru garima prepričavala zgode sa snimanja, sećam se da je bilo mnogo smeha. Istovremeno, nastavljala sam da vodim svakodnevni život deteta - igranjem od jutra do večeri kad god bih to mogla, ali i učenjem i nadoknađivanjem gradiva u sve tri škole.
Koji su najznačajniji saveti koje su vam roditelji dali u vezi s poslom?
- Pre svega da budem ono što jesam, zapravo, ono što je najbolje u meni i što je autentično. Govorili su mi, takođe, da je sutra novi dan i da uvek mogu da nađem novu šansu. Upravo toga sam se kasnije i pridržavala, šireći svoja interesovanja i obrazujući se. Trudim se da uvek imam spreman plan B, tako da sam se u poslednjih petnaest godina bavila i filmskom produkcijom. Bila sam producent četiri igrana filma, jedne televizijske serije i jednog srednjemetražnog filma, napisala sam dva romana, jednu zbirku kolumni i kratke priče.
Kako volite da provodite slobodno vreme?
- Volim da sam sa prijateljima. Imam mnogo drugova iz detinjstva, što je dragoceno, ali stvaram i nova poznanstva i često pokušavam da u njima pronađem i odnegujem prijateljstvo.
Mnogo ste putovali, koja zemlja je na vas ostavila najjači utisak?
- Venecija je još moj najsnažniji doživljaj: dvorci između kojih teku vodene ulice. Tajanstvenost i magična privlačnost ovog čudesnog grada mame da se celim bićem prepustite raskošnoj lepoti i uživanju u čarima ljudskog umeća.
U romanima "Moj jedini život" i "Led" bavili ste se temom otuđenja i potragom za ljubavlju, osećate li se često usamljenom?
- Ne, jer mnogo radim i često sam sa ljudima i onima koje volim, ali razumem i prepoznajem taj bolni osećaj: ne pripadati nikome i misliti da niko ne pripada tebi. Sva zadrhtim pri toj pomisli. Čovek je društveno biće i neprirodno je biti usamljen.
Jeste li zadovoljni reakcijom publike na seriju "Vojna akademija" u kojoj igrate i po čemu ćete pamtiti snimanje?
- Epizode ove serije su često obarale rekord gledanosti. Znači, dopale su se publici. Moja uloga nije velika, ali mislim da je značajna jer objašnjava jednog od glavnih junaka. Ovo snimanje pamtim po lepoj saradnji sa partnerima, na vreme i uredno isplaćenom honoraru od strane producenta Neleta Garića i po vrućini na kojoj smo snimali.
Odakle ste crpli inspiraciju za ulogu majke problematičnog mladića?
- Problemi dece razvedenih roditelja su svuda prisutni i znani. Poznajem više takvih porodica i znam da je rasturena porodica velika nesreća za dete i velika nepravda koja mu se nanosi.
I ranije ste tumačili majku, priželjkujete li da se ostvarite u ulozi roditelja?
- Prošle godine sam igrala u seriji Priđi bliže u režiji Petra Stanojlovića. Tu sam bila majka jedne sedamnaestogodišnjakinje, što bih i u realnom životu mogla da budem. Naravno da bih želela da imam jedno ili više dece, što je još lepše, ali eto, to se još nije desilo. Možda će se desiti i odjednom - dvoje ili troje.