Ivana Mihić otkriva da je emotivno ispunjena i da priželjkuje da se ostvari u ulozi majke || Hello Magazin!

U ličnosti poznate glumice i spisateljice Ivane Mihić na jedinstven način spojili su se lepota i borbeni duh, koji su umnogome odredili njen životni put. Publika ju je zavolela u ulogama ženstvenih koketa, na primer Keti u "Srećnim ljudima" i Kiki u seriji "Gore-dole", u kojoj je igrala i sa jednom od svojih životnih heroina, majkom i koleginicom Verom Čukić. Uz majku glumicu i oca scenaristu Gordana Mihića, plavokosa Beograđanka od ranog detinjstva okružena je svetom umetnosti, a životne prilike, odnosno neprilike devedesetih godina, primorale su je da se producentskim angažmanom bori za ličnu egzistenciju. Iako je televizijska i bioskopska publika poslednjih godina ne gleda često, ljubitelji pisane reči imaju priliku da čitaju njene romane, u koje na osobeni način tka svoje i tuđe životno iskustvo. Posle romana "Led" i "Moj jedini život", talentovana četrdesetpetogodišnjakinja upustila se u novu književnu avanturu, razotkrivajući intrigantan svet savremenih "lovaca na glave", koji vladaju svetom biznisa. Na početku razgovora za "Hello!" Ivana otkriva kako se rodila ideja da napiše novi, treći po redu, roman "Headhunters" o ovom intrigantnom zanimanju.
- Ideju da se pozabavim ovom temom dobila sam kada sam upoznavla sjajne ljude, koji su po zanimanju 'hedhantersi'. Njihova posvećenost poslu je ogromna, obavljaju ga sa strašću i voljom, a za vrsno bavljenje tim poslom neophodni su obrazovanje, znanje jezika i moraju biti na raspolaganju gotovo dvadeset četiri sata, zbog čega privatni život trpi. Poznanstvo sa tim ljudima u meni je zakovitlalo maštu i pokrenulo bujicu ideja da kroz priču o savremenim 'lovcima na glave' i njihovim klijentima napravim sliku današnjeg vremena, društvenih okolnosti, stanja u privredi i biznisu i, naravno, međuljudskim odnosima, koji se dodatno komplikuju kada je reč o napetom i stresnom poslu, posebno onom u kome se vrti veliki novac.

Živimo u vreme kada su uspeh i moć postavljeni na pijedestal. Mogu li u današnjem svetu dostojanstvo i iskrena ljubav ipak biti jači od ambicije za bogatstvom i moći?

- Tim pitanjem bavim se u romanu 'Headhunters'. Moj lični stav je da će se onaj kome je iskrena ljubav bitna i kome je dostojanstvo suštinski važno, u svakom vremenu i pod svim okolnostima boriti za njih i staviti ih ispred materijalnih vrednosti, počasti i položaja. Za takve ljude ne postoji dilema u odabiru. Nažalost, poredak stvari je postao surov i za svaku, pa i najmanju osnovnu stvar čovek mora da uloži nadljudski napor, često praveći kompromis zarad golog opstanka. Tako često nesvesno ulaze u mehanizam koji melje i gasi mnoga plemenita osećanja.

Da li su knjige vaš način da izrazite bunt prema društvenoj stvarnosti u kojoj živimo ili su isključivo vaš umetnički izraz?
- I jedno i drugo. Godinama sam u formatu kratkih priča pisala kolumne za dnevni list 'Politika' u rubrici 'Pogledi sa strane', u kojima sam imala priliku da izrazim svoj bunt i osvrnem se na ono što me kao čoveka vređa i tišti, a poklapa se sa osećanjem većine građana. To sam nastavila da radim i kroz umetnički izraz drugačije forme pišući romane. Tema moja prethodna dva romana, 'Led' i 'Moj jedini život', bila je otuđenje, za koje smatram da je opšteprisutno i vrlo opasno.

Devedesetih i početkom dvehiljadite bavili ste se filmskom produkcijom.
- I to je predstavljalo svojevrsni bunt jer nisam želela da sedim i čekam da mi posao padne s neba, već sam sve učinila da ga drugima i sebi sama obezbedim. Imala sam sjajna iskustva, ali i ona koja nisu bila toliko bajna. Sticala sam ih godinama 'iz prve ruke'. Iako nisam ni biznismen ni menadžer po vokaciji, kao producent imala sam bezbroj kontakata, bila sam upoznata sa brojnim problemima i osećala ih lično na svojoj koži.

Razmišljate li o tome da ekranizujete neki od svojih romana i da li biste i sami zaigrali u njima?

- Postoji ideja za ekranizaciju 'Headhuntersa'. Napisala sam već prve četiri epizode serije na osnovu romana, a dve producentske kuće zainteresovane su za njenu realizaciju. Sada sam posvećena pripremama za književne večeri, koje me očekuju širom zemlje, i predstavljanju knjige u medijima. Kada se to završi, nastaviću rad na pisanju scenarija, jer očigledno mnogo čitalaca to priželjkuje, što me posebno raduje.

Da li ćete i sami zaigrati u tom projektu?
- Ko zna, nikad ne reci nikad.

Koja knjiga i film su na neki način obeležili vaš životni put?

- Mnogo je knjiga i više filmova obeležavalo različita razdoblja u mom životu. Ipak ću smoći snage i od mojih uloga na filmu izdvojiti jednu, lik Snežane u filmu 'Mehanizam', za koji sam dobila više nagrada, među kojima i međunarodnu za najbolju glumicu na Festivalu u Aleksandriji, a kao producent tog filma i nekoliko nagrada za najbolju produkciju u zemlji i inostranstvu.

Koju ulogu ste priželjkivali, a do sada niste imali priliku da je igrate?
- Anu Karenjinu i Anais Nin, koju pominjem u novom romanu.

Rođeni ste u porodici umetnika. Koliko vam je to bila otežavajuća, a koliko olakšavajuća okolnost i da li ste ikada za sebe videli alternativu bavljenju glumom i književnošću?
- Razumljivo, ta okolnost mi je bila i otežavajuća i olakšavajuća u nekim trenucima, i svakako da nisam bila u istoj situaciji kao oni čije se roditelji nisu bavili ovom profesijom. Ali, davno sam to prevazišla, jer sam dugo na javnoj sceni.

Vaši roditelji su i u osmoj deceniji života vrlo aktivni u svojim profesijama. Trudite li se da sa godinama provodite više vremena sa njima, s obzirom na to da ste često na putu?

- Moji roditelji su u jako dobroj formi i lično i profesionalno. Oboje rade i angažovani su u svojim profesijama. Naša vezanost je suštinska i prava. Provodimo vreme najkvalitetnije moguće, volimo se i poštujemo.

Vodite li se njihovom filozofijom da je za čoveka život u prirodi primereniji ili vam dinamičnost života u gradu ipak više prija?
- Roditelji su mi preneli snažnu ljubav prema prirodi, tako da sam oduvek uživala u boravku na selu i imala prilike da se od malena upoznam sa njegovim čarima. Kad god pronađem malo vremena, odlazim u prirodu. Volim da radim u bašti, da gajim cveće i povrće. Sve me to ispunjava i pokreće, budi kreativnost. Iz prirode crpim energiju i snagu. Volim i dinamiku grada, tako da pokušavam da pronađem balans i da obe potrebe zadovoljim koliko mogu.

Više puta u karijeri igrali ste rame uz rame sa vašom majkom. Koliko su vam njeni saveti bili dragoceni?
- Rad sa mamom za mene su bili ogromna sreća i čast. Vera je izuzetna glumica, veliki umetnik i požrtvovan partner, koji vam šalje neverovatno jak impuls tokom igre, partner čije oči gore i bude u vama ono najbolje. Pored serije 'Gore-dole', filma 'Srećna porodica' i još nekoliko televizijskih drama i serija, bile smo i direktni partneri na sceni 'Narodnog pozorišta' u predstavi 'Maska', rađenoj po delu Miloša Crnjanskog u režiji Nikite Milivojevića. Rad na toj predstavi, i potom njeno igranje, nikada neću zaboraviti i pamtiću kao posebnu dragocenost. Nadam se da ćemo ponovo igrati zajedno.

Često su vam poveravane uloge fatalnih zavodnica. Koliko su vam one slične u stvarnom životu?
- Svakako da u svim tim ulogama ima i mene, uostalom, kao i u mojim romanima.

Da li ste česće u životu osvajali suprotni pol ili bili osvojeni?
- Na ženi je da šalje zavodljive signale, a na muškarcu da osvaja.

Jeste li trenutno emotivno ispunjeni i ko je osvojio vaše srce?
- Jesam, ali ne želim da pričam o tom segmentu privatnog života.

Čime muškarac može da vas osvoji i koliko je prvi utisak presudan?
- Prvi utisak mi jeste važan, a presudno mi je sve ono što kasnije čini muškarca kada ga bolje upoznam. Svakako, bitno mi je da ima viteške kvalitete, da je džentlmen.

Kakav je vaš stav o braku, da li priželjkujete da uskoro uđete u tu zajednicu?
- Živela sam sa momcima sa kojima sam se zabavljala, tako da to računam kao bračne zajednice, iako nismo potpisivali papire.

Priželjkujete li da se ostvarite u ulozi majke?
- Da.

Da li vam to što ste na polovini pete decenije budi strah po pitanju realizacije te vaše želje?
- Trudim se da nemam strahove. Borac sam i nikad se ne predajem. Verujem u plemenitost i ljubav i to me vodi kroz život.

Kako doživljavate životnu ulogu samohranih majki i koliko vam je bliska ideja o usvajanju deteta?
- Imam nekoliko prijateljica koje su samohrane majke i poznati su mi problemi sa kojima se suočavaju. Nije im lako, ali se bore kao lavice. Poznajem i nekoliko parova koji su usvojili dete i znam koliko su srećni.

Posle uloge u seriji 'Vojna akademija', kada će publika ponovo biti u prilici da vas gleda?
- Moguće je da će to prvo biti baš u nastavku serije 'Vojna akademija'.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Privatna arhiva; Life Content