Goran Jevtić: Ozbiljnost i posvećenost

Jedan od trenutno najaktuelnijih glumaca Goran Jevtić veoma je ponosan na svoju ulogu u filmu Srđana Dragojevića „Parada“ kako zbog uspeha koji je to ostvarenje postiglo kod nas i u inostranstvu, tako i zbog poruke koju nosi. Ovaj harizmatični umetnik igra i u aktuelnom rediteljskom prvencu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“, ali zbog velike hajke na ovaj film, koji će uskoro biti prikazan i kod nas, nije želeo da govori o saradnji sa holivudskom zvezdom. Usled mnogobrojnih poslovnih obaveza, Goran tvrdi da ima malo vremena za sebe, ali se ne žali, a slobodne trenutke koristi za odlazak u porodični dom u Mladenovcu, obilazak Istre koju veoma voli ili za putovanje u neku zanimljivudaleku destinaciju.
Film "Parada"doživeo  je veliki uspeh na festivalu u Berlinu i dobio nagradu publike, kolika je to satisfakcija za vas?
- Film “Parada” u Berlinu je dobio tri nagrade. Prvo priznanje je od njihovog najčitanijeg i najuticajnijeg časopisa koji se bavi ljudskim pravima. Drugo je ekumensko, nagrada koju dodeljuje žiri sastavljen od predstavnika svih verskih zajednica u Nemačkoj, za koju mislim da je vrlo važna jer su ti ljudi u našem filmu prepoznali ideje zajedništva, mira i tolerancije, u grupi ljudi sastavljenoj od muslimana, katolika i pravoslavca u zajedničkoj borbi da se zaštiti ljudski život ma koliko bio drugačiji od našeg. Naš film nosi sve ove ideje i vrlo sam srećanšto su ih baš oni prepoznali. I, naravno, najznačajnija nam je bila nagada publike za najbolji film Festivala, pošto na njih ne možete uticati, niti ih možete kontrolisati. Publika nešto voli ili ne, i to nagrađuje. Svi mi koji se bavimo filmom pravimo ga za publiku i do njenog suda nam je najviše stalo. Kada publika nešto izglasa kao najbolje, onda je to najbolja potvrda da ste uradili dobru stvar. To je najveća satisfakcija koju možete da dobijete.
Jeste li imali priliku da možda porazgovarate sa ljudima iz publike i "iz prve ruke" čujete njihove utiske?
- Mi smo kao ekipa posle svake projekcije otvoreno razgovarali sa publikom o filmu. Ioni su nas uvek odvodili dalje i dublje u razne teme koje su ih interesovale. Teme su bile najrazličitije, od onih koliko je danas i kako moguće živeti na Balkanu u slozi sa susedima, koliko je uvažavanje različitosti važno za nas posle svih strasnih stvari iz prošlosti koje su nam se dogodile upravo zbog netolerancije prema svemu što je drugačije i slično, do jedne divne konstatacije da filmom “Parada“ pokazujemo da smo danas ipak spremni da se suočima sa sopstvenim greškama i da ih u jednom duhovitom otklonu komentarišemo i pokažemo kao svoje greškešto je osnovni preduslov da svoj stav i život promenite nabolje i postanete deo jedne velike evropske porodice u kojoj su svi različiti, a ipak žive zajedno i u slozi. Bili smo zapravo na toj filmskoj Olimpijadi reprezentacija Srbije. I vratili smo se kući sa zlatnom medaljom. Mislim da na taj uspeh možemo svi, kao narod biti ponosni.
Mnogi su taj film kod nas osudili pre premijere, ali su ga kasnije svi zavoleli, da li vam je to zasmetalo?
-Mi smo ljudi koji su u svojoj istoriji mnogo puta osvajani i kojima je često bilo nametano neštotuđe, i novo, i strano. Verovatno se iz toga rodio genetski strah od novih uticaja i menjanja. Ali ovo je novi vek, novo vreme, i u njemu uticaji koji dolaze sa strane nisu samo loši i opasni, naprotiv. Oni mogu i treba da nas obogate, proširenaše vidike, učine nas slobodnijim, otvorenijim. Ne možemo doveka živeti sami u našem malom plemenu kao u kamenom dobu. Svako će za sebe u tome odabrati šta želi, a šta ne, samo nam jedno mora biti zajedničko, a to je slobodan ljudski život kao najveća svetinja. Slobodan, a da bi bio dostojan čoveka, ja se svojom umetnošću borim za to.                                                                                                                                     
Mislite li da će se posle ovog filma promeniti stav nekih ljudi prema ljudskim slobodama?                                                                 - Organizovanje parade je u ovom filmu bio samo povod da se ispriča priča o svim ljudskim slobodama i pravima i moj lik u jednom trenutku to i kaže. Mislim da mi kao društvo moramo da se suočimo sa sobom, sa manama i vrlinama koje imamo. Da prvo sebe prihvatimo i naučimo da volimo da bismo mogli da volimo i druge. Da bismo za sebe uzeli slobodu, moramo da je damo i drugima. Pravo za svakoga ko ne ugrožava tuđi život. Siguran sam da naš fim pomaže u razumevanju drugog čoveka i da mnogo doprinosi u osvajanju tih prava.                                                                                     

Intervju: Ivana Nikolić