Janko Tipsarević: Ja sam najponosniji muž na svetu || Hello Magazin!

Dvadesetosmogodišnji uspešni teniser Janko Tipsarević doživeo je da se njegovi snovi ostvare. Na mestu na kome je počeo da se bavi tenisom, u Sportsko-rekreativnom centru „11. april“ na Novom Beogradu, otvorio je Tenisku akademiju „Tipsarević Tennis Academy“. Uspešni Beograđanin, koji trenutno zauzima deseto mesto na listi svetskih tenisera, presrećan je što je ispunio dečački san i otvorio Tenisku akademiju, na mestu na kome je napravio prve teniske korake. Osim toga, sportista, koji je u srećnom braku sa dizajnerkom Biljanom, imao je veliki povod za radost i na privatnom planu. Njegov dve godine mlađi brat Veljko stao je prošlog vikenda na „ludi kamen“, što je celu porodicu veoma obradovalo. Direktor i koordinator programa Akademije budućoj pravniciJeleni izgovorio je sudbonosno „da“.

Simpatični Janko za magazin „Hello!“ govori o povodima za radost, kao i planovima za naredni period, između dva treninga na njegovoj teniskoj akademiji.

Koliko vam znači što ste Tenisku akademiju otvorili na mestu gde ste napravili prve teniske korake? Koliku emotivnu težinu to nosi?

- Mislim da ću taj osećaj najbolje opisati u četiri reči: "Vratio sam se kući!" Na ovim terenima u tadašnjem Teniskom klubu „As“ započeo sam svoju tenisku priču. Zajedno sa bratom i ostalim klincima provodio sam baš ovde sve slobodno vreme trenirajući. Još kao klinca nerviralo me je što ne mogu da igram koliko hoću. Dobro se sećam da smo jednom prilikom moj brat Veljko i ja sedeli posle treninga i onako naglas sanjarili kako bi bilo sjajno da je taj teniski klub, ili makar jedan teren, samo naš. Zaista je neverovatno da vam se ta davnašnja želja i ispuni. Mnogo sam srećan zbog toga.

Sa vašim mlađim bratom Veljkom proveli ste detinjstvo na tom terenu. Koliko sta vas dvojica bliski i kako će on biti uključen u rad akademije?
- Veljko i ja smo veoma bliski. Mala je razlika u godinama između nas, pa smo praktično odrasli zajedno, radili smo iste stvari, išli u istu školu. Veljko je teniski trener, i to vrlo uspešan. Neko vreme je proveo sa mnom na turnirima. Na Akademiji je direktor i koordinator programa, ima veliku odgovornost i mnoštvo obaveza.

U okviru Akademije imate tri teniska terena. Imate i kafić „Tipsy Time“? Jeste li vi ovih dana stalni gost vašeg kafića?
- Tako je, trenutno na Akademiji imamo tri otvorena terena, a u planu su, naravno, i drugi propratni sadržaji koji će mladim igračima, deci, ali i onima koji se rekreativno bave tenisom, omogućiti sveobuhvatnu ponudu na jednom mestu. Kafić je neophodan propratni sadržaj svakog sportskog kompleksa, pa tako i mog. Kafić „Tipsy Time“ je u okviru moje akademije. Ne zaboravite da su prepodnevni termini obično rezervisani za najmlađe koji dolaze u pratnji roditelja, pa je važno da i oni imaju prijatan i lep kutak, sav u zelenilu i cveću, gde na miru mogu da popiju kafu i sok i da pročitaju novine. I sam sam imao prilike da uživam u prilično idiličnoj atmosferi Akademije i da na miru popijem kafu, koja je odlična.

Da li je bilo neko zvanično otvaranje Akademije i ako jeste, da li ste to proslavili sa društvom?

- Počeli smo sa radom početkom maja, doterujemo još neke sitnice da bi sve bilo onako kako smo zamislili. Svečano otvaranje Akademije planiramo za septembar, posle turnira „US Open“. Naravno da ćemo to obeležiti kako dolikuje otvaranju jednog sportskog kompleksa.

Nedavno ste imali i povod za radost u porodici, vaš brat Veljko se oženio. Mislite li da vam je ovo plodonosan period, budući da ste ostvarili dečački san i da je u vašoj porodici bio lep događaj?
- Da, brat mi se nedavno oženio divnom devojkom Jelenom, budućom pravnicom. Bio je to, naravno, značajan dan pre svega za Veljka i njegovu suprugu, a onda za moje roditelje i mene. Uvek se radujem ovako dobrim povodima za porodična okupljanja, takvih stvari nikad nije previše.

Dvadeset godina posle vaših prvih teniskih koraka, možete li da predvidite koliko ćete moći da budete uključeni u stvaranje nekog novog šampiona na vašoj akademiji?
- Ja sam i te kako uključen u rad Akademije koja nosi naše porodično prezime. Ne bih nikada mogao tek tako da dam svoje prezime nečemu sa čim nemam veze. Akademija je nešto o čemu sam sanjao i na čemu sam radio već nekoliko godina, iako tada nisam znao gde će tačno biti. Od početne ideje do realizacije prošlo je mnogo godina, ali na takvim stvarima mora da se radi postepeno, promišljeno i ozbiljno. Radite sa mladim ljudima, praktično decom, od kojih je većina u juniorskom tenisu, pa je odgovornost utoliko veća. Moj brat Veljko ima ogromno iskustvo, okružen je odličnim profesionalnim timom stručnjaka koji mu pomažu u svakodnevnoj realizaciji naših programa. Što se tiče novih šampiona, Srbiji talenti nikad nisu nedostajali, već neke druge stvari za bavljenje tenisom: podrška, resursi, infrastruktura. Pogledajte samo ove sjajne juniore koje imamo, nekima sam i mentor, na primer, Nikoli Milojeviću, Peđi Krstinu, Dušanu Lajoviću. Uz pravo usmerenje realno je očekivati da će upravo oni biti naši naslednici.

Svakodnevno vredno trenirate, u kakvoj ste formi i da li vam je potpuno sanirana povreda pete?

- Već sam zaboravio da sam imao povredu pete, to je davna prošlost. Na „Rolan Garosu“ se videlo da se vraćam u formu, sada se spremam za "Vimbldon", meni najdraži turnir. Trenutno sam zadovoljan kako pripreme teku, sve ide po planu. Ovih dana putujem u Nemačku, pa u London, gde igram egzibicioni turnir.

Koliku ste i kakvu podršku za ovaj projekat imali od vaše supruge Biljane? Koliko vam se ona našla oko obaveza vezanih za Akademiju?
- Biljana je moja najveća podrška u svemu, čak i kada to znači znatno manje slobodnog vremena za nas dvoje. Od početka je bila uključena u sve, mnogo toga je i ona uradila i završila, jer je zbog obaveza oko svoje modne kolekcije i otvaranja modnog ateljea više od mene bila u Beogradu. Zaista sam joj zahvalan na tome jer znam koliko je bila zauzeta svojim poslom.

Ove nedelje, 22. juna, napunićete dvadeset devet godina. Planirate li da tim povodom napravite žurku?
- Moj rođendan godinama tradicionalno proslavljam na "Vimbldonu" koji počinje 24. juna. Kako mečevi još nisu počeli, Biljana i ja volimo da okupimo moj tim, drugove iz „Dejvis kup“ reprezentacije Srbije, i još ponekog dragog gosta, i odemo negde na večeru, opustimo se, ispričamo se, zabavimo i uvek se odlično provedemo.

Početkom jula biće treća godina od vašeg venčanja sa Biljanom. Da li ste poželili da napravite proslavu tim povodom?

- Do sada smo svake godine godišnjicu braka obeležavali na nekom nama posebnom putovanju.

Otkako je vaša supruga postala značajna dizajnerka u svetu mode, da li vas ta oblast sada više zanima?
- Za ono što ona radi da, inače ne. Ja sam u suštini prilično jednostavan kada je reč o modi i oblačenju.Volim da se dobro osećam u garderobi koju nosim, da je kvalitetna i udobna.

Koliko ste ponosni na njene nedavne uspehe, reviju koju je imala na Malti i tekst o njenim kreacijama u italijanskom „Vogu“?
- Ne možete ni da zamislite koliko. Ja sam najponosniji muž na svetu. Stvarno, svaka joj čast na učešću na malteškoj "Nedelji mode", gde je zaista sve bilo sjajno. Posebno me je oduševila reakcija publike na njen rad, a da ne govorim o komplimentima urednice „Voga“. Bio sam oduševljen kada sam pročitao članak.

Dok ste u Beogradu, imate li vremena za druženje sa prijateljima i izlaske? Volite li nekad da čujete i narodnu muziku ili je vaš isključivi izbor haus zvuk?

- Naravno da sam imao. Uvek se nađe vreme ako to želite. Imam dugogodišnje, dobre prijatelje i susret sa njima se ne propušta. Haus muzika je pravac koji volim i koji slušam. Interesuje me još ponešto, ali to nije narodna muzika.

Vredno trenirate, imate obaveze u Akademiji, koliko vam ostaje vremena da se posvetite roditeljima? Da li su vas željni zbog vaših čestih putovanja?
- Svi smo veoma bliski, i kako sam ja jedini stalno na putu od malih nogu, moji roditelji su navikli da me nema. A da su željni, jesu, mada se trude da me ne opterećuju time. Kada sam u Beogradu, često se viđamo.

Spadate li u pedantne osobe, smeta li vam nered oko vas ili uživate u „kreativnom neredu“?
- Vrlo sam uredan i pedantan. Rano sam se odvojio od roditelja, putujući sa jednog na drugi turnir, pa sam morao da naučim da sam brinem o sebi i svojim stvarima. Pravljenje nereda nije na listi mojih mana.

Intervju: Nadežda Jokić, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin i Janko Petković, Life Content