Biljana i Janko Tipsarević: Bićemo divni roditelji

Uporedo sa profesionalnim uspesima koje su postizali, bračni par Tipsarević, slavni teniser Janko i njegova supruga Biljana, danas uspešna dizajnerka, zajedno je sazrevao. Lepa Novosađanka i poznati Beograđanin pre sedam godina otpočeli su romansu koja je u julu 2010. krunisana brakom. Dvadesetosmogodišnji sportista je od tada napredovao u profesiji, zauzeo je mesto u prvih deset na listi najboljih svetskih tenisera. Godinu dana starija Biljana nedavno je prikazala novu kolekciju svojih kreacija na Beogradskoj "Nedelji mode“ i pokazala darovitost i vrsno umeće kreiranja glamuroznih modela.
Uprkos uspehu koji oboje postižu u profesiji, poznati supružnici ne kriju da su jedno drugome na prvom mestu. Na njihovoj piramidi prioriteta skladni odnos u braku i sve dublja ljubav zauzimaju prvo mesto. Janko ističe da mu najviše znači podrška supruge koja je uz njega na njegovim turnirima, uvek kada može da mu se pridruži.
Za magazin „Hello!“ simpatični emotivni dvojac govori o poslovnim uspesima koje postiže, njihovom odnosu i ljubavi koju neguju dok se odlično zabavljaju na fotografisanju za modni editorijal.

Koliko ste ponosni na uspehe vašeg supruga, radujete li im se kao da su vaši?
Biljana: Ja bih na Janka bila ponosna i da je stoti, a ne među prvih deset igrača u svetu, zato što znam koji su njegovi kvaliteti kao čoveka, prijatelja, sina i supruga. Tolika posvećenost, upornost, borbenost, tolika volja i želja pretvorena u sate provedene na terenu, to mogu samo ozbiljni profesionalci i ozbiljni ljudi. Jankova odgovornost i pravi sistem vrednosti su ono na šta sam najviše ponosna.
Janko: Biljana je čudo od žene, stvarno to mislim. Vi ne možete da zamislite kako izgleda njen dan. Mislim da je u njenom slučaju šteta što dan ne traje dvadeset osam sati. Veoma sam ponosan i što je skromna, izuzetno vredna i obzirna prema svima.

Nedavno ste na "Nedelji mode" prikazali vašu novu kolekciju „The Countess“. Kako ste organizovali vreme budući da ste uspeli da spremite kolekciju i uz to pratite supruga na putovanjima?

Biljana: Osim višemesečnog rada na novoj kolekciji bavila sam se i otvaranjem specijalizovanog modnog ateljea u Beogradu, gde će zainteresovane dame moći detaljno da pogledaju modele kolekcije i odaberu ono što im se svidi. Po prirodi sam organizovana osoba, možda zato što sam i inženjer po struci, pa volim red, rad i disciplinu. I pored toga što puno vremena provodim sa Jankom na turnirima, "posao nosim sa sobom", zahvaljujući, pre svega, modernim tehnologijama. Takođe, pošto Janko preko dana ima mnogo profesionalnih obaveza, imala sam dovoljno vremena da se maksimalno posvetim radu na novoj kolekciji. Čak mogu da kažem da boravak na turnirima ima i svojih prednosti, jer niko i ništa me ne ometa i ne prekida u radu, što je i svojevrsna prednost. Samim boravkom u inostranstvu u prilici sam da iz „prve ruke“ pratim modna dešavanja, obilazim prodavnice materijala, istražujem i analiziram u potrazi za inspiracijom. To što sam na izvoru informacija smatram velikom prednošću.

Da li ste dok ste radili kolekcije tražili Jankovo mišljenje i koliko vam ono znači za vaš dizajnerski rad?
Biljana: Mi se jedno drugome ne mešamo u profesionalni deo posla, niti ja mogu njega da savetujem kako da igra, niti on može meni da pomogne u mom poslu. Ono što nam oboma znači je uzajamno razumevanje i poštovanje obaveza onog drugog. Odrasli smo, formirani smo ljudi, i svesni smo da oba posla traže mnogo rada, truda i mnogo odricanja. Nije uvek lako uskladiti obaveze, ali uz dobru volju i mnogo fleksibilnosti uspevamo ne samo da ostvarimo profesionalne ciljeve već i da pratimo jedno drugog.

Diplomirali ste na Fakultetu tehničkih nauka i završili master iz industrijskog inženjerstva i menadžmenta. Kako ste postali dizajner i kako ste se zainteresovali za modu?
Biljana: Nema ništa lepše nego kad vam hobi postane profesija. Oduvek sam imala svoj stil i ukus, pa i pored obilja odeće po radnjama nisam bila potpuno zadovoljna. Još kao gimnazijalka počela sam da kreiram odeću po svom ukusu. Na Fakultetu sam stekla visoko obrazovanje u oblasti poslovanja, što smatram veoma bitnim. Nekoliko godina sam radila u struci, ali, malo pomalo, moja modna pasija je prerasla nivo hobija, pa sam odlučila da svoje iskustvo upotpunim i stručnim znanjem. Upisala sam italijansku školu za modni dizajn u Beogradu. Moja prva mini-kolekcija „Zeitgeist“ bila je moj diplomski rad.

Pripadate li igračima koji tokom pauza u mečevima prate šta rade njihovi bližnji na tribinama? Primetite li nekada da se vaša supruga iznervira ili raduje, i koliko vam u tom trenu znači što je ona uz vas?

Janko: Posle ovoliko godina, Biljana me vrlo dobro poznaje i tačno zna i oseti kada i kako bi trebalo da reaguje tokom meča, što mi je izuzetno važno. Jedna od najvažnijih stvari u tenisu je da ostanete fokusirani i koncentrisani od početka do kraja. Ako vam misli ili pogled odlutaju, gotovi ste, ode meč. Podrška moje Biljane sa tribina, kao i mog stručnog tima, veoma mi je važna, i kad dobijam i kad gubim. Ponekad je dovoljno samo da ih pogledam pa da se smirim ili da me to još više motiviše. Biljana je vrlo odmerena i smirena u svojim reakcijama, što meni apsolutno odgovara.

Član ste fondacije „Čika Boca“. Kako se osećate kada posetite decu i kada provedete vreme sa mališanima?
Janko: Mnogo volim decu i često sam njima okružen na turnirima. Nedavno sam u Americi posetio tenisku kliniku za decu obolelu od autizma i proveo divno popodne sa trideset pet mališana svih uzrasta. Dirljivo je bilo posmatrati kako se maksimalno trude i daju sve od sebe, svako prema svojim mogućnostima, da loptica što više puta preleti preko mreže. Isto osećam i prilikom svake posete obolelim mališanima iz fondacije „Čika Boca“. Uvek od njih odem zapanjen i oduševljen snagom i hrabrošću mališana obolelih od najtežih bolesti. Mnogo sam naučio od njih, mnogo više nego oni od mene. Biti tako mali i pola života provesti na hemoterapiji, biti izolovan od vršnjaka, a godinama zadržati pozitivan stav teško je i odraslima, a kamoli deci. Za mene su ta deca istinski junaci.

Govorili ste o vašem dedi Banetu koji vas je uveo u svet tenisa, ali je izgubio životnu bitku sa tumorom. Koliko je to uticalo na vaše angažovanje u Fondaciji i koliko ste bili vezani za dedu, kako ste podneli njegov gubitak?
Janko: Svako dete trebalo bi da ima nekoga kao što je bio moj deda Bane. On je bio čudo od čoveka, za njega nije postojalo nedostižno i nemoguće, stalno mi je ponavljao: „Ako ti nećeš da veruješ u sebe, ko će?“ Mnogo mi je žao što nije poživeo da vidi šta sam postigao. Mislim da bi svima dosađivao hvaleći se kako mu je unuk među svetskih „top deset“ igrača. Drago mi je što sam ga na kraju i poslušao.

Da li ste sanirali povredu pete?

Janko: Povreda je sanirana, nemam nikakvih posledica, evo i ovde u Beogradu treniram punom parom ne bih li se što pre vratio u top-formu. Mnogo velikih turnira je preda mnom, što me raduje, nisam se do Majamija baš naigrao.

Poznati ste po tome što uvek nosite naočare na terenu. Nedavno ste snimili veliku kampanju za „Oukley“, sa kojom godinama sarađujete.
Janko: Godinama uspešno sarađujem sa tom kompanijom. Njihove naočare su vrlo lagane i udobne, tako da mi sasvim odgovaraju za igru. Od pre nekoliko godina dizajneri moje sportske opreme blisko sarađuju sa tim brendom naočara tako da uz svaku novu kolekciju opreme imam i odgovarajuću boju i model naočara. Reklamna kampanja za novu liniju, koju sam nedavno snimio u Indijan Velsu, rađena je za potrebe celog američkog tržišta, i u septembru će se pojaviti u magazinima, na bilbordima i u radnjama. Pre mene ovu kampanju radile su sve velike zvezde sporta, Valentino Rosi, Lindzi Von, Anika Sorenstin, pa sam veoma zadovoljan što su ove godine odabrali mene.

Na vašem Tviter nalogu stoji „Radi mnogo, igraj više, ostani skroman“. Mislite li da su to elementi koji su uticali na to da postanete tako dobar igrač i da ostanete skromni uprkos činjenici da ste u “top-deset“ svetskih igrača?
Janko: Život definitivno nije Diznilend, a ja sam do prvih deset na „ATP“ listi došao teškim radom i nenormalnom voljom i upornošću. Nije mi ništa palo sa neba, a i drago mi je što je tako, više cenim svoj uspeh. Rođen sam i odrastao u skromnoj porodici, moji roditelji su i mene i brata vaspitavali da je nepristojno i neukusno razmetati se bilo čime, novcem, uspehom, slavom. Bitno je kakav sistem vrednosti od najranijeg detinjstva usvojite. Mnogi ljudi su uspešni u svom poslu, verovatno i više od mene, ali se o njima ne piše i nisu na televiziji. Od takvih i učim.

Da li vam ponekad teško padaju stalna putovanja, menjanje hotela, uz svakodnevne naporne trenige? Koliko vam u tim trenucima znači podrška supruge koja je uz vas?

Janko: Vrlo teško podnosim vremensku razliku, neko bi pomislio da sam se posle toliko godina provedenih u vazduhu navikao, ali nisam. Moji fanovi na socijalnim mrežama sve znaju o tome, jer kad ne mogu da spavam zbog navikavanja na novu vremensku zonu, družim se sa njima, pa eto i neke koristi od džet-lega. Što se hotela tiče, to ide po automatizmu, a i nemam mnogo izbora pa i ne razmišljam o tome. Biljana je sa mnom kad god joj profesionalne obaveze to dozvoljavaju, olakšava i preuzima na sebe mnogo toga, tako da mogu maksimalno da se posvetim karijeri. Zaista funkcionišemo kao dobar i uigran tim.

Postoje li trenuci kada vam je teško što Biljana zbog obaveza ne može da bude sa vama tokom turnira?
Janko: Uvek mi nedostaje kada nije sa mnom. Između turnira u Dubaiju i Majamiju ona nije mogla da bude sa mnom zbog rada na novoj modnoj kolekciji i otvaranja modnog ateljea. Ostala je u Beogradu i baš smo se uželeli jedno drugog. Ostala je iz pravih razloga i jedva sam čekao da vidim rezultat njenog rada.

Imate li vremena da se posvetite pisanju na vašem internet blogu i da li raste broj vaših pratilaca? Znači li vam što ljudi poštuju vaš dizajnerski rad?
Biljana: Ne toliko koliko bih volela. Zbog poslovnih obaveza često ne stižem da se posvetim blogu koji je pre svega hobi koji iziskuje dosta vremena i posvećenosti. Kao i svakom dizajneru, pohvale i podrška mi mnogo znače, daju mi vetar u leđa da još napornije radim i napredujem. Svesna sam da je preda mnom dug put, zato kontinuirano radim na svom usavršavanju u svakom segmentu ovog posla.

Odlazite li svake godine na odmor na Maldive i šta za vas znači to mesto, koje u vama budi uspomene?

Biljana: Na Maldivima smo bili nekoliko puta, a ne odlazimo tamo svaki put. Maldivi su nam posebno značajni jer je to mesto gde me je Janko zaprosio. I pre toga smo bili zajedno, živeli smo zajedno i pričali o braku, ali ipak, kada se to desi, uvek je posebno, specijalno i romantično.
Janko: Vežu nas lepe uspomene za ostrvo gde je ona pristala da bude moja supruga i gde smo se verili.

Koliko "radite" na tome da se ne izgubi „iskra“, romantika i da se ljubav s vremenom produbljuje? Smatrate li da u odnos treba ulagati i na koji način?
Biljana: Misim da je formula kontinuiteta i stabilnosti u vezi svakako iskrena i maksimalno otvorena komunikacija između dvoje ljudi koji se vole. Vodimo dinamičan i aktivan život. Oboje volimo da ono malo slobodnog vremena na turnirima provedemo šetajući, obilazeći znamenitosti. Volimo i odlaske u prirodu, pored reke, mora, a odemo i na neki koncert. Sličnog smo karaktera i dobro poznajemo jedno drugo, što je jedna od ključnih stvari stabilnog odnosa.
Janko: Biljana je moj najvažniji prioritet. Stalo mi je da se ona dobro oseća u svakom trenutku, pogotovu dok me prati na turnirima. Želim da zna i oseća koliko je volim. Super je što imamo ista interesovanja u umetnosti - pozorištu i muzici, tako da uvek organizujemo neke zanimljive „akcije“.

Sedam godina ste već zajedno, sazrevali ste skupa. Šta se promenilo u vašem odnosu otkako ste se venčali?
Biljana: Ništa se nije promenilo osim Jankove pozicije na listi svetskih tenisera.
Janko: Bolje nam je jer sada nosimo isto prezime pa nemamo problema na pasoškoj kontroli, i što mogu da kažem: „ovo je moja žena“. Bolje zvuči nego „moja devojka“.
Biljana: Janko je pažljiviji nego što je bio, dopada mu se uloga supruga.

U julu će biti treća godišnjica vašeg braka. Kako obično obeležavate taj dan i da li ste par koji voli romantiku?
Janko: Nismo još razmišljali o tome. Ima vremena, ali godišnjicu uvek obeležavamo ili nekim mini-odmorom ili odlaskom na neko lepo, tiho i romantično mesto. Mada, nama je pravi užitak kada smo u našem domu, večeramo picu i gledamo omiljene serije po stoti put: "Prijatelje" i "Modern family".

Uključeni ste u deo posla vašeg supruga, a to je agencija koja se bavi mladim teniserima. Prija li vam taj rad i može li se reći da ste uz Janka naučili da prepoznate talenat za tenis kod mladih ljudi i dece?
Biljana: Tu sam da pomognem koliko mogu i koliko je u mojoj moći. Što se tiče sportskog menadžmenta, najviše učimo od Dirka Hordrofa, Jankovog menadžera. Jankov prioritet je u ovom trenutku svakako tenis, ali je vrlo dobro što razmišlja i o budućnosti posle aktivne igračke karijere, i već sada radi na tome.

Oboje ste boravili u Beogradu, kako ste provodili vreme?
Biljana: Radno, zbog kolekcije koju sam prikazala na „Nedelji mode“. Koliko god da sam na vreme sve uradila, uvek bi iskrslo nešto dodatno. Imala sam i obaveze oko otvaranja modnog ateljea.
Janko: Iako sam veći deo vremena u rodnom gradu proveo trenirajući, jedan dan sam se družio sa ekipom magazina „Hello!“. Zatim, imao sam i obaveze prema sponzorima, kao i medijska pojavljivanja. Raspored mi je bio „natrpan“, ali tako je svaki put kada sam u Beogradu.

Kakvu hranu volite?
Janko: Obožavam tradicionalnu srpsku kuhinju, sarme, punjene paprike i slično, ali iskreno retko to jedem, pazim na liniju. Šalu na stranu, osim što je ukusna, srpska kuhinja je i neviđeno „teška“, pa mom sportskom režimu koji se bazira na balansiranoj i laganoj ishrani baš i ne pogoduje.
Biljana: Janko voli kada smo kod kuće u Beogradu i kada mu spremam ribu, salate i voćne šejkove za koje sam stručnjak. Dakle, vodimo računa o ishrani i kad god kuvam, to mora da bude zdravo i bez masti.

Volite li decu i imate li mališane u porodici?
Biljana: Janko i ja mnogo volimo decu, umemo da se družimo sa njima. Iako u našoj najužoj porodici još nema dece, okruženi smo predivnim mališanima naših bliskih prijatelja, tako da su naša druženja uvek bučna, vesela i dinamična.

Planirate li uskoro proširenje porodice ili ste za sada vas dvoje porodični tim?
Janko: Za sada smo nas dvoje. Polako, doći će i to na red čemu se oboje unapred radujemo. Biću sjajan otac!

Intervju: Life Content, Nadežda Jokić
Foto: Miloš Nadaždin
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Dušan Lazić, www.lazamakeup.com
Frizura: Nemanja Žegarac, tel. 069 / 164 - 01 - 38
Mesto snimanja: „Vila Jelena“, Generala Šturma 1a, tel: 011 / 30 - 66 - 509
www.vila-jelena.com

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +