Ivan Bosiljčić: Nikada neću dosegnuti domete ženskog instinkta da zaštiti dete

Srpska verzija američke hit-serije "Urgentni centar" za kratko vreme osvojila je domaću televizijsku publiku, a deo zasluga pripada jednom od njenih glavnih junaka, atraktivnom doktoru Arsiću, koga igra Ivan Bosiljčić. Posle brojnih uloga u epohi, tridesetpetogodišnji glumac obukao je savremeni beli mantil, sa željom da kroz priče sa hitnog medicinskog prijema prikaže sa kakvim izazovima se naši lekari svakodnevno suočavaju. Šarmantni glumac bogatog umetničkog opusa nedavno se na male ekrane vratio i u ulozi Lajka Zobara u trećoj sezoni serije "Jagodići", koja ga je vratila u vreme studentskih dana u Novom Sadu, gde je završio Akademiju umetnosti, na kojoj već dva meseca radi kao asistent. Nova pozorišna sezona donela mu je i novi angažman i prvu saradnju sa rediteljem Egonom Savinom, koji mu je poverio glavnu ulogu u komadu "Čudo u Šarganu", čija je premijera zakazana za februar naredne godine.
Brojne obaveze navele su ga da se ozbiljnije pozabavi svojom kondicijom, pa je od septembra redovni član jednog beogradskog fitnes-centra, u čemu mu je najveća podrška supruga Jelena Tomašević, sa kojom zajedno već dva meseca bije bitku za dobru formu. Poznati roditelji posvećeni su karijeri, ali i odgajanju trogodišnje kćerke Nine, sa kojom svakim danom otkrivaju čari roditeljstva, priželjkujući da im se uskoro "osmehne" i proširenje porodice.

Gledaoci televizije "Prva" sa pažnjom prate dešavanja u "Urgentnom centru". Da li ste pogledali neku epizodu i kako ste zadovoljni?

- Srećan sam jer se naš višemesečni trud vidi. Ne samo tehnički, nego suštinski. U angažmanu svakog od svojih kolega prepoznajem iskreni napor da se povrati poljuljano dostojanstvo profesije medicinskih radnika.

Tumačite ulogu pedijatra. Koliki izazov vam je to predstavljalo?
- Imali smo odlične pripreme, osim prisustvovanja operacijama, konsultacijama sa hirurzima i ostalim osobljem, razgovorima sa pacijentima, najviše mi je značio susret sa direktorom, profesorom doktorom Zoranom Radojičićem iz Tiršove i njegovim timom.

Poređenja sa Džordžom Klunijem bila su neminovnost, ali ovo nije prvi put da "nasleđujete" ulogu od nekog kolege. Predstavlja li vam to opterećenje, inspiraciju ili se ne obazirete na ono što je bilo pre?
- Uvek iskreno poštujem rad kolega čije sam uloge nasledio, bez obzira da li te ljude poznajem ili ne. Smatram da je neumesno međusobno porediti umetnike, jer je svako od nas jedinstven. Već posle prvih prikazanih epizoda prestala su sva poređenja našeg dela sa američkim iz devedesetih. I zlonamerni i blagonakloni su, otkako je serija počela, zaćutali i porazmislili o Srbiji danas. Autorski tim "Urgentnog centra" upravo govori o aktuelnom stanju u kome se nalazimo.

Jelenina majka je glavna sestra maksilofacijalne hirurgije u Kliničko-bolničkom centru "Kragujevac". Da li ste se, pripremajući se za ovu ulogu, konsultovali sa njom i kakve komentare ste dobili za realizaciju?
- Koristilo mi je što sam, godinama, mogao da posmatram život jednog predanog zdravstvenog radnika izbliza. Iako tvrdim da je medicina nešto najudaljenije od glumačkog zanata, postoji tačka u kojoj se ove dve profesije približavaju. Niko ne razmišlja šta je sa glumcima kada padne zavesa, da li su igrali predstavu pod temperaturom, da li su drhtali od zime dok su pred kamerama glumili da je letnja noć, niko se ne zapita koliko traju operacije, kako se hirurzi i sestre oslabađaju prizora koje su videli i u kojima su učestvovali. Ne bi od te pomisli naših sugrađana nama porasla plata, niti bismo postali popularniji i voljeniji, samo bi bilo više poštovanja za ljude koji daju sve od sebe u poslu kojim se bave. To se generalno odnosi na sve profesije. Alavo konzumirajući produkt nečijeg rada, zaboravili smo da poštujemo uloženi trud radnika, koji je, pouzdano tvrdim, u zdravstvu i umetnosti veliki.

Da li ste stekli dovoljno znanja da od Jelene preuzmete ulogu "glavnog doktora" u porodičnom domu?
- Iskreno, mogu da glumim pedijatra još deset godina, ali siguran sam da neću dosegnuti domete ženskog, majčinskog instinkta da zaštiti dete.

Na "Radio-televiziji Srbije" počinje da se emituje nova sezona "Jagodića". Kakve avanture očekuju vaš lik Lajka Zobara u novoj sezoni sage o vojvođanskoj grofovskoj porodici?

- U potrazi za identitetom Lajko odlazi na drugi kraj sveta. Možda u nepovrat.

Da li vam je pred kamerama udobnije bilo u belom mantilu ili odelu iz epohe?
- Posle više od četiri godine u kostimima s početka veka, priznajem da mi je beli mantil baš prijao. Ipak, nedostaje mi rad sa Šotrom.

Nedostaje li vam i život u Vojvodini, gde ste proveli studentske dane?
- Snimajući "Jagodiće", ponovo sam oživeo taj osećaj studentskog života. Retko gostujem sa predstavama u Novom Sadu, pa kada me stigne nostalgija, ja organizujem jedno književno-muzičko veče u Srpskom narodnom pozorištu i vidim se sa dragim ljudima licem u lice.

Ostvarila vam se i želja da se bavite pedagoškim poslom. Kako se snalazite u ulozi asistenta?

- Nije teško asistirati profesorki Vidi Ognjenović, čiji sam student bio. Radim sa sedmoro izvrsnih studenata i priželjkujem da za četiri godine stanemo zajedno na scenu i pred kamere.

Kakav odnos imate sa studentima, namećete li im se autoritetom ili gradite prijateljske odnose?
- Rano je da govorimo o tome, tek dva meseca radimo zajedno. Apsolutni autoritet je profesorka i pred njenim znanjem i iskustvom i ja se duboko klanjam.

Šta vas je navelo da nedavno počnete da trenirate u jednom fitnes-centru?
- Sredinom septembra počeo sam aktivno da treniram i upoznao sam veličanstvenog stručnjaka u oblasti biomehanike, svetski priznatog profesora Duška Ilića. Naši vrhunski sportisti su presrećni što se ovaj čovek preselio u Beograd. Inspirativno mu je bilo da prouči koji je nivo psihofizičke spremnosti potreban glumcu koji se bavi mjuziklom i dramom, nastupa pred kamerama i u teatru istovremeno, i zaključio je da je u takvim okolnostima glumcu potrebna volja i telo vrhunskog sportiste. Eto tako sam se našao pod patronatom svog sportskog mentora. Rezultati koje postižemo i lakoća sa kojom se vraćam svom poslu dokazuju da mi je rad na sebi jedna od najpametnijih odluka u životu. Pogotovo što sam u ovom izazovu zajedno sa suprugom.

Imate veliki broj obaveza. Koliko vaš privatni život trpi zbog toga?

- Svako ko predano radi ima veliki broj obaveza, ali zna da poštuje svoje slobodno vreme. Nina nikad ne leže pre deset, meni se do tada završi predstava i onda devojčicu tata i mama zajedno uspavaju. Ja nisam odsutan od kuće ništa više od bilo kog oca i muža u Srbiji danas. Ako se bude desilo da moram duže da snimam na terenu, vodiću porodicu sa sobom.

Kako reagujete kada prepoznate da kćerki nedostajete?
- Nina nije tužna kad Jelena i ja idemo da radimo. Vaspitana je tako da prihvata kao normalno da roditelji idu na posao, a i ona ima pune ruke posle. Crtati, slagati lutke, trčati po parku sa drugarima, bojkotovati grašak i supu, moliti za kockicu čokolade, pevati, skakati po krevetu, kriti se pod ćebetom, klackati i ljuljati se, učiti kako se kaže "R", brojati do jedanaest. To nimalo nije lako, odrastanje je i te kakav posao.

Imate li neki porodični ritual ili vreme rezervisano isključivo za najbliže?
- Ujutru se takmičimo ko će brže da opere zube. Ali ne ono bezvezno trljanje levo-desno, nego svaki zubić, gore-dole, spolja i iznutra.

Jelena je u ulozi člana žirija za dečje muzičke talente. Kako vam se dopada njen pristup toj ulozi?
- Jelena je još kao dete nastupala na svim mogućim muzičkim festivalima za klince, tako da je za nju ovo prirodno. Otuda joj sjajan pristup deci koja su prvi put na sceni. Sa uživanjem gledam njihovu divnu interakciju na malom ekranu.

Oboje imate brojne obaveze. Kako organizujete roditeljske aktivnosti?
- Papir, olovka, sedmični raspored i magnet na frižideru su zakon.

Ima li u takvim okolnostima prostora za razmišljanje o proširenju porodice u ovom trenutku?
- U svim okolnostima bi trebalo razmišljati i raditi na proširenju porodice. Božje je da li će naš svakodnevni trud nagraditi.

U avgustu ste obeležili tri godine braka. Vodite li računa o važnim datumima ili ljubav slavite na neki drugi način?
- Ne opterećujemo se previše obeležavanjem važnih datuma. Novogodišnju euforiju rado menjamo za mirne božićne praznike. Razmaštamo se kada su dečji rođendani u pitanju, mada smo ozbiljno razmišljali da napravimo još jednu žurku kao što je bila naša svadbena. To je bila neviđena fešta.

Kažu da su devojčice tatine mezimice. Traži li češće skrovište u vašem ili maminom krilu?
- Zavisi šta joj treba. Ovo je period ispitivanja našeg roditeljskog strpljenja, što bi stručnjaci rekli, ispitivanje poverenja.

Da li vam je žao što vaša kćerka nema priliku da odrasta u nekom manjem gradu kao njeni roditelji?
- Ni mala sredina nije više ono što je bila. Ako bih mogao da biram, sumnjam da bih detetu uskratio sadržaje koje pruža Beograd.

Čemu se Nina više raduje, odlasku u pozorište ili na koncert?
- Na maminim koncertima bila je više puta, a za "pozorištance" se tek spremamo. Svideo joj se bioskop. Nedavno je prvi put gledala "Pčelicu Maju" na, kako kaže, "velikom televizoru".

Do sada se niste pojavili ni u jednom video-spotu vaše supruge, niti ste ukrstili glasove u nekoj numeri. Priželjkujete li da se to u budućnosti promeni?
- Radije bih se pojavio u spotu, pevamo po ceo dan u kući.

Šta za vas prestavlja idealan odmor posle napornog dana?
- Bake i dede dođu na konak, uspavamo dete, znamo da je u sigurnim rukama i sa kumovima odemo na dobru svirku da munjevitom brzinom zaboravimo naporni dan.

Vuku li vas koreni ka rodnom kraju i kako lečite nostalgiju?
- Kada nam nedostaje rodni kraj, spakujemo se i makar na dan odemo kod roditelja na ručak. Ili njih nagovorimo da dođu kod nas, i ponesu ručak.

Bliži se kraj godine. Čemu ste se najviše obradovali u godini na izmaku, a čemu se radujete u bliskoj budućnosti?
- Proveli smo izvanredno zajedničko leto, putovali smo u Grčku, na Zlatar, Zlatibor, u Užice, Kragujevac, Portugal. Dva meseca proveli smo na putu i bili smo zdravi. Voleo bih i da sledeće leto bude takvo. Ushićuje me činjenica da uskoro izlazi Jelenin drugi album.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Mesto snimanja: Bašta "Martaan", Dositejeva 26, Beograd, 064 / 078 - 22 - 48

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +