Ana Štajdohar i Nikola Demonja: Vesti o prinovi donele su sreću, ali i strah || Hello Magazin!

Da život nije uvek melodija sačinjena od jednostavnih nota, svedoči iskustvo poznatih supružnika, pevačice Ane Štajdohar i njenog emotivnog partnera, saksofoniste Nikole Demonje, koji su se pre gotovo godinu dana našli pred velikim životnim izazovom. Ana je tada, u trećem mesecu trudnoće, izgubila bebu. Tada su se hrabro suočili sa nemilim događajem, a pre tri meseca susreli su se sa novim izazovom, kada je pevačica na testu za trudnoću videla pozitivan rezultat. Najradosnija vest za njih je imala ukus sreće pomešane sa strahom, o čemu srećni supružnici otvoreno govore za magazin "Hello!". Naglašavajući koliko žele da im se ostvari san o proširenju porodice, budući roditelji odlučili su da otkriju sve detalje teškog perioda kroz koji su prošli. Ani neizmerno znači bezuslovna Nikolina podrška koji nesebično udovoljava svim njenim prohtevima, mada nije preterano zahtevna trudnica.

Kako ste reagovali kada ste saznali da je prinova na putu?

Ana: Bila sam u stanju pomešane zbunjenosti, straha i sreće. Samo sam nemo pokazala test Nikoli.
Nikola: Osetio sam ono nešto zbog čega sve boje izgledaju lepše, dan traje duže, noć je udobnija, a srce kuca jače. Svakog dana od tada sam srećan i zahvalan.

Da li ste planirali trudnoću?
Ana: Da, to je svakako bio naš plan i naša želja, ali me je saznanje o tome ipak iznenadilo.
Nikola: To je nešto što mi planiramo već neko vreme. Mislim da smo imali sreće da nam skoro sve ide po planu, i vreme je da u taj plan unesemo i jedan novi život.

Koliko ste u drugom stanju?
Ana: Sada sam u drugoj polovini četvrtog meseca, dakle na pola puta.

Sa kime ste prvo podelili srećnu vest?

Ana: Dugo nikome nisam pričala. Čak ni roditeljima nisam odmah saopštila vest, ali su oni prvi obavešteni.

Kako su oni reagovali?
Nikola: Naši roditelji su oduševljeni i zajedno sa nama jedva čekaju novog člana našeg klana. Hvala Bogu pa uopšte nećemo imati problem kome da ostavimo bebu kada zbog posla budemo prinuđeni na to.

Koliko je ovo saznanje uticalo na vaš svakodnevni životni ritam?
Ana: Svakako je dosta uticalo na mene. Odmah me je spopalo milion pitanja, šta smem, šta ne smem, šta je pametno da radim, odnosno da ne radim.

Doživeli ste veliki šok pre gotovo godinu dana, kada je vaša prva trudnoća naglo okončana. Osećate li strah zbog preživljenog iskustva i kako se borite sa tim?
Ana: Osećanja su mi bila pomešana. Osetila sam se psihički paralisano, nisam umela da se obradujem od srca, jer mi je glava postavljala gomilu pitanja. Osetila sam strah - od svega što me čeka i od toga što ne znam šta me čeka. Kao kada doživite ljubavni brodolom, pa u sledećoj vezi ne umete odmah da se opustite. Baš nisam umela da se opustim. Plakalo mi se, bila sam kao na iglama, u nekim trenucima verovatno sam bila i nepodnošljivo razdražljiva. Nikola to najbolje zna. Plašila sam se da se opustim i počnem da uživam u trudnoći, jer nisam mogla da kontrolišem strah od ponovnog gubitka.

Osmeh je vaš zaštitni znak, oduvek ste isticali važnost pozitivnog stava prema životu. Izgleda da vam ovoga puta to nije polazilo za rukom?
Ana: Nije vredelo to što sam znala da bi na sve u životu trebalo gledati pozitivno, to je za mene u tom početnom periodu bila pusta teorija. Zbog svega toga počela sam da se osećam kao loša osoba i strašno me je grizla savest. Krivila sam sebe što nisam srećna, smirena i što ne ličim na sve one žene koje nam se prikazuju kao modeli prave trudnice.

Kažete da niste savršen model iako vaš slučaj nije usamljen. Mnoge žene dožive slično suočavanje sa sobom, ali se o tome malo govori.

Ana: Ja sam sigurna da nisam jedina žena koja se nije odmah snašla u tom posebnom poglavlju života i nisam prva koja je sebe zbog toga krivila. Zbog toga želim javno to i da kažem. Želim da i druge žene znaju da to nije nešto nemoguće, nešto što se ne dešava, da nije svaka žena koja želi dete samo i isključivo srećna kada se nađe u drugom stanju. Neke se bolje nose sa svojim strahovima, neke teže. Ipak, jedno je sigurno - na kraju sve dođe na svoje mesto.

Da li su strahovi konačno iza vas?
Ana: Osećam se lepo i srećno i period psihološke bure je iza mene. Ne mogu da kažem da sam se u potpunosti oslobodila straha od nepoznatog, ali želim da verujem da će sve biti baš onako kako Nikola i ja želimo.

Kako se vi nosite sa ovim izazovima koje vam život donosi?
Nikola: Ja imam neka svoja vrlo lična osećanja i razmišljanja, koja ne želim ni sa kim da delim, ali mogu da kažem da me upravo ta osećanja uveravaju da će ovaj put sve biti kako treba. Naša beba je već uveliko deo našeg života.

Budući da neki očevi pored svojih partnerki osećaju simptome trudnoće, da li možda i vi proživljavate slično iskustvo?

Nikola: Ne, ja samo uživam jer je moja žena svakim danom divna i lepša, i osećam da će nam život biti bolji i puniji nego do sada. Savršen je trenutak da proširimo porodicu i da mojoj supruzi ovim putem poručim da je volim više nego ikad.

Ima li Ana neke posebne prohteve?
Nikola: U početku je bilo nešto težih situacija, ali sada kada smo se oboje navikli, sve je potpuno u redu. Uopšte nije zahtevna, naprotiv, vrlo je jednostavna.

Priželjkujete li dečaka ili devojčicu?
Nikola: Priželjkujem dečaka, da ga vodim na "Marakanu", a mislim da ćemo dobiti devojčicu i da ću je voditi na hor. Suštinski, svejedno mi je, ja našu bebu već volim više od svega.
Ana: Ja priželjkujem devojčicu.

Maštate li o velikoj porodici?
Nikola: Za sada maštamo samo o porodici, a koliko će biti velika, pokazaće vreme. Mislimo da je važnije da u njoj bude više ljubavi nego članova.

Kako podnosite trudničke dane, osećate li neke promene u organizmu?
Ana: Počela sam da osećam fizičke promene, slabost, vrtoglavice, počela sam da se zamaram i pri hodanju, nedostaje mi fizička snaga. Sve mi je to bilo strano jer godinama treniram i u dobroj sam kondiciji. Međutim, po savetu lekara morala sam odmah da isključim bilo kakve napore, pa sam prestala sa treninzima i nastupe svela na minimum.

Osećate li mučnine?
Ana: Mučnine nisam imala, jedino su mi u početku smetali određeni mirisi, jer sam, čini mi se, dobila super njuh.

Menja li vam se apetit i da li osećate potrebnu za određenim namirnicama?
Ana: Nemam nikakve prohteve po pitanju hrane, i ne milim da bi sebi sada trebalo da dozvoljavam preterano konzumiranje hrane. Mislim da je stav "sada jedeš za dve osobe" potpuna glupost.

Koliko vodite računa o ishrani?
Ana: Rekla bih da je debljanje neminovno, jer telo drugačije funkcioniše, ali nema potrebe ubacivati u njega tonu hrane pod izgovorom da je u trudnoći to poželjno. Treba jesti pametno, odabranu hranu, ono što je zaista potrebno u toku trudnoće i u normalnim količinama. Dozvolim sebi povremeno picu i slatkiše, ali to činim retko, štaviše, ređe nego pre.

Hoćete li prorediti nastupe?
Nikola: Nastupe smo uveliko proredili. Nezgodno je bilo objasniti ljudima koji zovu da zakažu svirke da trenutno ne možemo da nastupamo, a ne kazati im pravi razlog, jer nismo želeli da se zna pre vremena, a opet da se ljudi ne uvrede. Ipak, nekako sam uspeo sve to da izžongliram.

Hoće li vas publika i dalje gledati u emisiji "Veče kod Ivana Ivanovića"?
Nikola: Ivan je rekao da bi voleo da Ana nastupa dok može, jer je nezamenljivi deo emisije i veoma je radostan što će ekipa "Večeri" dobiti još jednu bebu.

Inspiriše li vas drugo stanje na pisanje novih pesama?
Ana: Moje misli su donedavno bile vrlo zamršene, bavila sam se njihovim otplitanjem. Sada kada sam to sredila mislim da sam spremna da se pozabavim muzikom. Pre nekoliko večeri bila sam u studiju i snimala nešto novo, tako da će nova pesma uskoro biti objavljena.

Da li se u vašem domu promenila muzička plejlista ili vam je i dalje draža tišina?
Ana: Želimo da još malo iskoristimo mogućnost konzumiranja tišine.
Nikola: Mirna atmosfera je uvek recept za naše opuštanje mada planiram da napravim ozbiljnu plej-listu za bebu, čim dođe, da odmah uživa u najboljoj muzici na svetu.

Veoma ste aktivni na društvenim mrežama. Posećujete li neke forume za trudnice i buduće roditelje?
Ana: Ne baš. Savete tražim od svoje doktorke Slavice i razgovaram sa drugaricama koje već imaju decu.

Za nešto više od četeri meseca postaćete roditelji. Ovo saznanje suočilo vas je sa velikim životnim izazovom, ali ste ipak odlučili da svoje iskustvo podelite sa čitaocima magazina "Hello!". Šta vas je ohrabrilo da to učinite?
Ana: Želela sam da kažem ono o čemu se ne govori često. Žene gotovo nikada javno ne govore ni o čemu lošem kada je reč o trudnoći. Govorim iskreno i otvoreno, tek kada sam na testu videla da sam ponovo trudna, shvatila sam koliki je trag na mene ostavila prethodna trudnoća i izgubljeno dete.

Kakvu poruku biste poslali parovima koji su doživeli slično iskustvo?
Nikola: Mislim da bi uvek trebalo probati ponovo, naravno uz konsultaciju sa lekarom. Stil života je promenjen u odnosu na neka ranija vremena, živi se brže i sa više stresa. Verujem da je to razlog za veći broj spontanih pobačaja, ali dok god su ljudi zdravi, vole se i žele decu, nikada ne bi trebalo da odustanu. Mnogi od nas ne bi bili tu gde jesu, da su naši roditelji odustajali.
Ana: Prevaziđite svoje strahove. Život je suviše kratak. Glavu gore.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Dušan Rajković