Ana Štajdohar i Nikola Demonja: Sigurni smo da će nam se želja za potomstvom uskoro ostvariti

Muzičko-bračni par Ana Štajdohar i Nikola Demonja svojim nastupima u popularnoj emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem", na televiziji Prva, dospeli su u medijsku žižu. Ana, diplomirani filolog italijanskog jezika, paraleleno sa angažmanom na televiziji, gradi karijeru pop-pevačice i njene pesme vrlo su slušane. Supružnici žive zajedno od kako su pre sedam godina postali ljubavni par, a pre dve godine njihovu ljubav potvrdili su i venčanim papirom. Nedavno su proslavili dve godine skladnog braka koji je obeležila velika ljubav, zajednički ciljevi i velika želja da se ostvare kao roditelji.

U vašem kalendaru 10. april predstavlja simboličan datum. Ove godine obeležili ste dvogodišnjicu braka i sedam godina skladne veze. Kako ste obeležili taj dan?

Nikola: Ove godine taj datum je pao na dan u nedelji koji, na naše zadovoljstvo, nemamo slobodan, više od četiri godine - četvrtak. To je dan kada se snima emisija Ivana Ivanovića, a slučajnost je da smo istog dana svirali na jednom događaju na kojem je Ivan vodio program, tako da smo on, naš bend i mi, ceo dan proveli zajedno. Godišnjicu smo proslavili dva dana kasnije, lepim ručkom na našem omiljenom mestu, gledajući malo u reku, a više jedno u drugo.

Priređujete li često jedno drugom iznenađenja?
Nikola: Mislim da ništa nije dobro ako se dešava često ili prečesto. To važi i za iznenađenja, makar bila stalno prijatna. Sve može da dosadi i da vremenom izgubi draž. Zato su naša iznenađenja uglavnom neplanirana, nevezana za određeni datum, iskreno spontana, a pošto se volimo, uvek se dese u pravom trenutku.

Čime vas je Nikola osvojio?
Ana: Bilo je više događaja u kojima me je tadašnji drug Demonja prijatno iznenađivao i polako osvajao. Jedan od njih je bio kada mi je za 8. mart doneo sveće. Pojavio se mokar do gole kože, došao je po najvećem pljusku. Bilo mi je žao što je toliko pokisao samo da bi mi doneo buket. Kasnije mi je otkrio da je tu scenu sam osmislio, ali da je na putu ka mom stanu, kao za baksuz, kiša prestala, pa je čekao na ulici da dođe novi talas pljuska, kako bi dramski efekat bio veći kada se pojavi na mojim vratima.

Kada ste shvatili da ste našli svoju srodnu dušu?

Ana: To je bilo 10. aprila 2007. godine.
Nikola: Tog dana smo samo potvrdili ono što smo već znali, da treba da budemo zajedno, a ubrzo potom smo i definitivno shvatili da to tako treba zauvek i da ostane. Koliko god “zauvek” bila jaka reč, za mene je to tako, od prvog dana.

Sećate li se vašeg prvog poljupca? Jeste li imali tremu?
Ana: Naravno da se sećam. Nikola me je odveo u beogradski “KGB” bar na piće. To je, inače, bilo naše mesto, gde smo se družili gotovo svake večeri skoro godinu dana. Svi su mislili da smo već par ili su se pitali zašto nismo zajedno. Seli smo, i on je naručio deset rakija od kajsije, nije bilo sumnje da je imao nameru da nas napije. Negde posle treće, počeli smo da se ljubimo. Nastavka se sećam kroz maglu.

Gotovo od početka zabavljanja živite zajedno. Šta se za ovih sedam godina promenilo u vašem zajedničkom životu?
Ana: Mnogo toga se promenilo. Postali smo stariji, ozbiljniji, bavili smo se nekim životnim pitanjima, kao što su razvoj karijere, sticanje krova nad glavom. Kada se osvrnem, shvatam da smo prošli mnogo toga, i lepog i ružnog, i da se i dalje volimo najviše na svetu. Ta ljubav je za ovih sedam godina porasla i krenula u školu.

Jeste li pokušavali da promenite neke navike kod svog partnera i da li se u tom slučaju pokazala tačnom izreka "upornost se isplati"?

Ana: Zajednički život podrazumeva kompromise. Ako ti je stalo do osobe koju voliš, ne možeš da ne pristaneš na adaptiranja, ali isto tako ne možeš ni da zahtevaš da se osoba iz korena menja po pitanju svojih stavova i želja. Zato je za vezu dobro i važno da ljudi ne gledaju samo jedno u drugo, već i u istom pravcu.

Šta biste, da možete, promenili kod svog partnera?
Ana: Volela bih da Nikola obožava da mi masira stopala, a ne da moram da ga molim.
Nikola: Voleo bih da moja žena može da shvati i oseti da kada "Crvena zvezda" izgubi, da to jeste tragedija.

Šta smatrate najvećom vrlinom vašeg bračnog partnera?
Ana: Najviše cenim Nikolinu požrtvovanost za našu ljubav i za našu porodicu. On je moja tvrđava. Kraj njega se osećam sigurno i voljeno, a opet slobodno i nesputano.
Nikola: Ana je izuzetno iskrena osoba i bez obzira što čovečanstvo iskrenost ceni samo u fikciji, ja tu njenu osobinu volim. Pedantna je, voli da čita, da sazna nešto novo, da me sluša dok joj pričam, da mi priča dok ja nju slušam i miriše lepše od cveća u proleće. Takođe, dolazimo iz sličnih porodica. Ne mislim da je to presudno, ali drago mi je što se po pitanju mnogih stvari slažemo savršeno.

Koje su vam omiljene zajedničke aktivnosti?

Ana: Od svih zajedničkih aktivnosti, najviše volimo izležavanje udvoje.
Nikola: Mi smo jedan veoma zauzeti par lenjivaca. Obožavamo izležavanje, ali ono koje dolazi posle izuzetno napornog perioda.

Kako izgleda život dvoje muzičara pod istim krovom? Održavate li mini-koncerte i u kućnoj oazi ili vam tišina više prija?
Ana: Kod kuće je tišina najlepša muzika.

Zahvaljujući vama, emisija "Veče sa Ivanom Ivanovićem" ima poseban pečat, a domaćin ove emisije ne štedi pohvale na račun vaših nastupa. Ispunjavate li ponekad njegove muzičke želje?
Ana: Ivan je izuzetno korektan, pa se ne meša u odabir pesama koje ćemo izvesti, kompozicije biram ja. S vremena na vreme, ljubazno me pita da li bih htela da mu otpevam neku njemu dragu pesmu i ja mu to uvek rado učinim. Ivan je totalni car, sa njim je divno sarađivati.
Nikola: Ivan je čovek sa milion talenata. Muzički je izuzetno potkovan, stalno me iznenađuje koliko poznaje muziku. Kada izrazi želju da mu izvedemo neku pesmu, uvek je reč o fenomenalnim kompozicijama.

Obrade numera koje izvodite u emisiji veoma su popularne. Razmišljate li o objavljivanju kompilacijuje tih pesama?

Ana: Do sada smo izveli ogroman broj pesama, među kojima je bilo najviše svetskih hitova, ali i značajan broj manje komercijalnih, ali kvalitetnih pesama. Mnoge smo “obukli” u nove, drugačije aranžmane. O kompilaciji nismo razmišljali, bar ne za sada, ali se dobar deo tih pesama može čuti na "Jutjubu".
Nikola: Koncept emisije od nas zahteva da stalno obrađujemo pesme. Radimo to rutinski, ali uvek se trudimo da nekim detaljima ostavimo pečat. Makar on bio samo muzičarima prepoznatljiv. Pošto Ana paralelno radi na svojoj autorskoj karijeri, trudićemo se da se u tom pravcu razvija, koliko god je u našoj moći, a ja sa kolegom saksofonistom Uglješom Novakovićem odnedavno radim na projektu obrađivanja hitova u instrumentalnoj verziji, gde saksofon vodi glavnu reč. Za sad imamo jednu pesmu, a druga će uskoro biti gotova.

Družite li se sa ljudima iz javnog života ili su vaši prijatelji iz druge branše?
Ana: U okviru posla upoznajemo dosta ljudi, neki od njih su nam postali prijatelji, ali su najveća i najiskrenija prijateljstva ona koja si stekao tokom odrastanja, i ona uglavnom nemaju veze sa poslom.
Nikola: Sebe smatram čovekom koji ima mnogo prijatelja. Zato što sve dobre ljude koje upoznajem vrlo brzo kao takve doživljavam i prihvatam, i onako malo klinački želim da verujem da svet može tako da funkcioniše. Iako se ona prava, najbolja prijateljstva, ipak mogu nabrojati prstima jedne ruke.

Oboje ste izloženi pogledima javnosti. Ana na sceni pleni svojim izgledom, a i Nikola je privukao pažnju mnogih devojaka. Osećate li ponekad ljubomoru?
Ana: Meni može samo da imponuje to što imam lepog i poželjnog muža. Imam poverenja u našu vezu i ne ostavljam prostora za sumnju. Verujem svojoj intuiciji, a ona mi govori da nema razloga za ljubomoru.
Nikola: Ljubomoran nisam, ali ne dozvoljavam petljanje oko moje žene, jer stvar je veoma jednostavna i svaki muškarac je razume - ona je moja žena.

Pesma "Neko kao ti" postala je hit. Kako napreduje rad na novom albumu? Da li razmišljate da otpevate neki stih na italijanskom jeziku, budući da imate diplomu italijanskog jezika?
Ana: Moja prva solo pesma ima elemente italijanskog jezika. Zove se "Žute sandale", a drugi naziv je i "Sandali gialli". Trenutno se bavim stvaranjem dve nove pesme. Jako sam komplikovana kada pišem sebi pesme, stalno nešto ispravljam i menjam, pa taj proces ume da potraje.

Izjavljuje li vam supruga ljubav na italijanskom?
Nikola: Nažalost, retko. A ja volim da je slušam kada priča italijanski, iako gotovo ništa ne razumem. Nekako se tako ponovo zaljubljujem u nju. Kad smo bili u Italiji, oduševljavala me na svakom koraku, i stalno sam želeo da je ljubim. Divan je to jezik kad ga priča lepa žena.

Oboje ste veliki gurmani, ali ste javno govorili o tome da nijedno od vas nije vešt u kuhinji. Da li se situacija na tom polju vremenom promenila?
Ana: I nije baš, i dalje smo nezainteresovani za kuvanje. Nekako se snalazimo.
Nikola: Zahvaljujući sajtu za donošenje hrane, na kom imam “srebrni status”, odlično “spremam” sve, od zlatiborskog doručka, do meksičkog, italijanskog ili domaćeg ručka.

Izabrali ste profesiju koja nameće dinamičan tempo života. Na koji način se relaksirate i oslobađate od stresa?
Nikola: Dva puta nedeljno igram fudbal. Jednom pravi, jednom virtuelni, i to su mi omiljeni trenuci “za mene”. A kad smo zdravi i imamo dovoljno vremena, oboje praktikujemo fizičke aktivnosti koje nam zaista prijaju. I kao što već rekosmo, izležavanje u dvoje vrlo opušta.

Uz mnogobrojne lepe trenutke, prošle godine ste doživeli veliki gubitak, jer ste izgubili bebu. Od tada je prošlo gotovo deset meseci. Šta vam je u tom trenutku pomoglo da prebrodite ovu tešku situaciju?
Ana: Misao da je iz nekog razloga tako moralo da bude, da život ide dalje i nudi nove početke.
Nikola: Ja imam jednu teoriju, koja se bazira na osećanjima i razumnom tumačenju istih. Previše je lična da bih je otkrio, ali u suštini svodi se na to da je sve to naš put, i da nas ta stanica očekuje kad za nju dođe vreme.

Oboje ste veoma posvećeni poslu koji radite i imate mnogo obaveza. Razmišljate li o nekom odmoru kako biste se posvetili sebi i stvaranju porodice?
Ana: Mi već uveliko želimo porodicu. Toliko jako, da će se ta želja ostvariti, i to vrlo uskoro. Znamo da je tako.
Nikola: Nas dvoje se zovemo porodicom sve vreme, jer verujemo u našu ljubav. A ta ljubav će nam proširiti porodicu uskoro, prosto znamo da će tako da bude.

Jedan ste od najskladnijih parova u našem javnom zivotu. Šta je po vama tajna uspešnog odnosa i srećnog braka?
Ana: Razumevanje i strast.
Nikola: Iskrenost, poštovanje i velika strast.

Autor i foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +