Ana Štajdohar i Nikola Demonja: Prevazišli smo krizu u braku

Od kada je pre osam meseci na svet donela devojčicu Niu, pevačica Ana Štajdohar u potpunosti je promenila pogled na svet. Ono što joj se do tada činilo uzrokom velikih strahova, pretvorilo se u najlepše životno iskustvo, u kome zajedno sa suprugom Nikolom Demonjom uživa iz dana u dan. Ipak, prevremeno rođenje deteta bio je jedan u nizu događaja koji su stavili na iskušenje snagu, emocije i strpljenje ovog mladog bračnog para, koji se pre tri godine zavetovao na večnu ljubav. U razgovoru za magazin "Hello!" tridesetpetogodišnja Beograđanka otvoreno govori o iskušenjima na početku trudnoće, kao i o zdravstvenim problemima koji su usledili posle porođaja. Na početku razgovora pevačica otkriva šta se sve promenilo pre osam meseci, kada je Nia došla na svet:
- Kada se Nia rodila, rodila sam se i nova ja i naš novi život. Nisam mogla ni da pretpostavim da bi majčinstvo moglo toliko da mi se dopadne. Više sam to gledala kroz obaveze, razmišljajući da, kada dobijem dete, neću moći da spavam, izlazim i radim svoj posao punim kapacitetom. Suviše sam racionalizovala te stvari. Od kada se ona rodila, imam utisak kao da je život koji sam vodila pre toga bio uzaludno trošenje vazduha. Sada sebe doživljavam kao potpuno drugu osobu. I ranije sam bila osoba puna empatije, a otkad je Nia došla još više sam slaba u tom smislu.

Koliko su vam se promenili prioriteti kada je vaš profesionalni život u pitanju?

- Kćerka mi je sada najvažnija. Karijera mi je i dalje bitna, oduvek sam mislila da žena ne treba da odustane od posla kada dobije decu, jer može da bude sasvim zadovoljna jedino kada ima sve. Iz ove perspektive, nikada ne bih mogla da žrtvujem porodicu i odnos sa detetom zarad bilo kog uspeha u karijeri. Prvih nekoliko meseci sve u vezi sa poslom mi je bilo potpuno nevažno. Zanimala me je samo ona. Posle pet meseci polako sam počela da osećam potrebu da se otvorim i prema drugim stvarima.

Je l' vam bilo teško da se odvojite od nje?
- U početku vodila sam je sa mnom na snimanje emisija, ali to više ne radim jer je previše bučno za nju. Nisam mogla se odvojim od nje, ali mislim da sam ipak malo preterivala. Imala sam utiska da ona ne može bez mene. Sada je ostavljam da uživa kod bake i deke, sa njima joj je vrlo lepo, a oni mi šalju slike da i ja vidim kako uživaju.

Kažu da majke u prvim mesecima posle porođaja zapostave muževe. Da li vam je Nikola nekada rekao da oseća da je u drugom planu?

- Apsolutno bi bila laž da kažem da se odnos muškarca i žene ne promeni kada se rodi dete. Prvenstveno što partneri tada jedno drugog ne doživljavaju kao muškarca i ženu, nego je sav fokus na bebi, oni su mama i tata. S vremenom to dođe na svoje mesto i pojavljuju se prilike da se pronađete sami bar nakratko, da sednete negde samo vas dvoje. Nikola i ja i tada najviše pričamo o njoj, jer nas je Nia potpuno opčinila. Ona je glavna tema u svakoj priči i situaciji. Ipak, potrebno je biti oprezan, jer rođenje deteta može da doprinese da se udaljite. Mi, za sada, nemamo te probleme. Valjda smo oboje dovoljno razumni da shvatamo koji su prioriteti.

Ima li Nikola vreme samo za sebe?
- On ima svoje vreme u toku nedelje, kada ode da odgleda utakmicu. Ja znam koliko mu to znači i to mi je potpuno okej. Bračni partneri trebalo bi da izlaze jedno drugom u susret u tom smislu, a ne da se zbog deteta liše svih zadovoljstava.

Da li je u vašem odnosu sve tako skladno?
- Naravno da ima trenutaka kada smo nervozni i zbog nespavanja i zbog briga. Umemo i da se posvađamo. Ne cvrkućemo po ceo dan, ali to je normalno, oboje smo vatreni i brzo planemo. Buknemo kao dve vatre i onda je to jedna vatrena oluja. Međutim, taj žar se brzo potroši, bude nam krivo i ubrzo se pomirimo i onda se volimo najviše na svetu.

Koji period u vašoj vezi pamtite kao najstresniji?
- Pre nego što sam zatrudnela nisam imala priliku da negde pročitam bilo šta o stanjima kroz koje trudnice prolaze, a o kojima nije nimalo popularno da se priča. U medijima se uglavnom plasiraju informacije o tome kako je drugo stanje divno. Međutim, ja sam na početku trudnoće prošla kroz jednu burnu epizodu, koja je mnogo uticala na Nikolin i moj odnos. Moje raspoloženje trpilo je stravične oscilacije, bila sam nervozna i razdražljiva, i tada smo se Nikola i ja svađali kao nikada ranije. To je bila naša najveća kriza, koja se desila mojoj krivicom. Ja sam inicirala svađe, a onda se i on svađao sa mnom. Imali smo red svađe, pa red mirenja. U nekim trenucima mi ga je bilo žao, jer sam shvatala koliko sam nepodnošljiva. Čak smo u ta prva tri meseca potezali pitanje razvoda. Pamtim događaj kada on više nije znao kako da izađe sa mnom na kraj do te mere da je u jednom trenutku pomenuo pakovanje kofera i odlazak, i ja sam se tada rasplakala. To je stvarno bilo strašno.

Kako ste prevazišli taj period?
- Imala sam prilike da razgovaram sa nekim majkama i shvatila sam da trudnice često prolaze kroz takva stanja, ali se o tome ćuti. Žene je sramota da pričaju o tim stvarima da neko ne bi uperio prst u njih i rekao: "Ti si loša osoba". I ja sam se baš zbog toga mnogo puta osetila kao loša osoba. Nisam mogla da verujem da ja ne cenim svoju trudnoću i to što je sve u redu, ali racio i emocije ne mogu uvek da se pomire. Bila sam prepuna strahova. Strahovala sam da li ću se snaći sa onim što me čeka, imala sam strah od nepoznatog, strah zbog pobačaja koji sam imala pre toga, pa i zbog obaveza koje me čekaju. Međutim, u četvrtom mesecu sam ušla u normalu i postalo je predivno. Počela sam da uživam u trudnoći.

Jesu li tada prestali svi vaši strahovi?

- Strah od porođaja bio je prisutan sve vreme. To me je užasno plašilo i na kraju su se svi moji strahovi, nažalost, obistinili. Nisam umela da objasnim kako mi je bilo za vreme porođaja, jer mi je reč "strašno" bila nekako preslaba. To je bilo najekstremnije iskustvo koje nisam mogla ni da zamislim. Pamtim samo da sam nekoliko puta na porođajnom stolu viknula: "Želim da umrem". Toliko je ekstreman bio taj bol.

Kako sa ove vremenske distance gledate na to iskustvo?
- To što kažu da se taj bol zaboravi delimično je tačno. Kada su mi stavili Niu na grudi, osećala sam se kao da sam bila u najstrašnijem ratu, prsa u prsa, i da sam iz njega izašla kao apsolutni pobednik. Nisam više osećala bol, sve je bilo nevažno, samo sam "razvukla" osmeh i ništa osim nje nije postojalo.

Kako ste se u početku snalazili u novoj ulozi - majke?

- Prvih mesec dana bilo je "čupavo". Možda je to bila i postporođajna depresija, bila sam u vrlo lošem stanju. Situacija je bila specifična, jer je Nia bila prevremeno rođena, tako da sam prilično klonula. Nikolina podrška mi je tada mnogo značila. On je pronašao Sonju, babicu koja se pojavila kao Meri Popins. Prišla mi je kao psiholog i rešila probleme. Pričala je dosta sa mnom i pomogla mi je da isplivam iz tog perioda. Međutim, kada se on završio, pojavili su se fizički problem. Imala sam velike bolove u kičmi, a onda se pojavila nova Meri Popins - Sandra - sa kojom sam ranije trenirala. Ona me je pozvala da zajedno sa Niom dođem na treninge namenjene majkama i rekla mi je da ćemo da rešimo te probleme, što se i desilo. Treniramo oko tri meseca, a najlepše od svega je što je Nia sve vreme sa mnom i što uživa u tome. Toliko se opusti da se ponekad desi čak i da zaspi.

Zbog svega što ste doživeli na početku trudnoće i posle porođaja, plašite li se ponovne trudnoće?
- Sigurna sam da bih u drugoj trudnoći baš uživala, ali verujem da ne bih mogla do kraja da se opustim, što se tiče porođaja. Mislim da bih to nekako drugačije uredila. Toliko sam oduševljena majčinstvom da već osam meseci pričam kako želim drugo dete. Ranije je Nikola požurivao mene, a sada smo zamenili uloge i ja požurujem njega. Jedva čekam drugo dete, iako sam svesna da nije lako imati dva mala deteta sa malim razmakom u rođenju, ali ja stvarno jedva čekam.

Priželjkujete li opet devojčicu ili dečaka?
- Bilo bi lepo videti kako je to kad imate dečaka, da Nia dobije brata.

Od koga je kćerka nasledila temperament?
- Ona je u suštini vrlo mirna beba. U tome više podseća na Nikolu, jer ja sam umela da budem nestašna. Meni više liči na njega, ali kažu da je miks nas dvoje, pa je onda najbolji odgovor da liči na sebe.

Da li je muzika najdelotvorniji način za uspavljivanje?
- Za uspavljivanje ne, ali za hranjenje apsolutno. Ručak je najvažniji obrok, ali ga Nia najmanje voli. Ne znam zašto, ali kada joj zapevam ona se ozari, počne da se smeška, da jede i sve može. Pesma je magija u našoj situaciji. Kada je nervozna, Nikola i ja joj zajedno zapevamo, a posebno voli italijanski repertoar.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +