Danijela Štajnfeld: Emocije najveći adut i najjača alatka

Umetnica neobične lepote i raskošnog talenta Danijela Štajnfeld završila je postdiplomske studije u Njujorku i posle godinu i po dana života u ovom uzbudljivom gradu vratila se u Beograd i zaigrala u velikim predstavama. U komadu Dostojevskog, „Zli dusi“, u „Narodnom pozorištu“, odlično je dočarala lik Lize, a uloga ju je emotivno dirnula.
Za magazin „Hello!“ poznata dvadesetsedmogodišnjakinja najpre govori koliko joj je draga uloga Lize.
- Nikad se nisam usudila da maštam da ću tumačiti lik Lize. Tokom gimnazijskih dana, dok sam jurila svog Nikolaja Stavrogina, glavnog junaka za kojim Liza čezne, a koga u našoj predstavi briljantno tumači Igor Đorđević, u ruke su mi dati romani Dostojevskog. Jurnjavu i tinejdžerske nemire smenilo je praćenjem sudbine likova iz romana, zlih i dobrih duhova. Priznajem da tada nisam razumela šta je Dostojevski hteo da kaže, ali sam sve osećala. Prilika da se radi na ovom delu genijalnog pisca dobija se jednom ili nijednom u životu. Ovo je privilegija i sreća. Ispunjenje jednog od mojih snova - kaže nadarena umetnica koja ističe lepotu kostima, kreacije u svetu proslavljene kostimografkinje Bojane Nikitović. Bojana je radila kostime za predstavu „Zli dusi“, a u svetskoj filmskoj industriji njen je rad priznat posebno otkako je član tima koji je nagrađen “Oskarom” za kostime u filmu Sofije Kopole „Marija Antoaneta”.
Danijela se proslavila  filmskim hitovima „Mi nismo anđeli“ i „Ivkova slava“ i serijom „Ranjeni orao“.
- U ovoj predstavi Lizu, kao i ostale likove, na kraju pojedu zanos, ideja, srljanje u sladostrašće, a ponajviše svest da je, kao i svi mi, nedostojna svojih ideala. Mladost može da bude teško i kobno doba. Inače, ne verujem da većina nas u potpunosti shvata šta je taj veliki genije Dostojevski napisao. Bez obzira što ja to ne mogu da shvatim ali on je nama, meni, „rekao“ ono što ja nikada nisam htela da saznam o sebi. Najviše sam se poistovetila sa likom utopiste, anarhiste Alekseja Kirilova, koga tumači Milutin Milošević, i zamislila nad njim. Koliko je snažan utisak na mene ostavio lik koji tumačim najbolje govori jedna anegdota. Posle jedne od mnogobrojnih probi otišla sam u pozorište da gledam komediju. Još sam bila pod utiskom dela „Zli dusi“, kada sam tokom drugog čina, dok sam sedela u publici koja se glasno smejala, odjedanput prasnula u plač. Prijatelj pored mene me je pitao šta mi je. Kroz suze sam mu odgovorila da sam ja Liza.
Glumica koja odlično svira klavir, a završila je nižu muzičku školu, kaže da joj je to mnogo pomoglo u predstavi u kojoj je izvodila teške kompozicije Čajkovskog. Otkako je stigla iz Njujorka lepa umetnica glumi u još jednoj velikoj predstavi, igra Katarinu u „Dnevnim zapovestima“, komadu „Beogradskog dramskog pozorišta“.
- Ne bih mogla da vam kažem na koju predstavu sam više ponosna. Imala sam sreće i uživala u „muci“ što sam paralelno radila dve potpuno različite i izazovne role i žanrove - kaže glumica koja je prezadovoljna školom “HB studio”, osnovanom 1945, koju je završila u Njujorku.
-Na školskoj sceni na kojoj smo radili stajali su i učili mnogobrojni glumački velikani poput Al Paćina, Dastina Hofmana, Meril Strip i drugi. Imala sam privilegiju da budem u klasi istaknutog profesora glume Ostina Pendltona, a pevanje sam učila kod velike umetnice Helen Galager, dobitnice dve „Emi” i dve „Gremi“ nagrade.
Lepa glumica, koja je u Njujorku igrala u adaptaciji Šekspirovog „Ričarda Trećeg“, kaže da je mnogo zavolela ovaj grad kome se uskoro vraća.
- Putujem dva dana pre Nove godine da tamo dočekam praznik. Ostaću mesec dana tokom kojih ću otići i na skijanje. Vezana sam za Njujork gde često odlazim. Tamo mi žive rođaci. U Njujorku sam ostvarila prjateljstva, koja su, na moju žalost, dublja i veća od beogradskih. Bila sam svoja, bez pardona, i komunicirala sam potpuno iskreno. Kada bih mogla, spojila bih draga begradska pozorišta i ljude iz Njujorka na jednom mestu.
Dok je išla u školu u Njujorku Danijelu su posećivali najmiliji, sestra i roditelji.
- Posetila me je sestra nekoliko puta, ona živi u Meksiko Sitiju gde treba da doktorira španski jezik i književnost. Posetili su me i roditelji, koji su konačno mogli da shvate zašto toliko volim Njujork. Nedostajali su mi mama i tata, ali sam boravila u najluđem gradu na svetu - život je tamo toliko brz da me odsustvo roditelja nije baš toliko mučilo. Kada bi mi se desilo nešto neprijatno, obično bih pomislila kako bi bilo lepo da su tu moji. Nedostajale su mi sarme i kulen, kobasice, što tamo ne može da se kupi. S druge strane, uživala sam u specijalitetima svetske kuhinje - kaže atraktivna brineta koja ističe da su Njujorčani za nju mahom mislili da je Portugalka i da su muškarci slobodniji u pristupu devojkama od Srba.
- Izgledam egzotično za stanovnike „Velike jabuke“ i stalno su me terali da priznam da sam Potrugalka, to je bilo smešno. Muškarci tamo lakše prilaze devojkama, ali kriju emocije, za razliku od Srba koji pokazuju srce i dušu - kaže Danijela koja nikada u javnosti nije govorila o svojim partnerima.
- Sve što mogu da kažem na tu temu je da sam emotivno ispunjena, što ne zavisi od toga da li imam dečka. Emocije su moj najveći adut i najjača „alatka“ budući da sam glumica. Emotivno sam ispunjena, ali nisam emotivno zadovoljna - kaže umetnica gracilne građe koja se raduje skijanju van Njujorka zbog čega će kupiti ski-opremu.
- Nikada nisam bila na planinama nadomak Njujorka i zapravo ne volim da skijam, ali se radujem dobrom provodu sa društvom. Vratiću se krajem januara u Beograd.

Piše: Nadežda Jokić
Foto: Janko Petković

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +