Majstor mediteranske muzike Davor Radolfi govori o svom povratničkom nastupu u Beogradu, o prijatelju Oliveru Dragojeviću i koliko ceni rad Željka Joksimovića || Hello Magazin!

Davor Radolfi, šarmanti Dalmatinac koji je svojom mediteranskom i latinoameričkom muzikom osvajao više od dve decenije srca mnogih pripadnica nežnijeg pola širom Balkana i Evrope, rešio je da dođe u Beograd i napravi promociju novog CD-a pod nazivom "Settimento" (osećaj). Posle pauze od nekih dvadesetak godina, pre mesec dana je nastupio na splavu "Amsterdam" gde su mnoge poznate ličnosti sa javne scene imale priliku da uživaju slušajući čarobnjaka sa gitarom i zaista osete miris mora.
- Prelepo mi je bilo to veče na Amsterdamu, ljudi su me lepo me dočekali mislim da se muzika dopala zaista svim prisutnima. Meni je posebno bilo drago videti ljude koje zaista poštujem i cenim kao što je Suzana Mančić koja je pravi laf, drugar neko ko te srcem doživi prihvati bez obzira na sve - kaže Davor.

Da li su na CD-u nove pesme ili je reč o kompilaciji?
- Ima 25 pesama, pa će se naći svega, pomalo starih pesama sa novom muzikom, a ima naravno i novih kompozicija. Ma to vam je prava mediteranska joga ili kako ja to volim da kažem sve je to onako lagano... filozofija mora.
Planirate li turneju posle promocije?
- Biće turneja po Sloveniji, Hrvatskoj, pevaću i u Sarajevu...
A Srbija?
- Ne znam još o tome ništa. Voleo bih i nadam se da ću imati priliku da pevam u Srbiji, da narod čuje muziku duše na moj način...
Pošto je vaša muzika specifična i teško je kopirati, da li ima neki muzičar u Srbiji koga biste izdvojili kao veoma uspešnog po vašem kriterijumu...
- Od starih ima ih mnogo, kad je grupa u pitanju to su Bajaga i instruktori, originalni su i svoji. Od mlađih je uvek prepoznatljiv Željko Joksimović.
Zašto baš on?
- U jednoj emisiji bio je gost i rekao: "Klavir i studio su moj celi život". To je bilo dovoljno da ga shvatim. On je neko ko je posvećen svom poslu, ko super radi i zato vredi.

U razgovoru sa vama moram reći oseća se bujica emocija i neka doza sete ako se ne varam?
- Lep zaključak. Ja sam veliki sanjar, ali sam i realan a život je dosta kratak i surov. Sva ova dešavanja oko nas nisu bila neminovna, desile su se mnoge loše stvari da su ljudi potisnuli muziku koja nas drži mladima i sretnima pa možda odatle prizvuk sete u mom glasu.
Sličnu ljubav ka mediteranskoj muzici gaje i vaše kolege Oliver Dragojević i Vanna.
- Da, zato sam sa njima i snimao duet, idemo jedni uz druge. Oliver mi je prijatelj, jednostavno da bi sa nekim pevali treba da poznajete tu osobu kao čoveka. Treba da znate kako misli, šta vrednuje u životu... Ne možete samo zato što neko ima lep glas sesti i snimiti duet sa njim.
Završili ste Dizajn enterijera u Italiji, bavili se glumom, niste nameravali da se profesionalno bavite muzikom, a evo tu ste više od dve decenije?
- Kao dete prošao sam na audiciji za film "Dve mame i dve tate". Bio sam talentovan za glumu, ali zbog snimanja šest meseci nisam išao u školu, pa mi je otac, koiji je veliki tradicionalista, zabranio da glumim.
Sada vi imate dve odrasle ćerke. Da li im branite nešto, jesu li nasledile vaš višestruki talenat?
- Završile u fakultete. Starija piše tekstove i muziku, ima svoj bend, svira klavir, ima specifičnu boju glasa i mislim da sve radi za svoju dušu. Mlađa je opasna ona je tradicionalna i ima neku svoju reč koju uvek održi. Na nju uvek možete da se oslonite.
Vi ste muzikom počeli da se bavitejoš 86-87. Godine. Snimali ste tad ploče na španskom, imali koncerte pred nemačkom publikom... Kako to da niste izdali nešto za stranu muzičku kuću?
- Ja sam neko ko voli svoju zemlju i uopšte Balkan. Iz ljubavi ka našem narodu, bivšoj Jugoslaviji i tom duhu počeo sam da stvaram. Ne radi novca, već radi zadovoljstva. Kasnije, naravno, shvatio sam da je ovo nešto od čega se može dobro živeti i bez inostranog tržišta.
Imate li nešto da poručite našim čitaocima i hoćete li uskoro svraćati u Beograd?
- Mogu reći jedino da su, nažalost, danas retke lepe stvari i lepi momenti ali kada se dese prepustite se, zabeležite ih i cenite ih. Treba ih upamtiti jer će vas pomisao na njih uvek nasmejati, a osmeh je od neprocenjive vrednosti. Što se dolaska u Beograd tiče, možda se vidimo za petnaestak dana.