Miloš Biković: Ljubav i posvećenost

Šarmantni glumac Miloš Biković nije imao lak put do uspeha, dokazivao se sam, bez ičije protekcije. Uprkos obavezama kojima je pretrpan, uspeo je da sačuva prioritete i nije zaboravio na drage ljude. Kroz stidljiv osmeh, na svako pitanje odgovara biranim rečima, lako i smisleno, pomalo filozofski, ali duhovito i sa merom. U razgovoru za magazin „Hello!“ priseća se aplauza posle premijere filma "Montevideo, Bog te video"  i kaže da se glumom bavi jer je to Božja volja.
Film ,,Montevideo, Bog te video“ kandidat je za „Oskara“. Da li ste iznenađeni?
- Vest me je obradovala, ali priznajem da sam se iskreno nadao. Ima hiljadu „trnja do zvezda“ i mnogo jakih kinematografija do poslednjeg kruga, ali ko zna. Smatram da je to veliki uspeh, pogotovo ako uđemo u finalnu selekciju. Ovaj događaj je bitan za afirmaciju srpskog filma. Drago mi je zbog cele ekipe i svih onih koji su svim srcem bili uz nas. Osećam se kao da se neka filmska reprezentacija kvalifikovala na „Svetsko prvenstvo“ u Americi, a ja sam deo nje. Sad čekamo taj januar 2012. kada je „shortlist“, tačnije kada treba da saznamo da li nas je nominovala „Američka akademija“.
Jedan ste od najpopularnijih mladih glumaca, kako se nosite sa tim?
- Nemam neki odnos prema tome da sam navodno slavan, uspeh se dešavao spontano. Primetne razlike su u načinu životu. Za skoro godinu dana dao sam veliki broj intervjua, bezbroj puta sam spavao u drugom gradu i krevetu zbog filmske turneje po Srbiji i ostatku Evrope, tako nešto ipak nisam nikada doživeo.
Iza sebe, pored uloga, imate i dosta nagrada, koja vam je najdraža?
- Drago mi je kada dobijem priznanje, a najdraža nagrada mi je kadačujem da neki desetogodišnjak trenira fudbal zbog Tirketa ili neko pročita knjigu koju sam preporučio. Nemam mnogo nagrada, a one malobrojne koje imam nisu samo moje. Mnogo je ljudi „oplemenilo” moje iskustvo, mnogo njih je radilo i stoji iza ovog projekta. Između ostalog, te nagrade su i za mog profesora glume Peleta. Pripadaju i publici jer je ona sve to prepoznala u nama I, kao svetionik, dovela nas tu gde jesmo i podstakla nas da idemo dalje. Još sam na početku, ne menjaju mi nagrade perspektivu na sećanja. Zahvalan sam Bogu što radim posao koji volim, što sam dobio šansu i dobijam priznanja. Još mi je urezan taj prvi telefonski razgovor sa Bjelom i eksplozija aplauza u Centru "Sava” na premijeri. Samo što sam sada bogatiji za desetak „ortaka” i nekoliko velikih prijatelja.
Čime je, prema vašem mišljenju, film ,,Montevideo, Bog te video” osvojio publiku. Da li je reč o ljubavnom zapletu ili samo istorijatu o odlasku naše reprezentacije na prvo „Svetsko prvenstvo“ u fudbalu?
- Pozitivnim vrednostima koje su danas zanemarene, kako u životu tako i u umetnosti. Novom energijom, svežim licima, talentovanim i iskusnim glumcima, sjajnom idejom producenata, Bjelinom veštinom i predanošću, trudom svakog pojedinačnog člana ekipe.Ovo je priča o radosti života koja se pojavljuje kroz tu igru. Mislim da ima mnogo činilaca, ali je srž u veri u prave vrednosti. Prava vrednost znači odgovarajuća vrednost, ona koja odgovara na pitanje koje se ćutke postavlja. „Šta da radim sa ovim darom koji mi je podaren - životom, kako da mi život bude ispunjen i plodotvoran, kako da ga vodim kvalitetno i da budem srećan?” Dakle, prava vrednost je blago kojim se „revanširamo” tvorcu za život - taj „dar” koji nam je podario. Tada se osećamo ispunjenim, kompletnim. Vratili smo dug. Kao da smo posle dugog lutanja na raskrsnici sreli oca. Osećamo da je to lepo, a lepota je jedino čulo kojim možemo da prepoznamo da li je nešto dobro. Onda znamo da je to dobro, kvalitetno. Vera, odanost istini,  iskrenost, strpljenje, žrtva, pokajanje. Dakle, promocija pravih vrednosti u likovima ovog filma je ključ uspeha, odjeka kod publike. Jer je taj skup ličnosti - publika istinu prepoznao kao svoju, a „svaka istina koju u srcu prepoznaš kao svoju je tvoja istina” i nije nikakva tajna. Nije samo kod domaće publike odziv bio takav, već i u Rusiji, Hrvatskoj, Švajcarskoj, Brazilu, Engleskoj i u Americi. Zanimljivo je kako su svi ti ljudi slično reagovali i svi manje-više isto „osete” film.

Intervju: Tijana Dimitrijević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +