Sve tajne Hrono ishrane: Da li ćemo biti vitki ili gojazni ne zavisi samo od toga šta jedemo! || Hello Magazin!

Mnogi ne znaju da je popularna Hrono dijeta nastala iz principa koje je postavio francuski doktor Alen Delanos 1986. godine. Po njegovom mišljenju, da li ćemo biti vitki ili gojazni ne zavisi samo od toga šta jedemo, već i kada jedemo. Dakle, ključ mršavljenja leži u pažljivo osmišljenoj kombinaciji određene vrste namirnica i vremena u danu kada ćemo ih unositi.

Satnica je važna

Dr Devalos je razvio ovaj metod jer se uverio da se hrana, u zavisnosti od doba dana kad je unosimo, drugačije razgrađuje u telu. Sve što pojedemo u toku dana, bilo to povrće, meso ili slatkiši, u manjoj ili većoj količini naše telo koristi kao energiju ili čuva kao zalihe koje se, ako se ne utroše na vreme, pretvaraju u salo. A da li će se hrana pretvoriti u salo ili energiju, zavisi prvenstveno od toga kada smo je konzumirali. Tako na primer, ako uveče unosimo namirnice bogate mastima i šećerima, one će se pretvoriti u salo. Ali, ako tu istu vrstu namirnica jedemo ujutru, zahvaljujući metaboličkim procesima, one će postati značajan izvor energije koju će nas držati u top formi tokom celog dana. Zaključak je sledeći: pravilnim kombinovanjem namirnica u određenim vremenskim intervalima, kalorije će se „pametno“ trošiti, a mi ćemo topiti kilograme.

Veliki izbor namirnica

Najlepše u ovoj dijeti jeste to što je broj zabranjenih namirnica vrlo mali. Osim grickalica, gaziranih i zaslađenih pića, margarina i ostalih namirnica koje su bogate transmastima, u Hrono dijeti je zabranjeno i kravlje mleko (teško se vari) i jogurti (čak ni malomasni, jer su puni skroba). Ostali mlečni proizvodi su dozvoljeni, a posebno se preporučuje kiselo mleko. S druge strane, ovakav režim ishrane vam dozvoljava da povremeno pojedete kolač, čokoladu ili slatkiš po izboru, ali samo pod uslovom da ga konzumirate u „dozvoljeno“ vreme.

4 obroka dnevno

Jelovnik Hrono dijete se sastoji od tri glavna obroka – doručka, ručka i večere, i popodnevne užine. Između nije dozvoljeno grickanje, pa čak ni „zdrava“ opcija poput voća. Tri do četiri sata je optimalno vreme koje je potrebno našem telu razgradi hranu i oseti potrebu za novom. Četiri puta dnevno lučenje kortizola u našem telu dostiže vrhunac. Svaki put kada se to desi, dolazi do pojačanog lučenja insulina, usled čega se pojačava osećaj gladi. Trenutak kada je kortizol na vrhuncu, jeste trenutak kada treba da unesemo hranu u organizam. Od toga koju hranu ćemo jesti, zavisi da li ćemo mršaviti ili se gojiti. Pravila koji treba da se pridržavate su sledeća:

– Doručak do 9 h

Prvi vrhunac lučenja kortizola se dešava dva sata pre buđenja. Insulin se podiže i tad je najbolje da jedemo složene ugljene hidrate (integralne žitarice) i namirnice životinjskog porekla, jer naše telo luči dovoljno enzima koji razgrađuju masti i proteine, pa tako nema bojazni da ćemo se ugojiti. Doručak nikako ne sme da se preskače, naporotiv, poželjno je da bude obilan jer će sprečiti glad u nastavku dana. Jedite tostirani crni hleb, šunku, sireve, proju, pite, picu, kiselo mleko, puter, jaja (ne više od 4 žumanceta u toku nedelje; belanca su neograničena)… Sve je dopušteno osim šećera i voća, jer se suviše brzo razgrađuju.

– Ručak između 13 i 14 h

Četiri sata nakon doručka sledi drugi kortizolski vrhunac, koji je nešto slabiji od prvog. U to vreme se luče enzimi koji prerađuju proteine. Dakle, ručak treba da se bazira na namirnicama bogatim ovim nutrijentom (životinjskog i biljnog porekla), a to su: juneće šnicle, ćuretina, piletina, riba, jaja… Uz ovakva jela možete jesti povrće, najbolje bareno ili u obliku sveže salate. Dva puta nedeljno su za popodnevni obrok dozvoljene namirnice koje sadrže ugljene hidrate (uz povrće), ali, u tom slučaju morate izbaciti proteine.

A šta treba jesti posle ručka, kao i koje je najbolje vreme za to, možete pročitati klikom na ovaj link.