Rio de Žaneiro: Na ušću januarske reke || Hello Magazin!

Po veličini peta zemlja sveta, prostire se na više od osam miliona kvadratnih kilometara južnoameričkog kontinenta i poseduje nepregledno prostranstvo prekriveno bujnom tropskom vegetacijom i puno prirodnih kontrasta – od nizija čiji se kraj ne nazire, preko ćudljivih voda, do visokih planina i gustih šuma do kojih ljudska noga još nije stigla. Ko god je imao prilike da kroči na tle Brazila, verovatno se u domovinu sambe zaljubio već nakon prvog susreta i za trenutak poželeo da se iz svog dosadnog urbanog prebivališta preseli u neku kućicu pored Kopakabane, na toplom jugu Atlantika, ili ispod Glave šećera, a možda i u dubini izazovne amazonske džungle. Zvuči maštovito i nerealno, ali, kada koža jednom upije te sunčeve zrake, a noge pohvataju zarazne latinske ritmove, malo je posetilaca kojima takve misli ne bi pale na pamet posle samo nekoliko dana provedenih na ušću januarske reke, kako sa portugalskog jezika glasi prevod imena nekadašnje brazilske prestonice. Karioka je bila mala reka koja je nekad davno proticala kroz Rio. Ona je otišla u istoriju, ali je stanovnicima tog grada ostavila specifičan nadimak.

Rio je, sa svojih sedam miliona karioka, priča za sebe. Umetnici ga nazivaju senzualnim miksom impresija, a turisti – praznikom za sva čula i najvećim kontrastom između raskoši i siromaštva. U jednom od najpopularnijih mesta na planeti zaista je sve u velikim dimenzijama – monumentalno, grandiozno, veličanstveno... Gotovo sve zgrade su zidane od belog kamena kojim je bogata šira okolina. Od luka u neo-pueblo stilu, do prostranih dvoraca portugalskih monarha, ukrašenih maorskim motivima, dominira upravo bela boja, koja kao da je kontrast koži Brazilaca. Interesantna je i belina naspram bujnog zelenila koje u izobilju popunjava praznine u svim delovima grada, čak i u strogim poslovnim centrima. Bogatstvo flore i faune Evropljanima je prosto nepojmljivo. Dok budete šetali alejama pored okeana, sa drveća će pokušati da vas nadglasaju domaće životinje – brbljivi papagaji egzotičnih boja i majmuni raznih vrsta, koji obitavaju samo na južnoj Zemljinoj hemisferi. U botaničkoj bašti, jednoj od najvećih na svetu i smeštenoj u srcu grada, možete videti gotovo svo rastinje poznato naučnicima.

Na rubovima Rija nalaze se favele – predgrađa u kojima živi siromašni deo stanovništva. Svakoga jutra, iz kućica od blata prema centru metropole kreću nepregledne kolone ljudi najrazličitijih zanimanja: među njima su sitni trgovci čiji asortiman obuhvata sve od pića i voća do raznih drangulija i suvenira, zatim čistači cipela, propali umetnici i muzičari, prevaranti. U problematične kvartove policija retko zalazi. Jer, žitelji favela žive po svojim, nepisanim pravilima. Struju kradu sa obližnjih dalekovoda i ne plaćaju, naravno, nikakve račune, nemaju rešen ni problem vodosnabdevanja, ali, ovde se zbog teške materijalne situacije malo ko sekira. Jer, iz istih krajeva potiču neprevaziđeni majstori fudbala i drugi vrhunski sportisti, a svakog februara iz trošnih udžerica kreću članovi najspektakularnije svetske žurke pod vedrim nebom – učesnici čuvenog karnevala, koji se kasnije nastavlja u donjem delu grada, i traje danima i noćima nadomak Atlantika.

Kad već pomenusmo fudbal, suvišno je naglasiti šta je zaštitni znak Brazila i zbog čega je jedan od njegovih simbola i velelepni stadion Marakana, koji je pre renoviranja imao kapacitet od 200.000 mesta. Osim spektakularnih koncerata gotovo svih koji nešto znače u svetskoj muzičkoj industriji, najveća poseta zabeležena je na egzibicionoj utakmici kada se legendarni Pele opraštao od profesionalnog sporta. A, kada se igra lokalni derbi, između Flamenga i Vaska de Game, čitav grad poludi i nađe se u vanrednoj situaciji. Fudbal je opšta zabava – obožavaju ga i deca i penzioneri, i preplanule lepotice sa Kopakabane i sredovečne domaćice iz favela.

Posebna priča su plaže, najduže na svetu i ovekovečene u mnogim pesmama. Ima ih čak osamdeset. Najizvikanije su, svakako, Kopakabana, Ipanema i Leblon, dok je za brazilski džet-set i holivudske zvezde rezervisana Botafago. Na tom nevelikom prostoru svi su potpuno spokojni i opušteni, jer sigurno neće doći u situaciju da budu pokradeni, niti da im se bilo šta ružno desi. Visoko društvo bez prestanka obezbeđuju specijalni čuvari i policija. Međutim, običnim ljudima pristup na Botafago je – zabranjen. U blizini je i Džokej klub, jedini hipodrom gde se trke održavaju svih 365 dana u godini.

Bez obzira na brojne materijalne probleme, standard ili ulični kriminal, Rio de Žaneiro se, pored Sao Paola, pretvorio u industrijsku i ekonomsku lokomotivu Južne Amerike. Nigde nećete upoznati narod toliko odan životu i tako hedonistički nastrojen, i ne postoji bulevar na kojem ćete ugledati makar jedno tužno lice. Svi se smeju, svi su srećni i svakog dana žive punim plućima, kao da je poslednji. Zato je i karneval za karioke veoma važan događaj, značajniji čak i od Božića. U tom periodu kada sve vrvi od turista, hedonizmu i mašti pušta se na volju. Tradicija uličnog veselja datira iz 15. veka, a oslanja se na proslavu Uskra na Azorskim ostrvima, koja je iz Portugala preneta u Brazil. Tada je zabava bila predviđena isključivo za elitu, a koliko je karneval zastupljen u svakoj pori lokalnog stanovništva dovoljno govori podatak da su, početkom prošlog stoleća, namenskom muzikom počeli da se bave i renomirani kompozitori. Najuzbudljivija etapa tog šareno-bučnog defilea odbija se u Aveniji Rio Branko.

Sticajem istorijskih okolnosti, brazilska kultura danas predstavlja skup portugalskih, domorodačkih i afričkih uticaja. Ulicama i plažama Ria odzvanjaju ritmovi tradicionalnog plesa sambe i ratničke igre kapoeira, a iz brojnih klubova čuje se i muzički pravac bosanova, nastao početkom 20. veka spojem narodne muzike i džeza. Splet folka i popa proizveo je tropikalizmo, dok su afrički uticaji u miksu sa latinskim rodili lambadu.

U obilazak možete krenuti šinobusom, taksijem, čak i biciklom, ali U obilazak možete krenuti šinobusom, taksijem, čak i biciklom, ali najbolji pogled na grad iz snova pruža se iz žičara. U Riju se nalazi tunel dug 3.500 metara, kroz koji dnevno prolazi više od 200.000 automobila. Januarsku reku premošćava najveći gradski most na svetu, dužine 15 kilometara. Sa brda Korkovado na Rio budno motri kolosalna statua Isusa Hrista, visine i raspona ruku od 38 metara. Podigli su je portugalski intelektualci, kao znak izvinjenja narodu čija su dobra njihovi preci decenijama iskorištavali. Do vrha, gde se nalazi svojevrsni simbol okajavanja grehova konkvistadora, vodi dug i vijugav put. Ako se odlučite za promenadu, očekujte neponovljiv doživljaj jer ćete uživati u predivnim ambijentima koji se pružaju na sve strane i čine prvoklasnu hranu za oči. U toj panorami prepoznaćete još jednu turističku atrakciju – famozne Glave šećera, prirodne spomenike čije poreklo i način nastanka naučnici još nisu pouzdano utvrdili, a na čijim su liticama Portugalci gradili utvrđenja, osmatračnice i zatvore.

Rio ne oskudeva ni u čemu (peska, lopti, nočnih dama i lopova ima u izobilju), pa tako u svakoj ulici možete ući u restorane specijalizovane za sve kuhinje sveta. Popularno jelo karioka zove se fejžoada, koje se pravi od čilija i ostataka mesa. Nemojte propustiti ni roštilj, poznat kao čorasko, čorbu od banana, batidas od voćnih sokova i alkohola, i, naravno, najkvalitetniju kafu čiji ukus reči ne mogu da opišu.