Proverite da li ste meteoropata i kako vreme utiče na vaše zdravlje || Hello Magazin!

Ako ste prometili da vreme utiče na vaše zdravlje, verovatno patite od meteoropatije, to jest preosetljivosti na klimatske promene. Na primer: pre nego što počne da duva košava, zaboli vas glava, sa približavanjem novog atmosferskog fronta, postajete razdražljivi. U stvari, čovek počinje da oseća simptome i pre nego što se promeni vreme. Čim se stabilizuje, tegobe se smanjuju i ubrzo nestaju.

Ko je meteoropata?

Manje-više svi, od dece do starijih ljudi, ako promenu vremena prate fizičke tegobe ili izmenjeno ponašanje.

Kad metabolične i funkcionalne promene postanu uočljive i česte, može se govoriti o meteoropatiji. Glavni oblici se razlikuju od sekundarnih. Prvi zavise od:

- široka, vetra koji dolazi iz afričkog dela Sahare, noseći pustinjski pesak,

- istočnog vetra, hladnog i vlažnog, koji najviše ugrožava nervne bolesnike,
- fena, toplog i vlažnog vetra koji duva u Alpima,
- južnog vetra koji donosi povećanje temperature i vlažnosti vazduha,
- pustinjskog vetra, vrelog i suvog,
- jakih oluja.

O sekundarnom sindromu je reč kad sa promenom vremena dođe do pogoršanja hroničnih, zapaljenjskih ili degenerativnih bolesti kao što su, na primer, respiratorne krize kod astmatičara ili reumatološke i ortopedske bolesti kod obolelih od artritisa ili artroze.

U stvari, meteoropatske tegobe mogu pogoditi svaki već oboleli organ ili aparat, a najugroženiji su:

nervni sistem,

kardiovaskularni aparat,
disajni aparat.

Razdražljivost

Kad zdrava osoba pati od meteoropatije, nekoliko sati pre promene vremena mogu da se jave:

uznemirenost,

razdražljivost,
nesanica,
preosetljivost na spoljne nadražaje.

Kad se vreme promeni, ispoljavaju se:

slabost i apatija,
depresija,
hiperaktivnost.

Porast pozitivnih jona u vazduhu upozorava organizam da su promene sve bliže. Osoba oseća elektricitet u vazduhu koji utiče na lučenje:

serotonina,
adrenalina.

Reč je o hormonima koji, pored ostalog, regulišu raspoloženje i koncentraciju. Već neugodne simptome dodatno pogoršava pad atmosferskog pritiska ili promenljiva vlažnost vazduha.

Ima li leka?

Ne zaboravite da stres uvek otežava situaciju. Idealno, bi, dakle, bilo kada biste mogli da ograničite radne obaveze i tako smanjite fizički i psihički zamor. Ako ni to ne donese poboljšanje ili se stanje čak pogorša, u dogovoru sa lekarom pribegava se lekovima. Često je dovoljno samo sredstvo protiv bola. U težim slučajevima, kad postoji depresivni sindrom, lekar prepisuje antidepresiv.

U svim ovim slučajevima, dobro je uzeti multivitamin zbog jačanja imuniteta.

Ako je suviše toplo

Kad spoljna temperatura naglo skoči, organizam pokušava da se prilagodi situaciji mehanizmom hlađenja, to jest znojenjem. U stvari, znojne žlezde luče kapljice koje isparavanjem koži obezbeđuju hlađenje. Sistem dobro radi ako u organizmu postoji dovoljna količina tečnosti. Ukoliko je vode malo ili je vlažnost vazduha izuzetno visoka, od znojenja nema ništa, pa može doći do toplotnog udara.

Tipični znaci kolapsa zbog pregrejanosti su:

bradikardija, to jest usporeni puls,
pad krvnog pritiska,
hladna, bleda i vlažna koža.

Ovaj kolaps, uzrokovan dehidratacijom i velikom vlagom, treba razlikovati od takozvanog toplotnog udara zbog preteranog izlaganja suncu. Znaci tog toplotnog udara su:

tahikardija, to jest ubrzani puls,
glavobolja,
vrtoglavica,
malaksalost,
vrela, suva i crvena koža.

Šta preduzeti. – Kod simptoma pregrejanosti, smesta prekinuti svaku aktivnost, potražiti sveže mesto i u malim gutljajima piti nehlađenu tečnost. Sve to doprinosi smanjenju telesne temperature. Najbolje je piti vodu, dok kofein treba izbegavati. Prijaće i uključeni ventilator ili mokri peškiri na glavi i telu. Ne zaboravite da je opasnost od kolapsa veća ako se u najtoplijem delu dana (u dva popodne!) izložite intenzivnom fizičkom naporu kao što je partija tenisa ili fudbala ili ako ste u međuvremenu dehidrirali.

Pažnja! Napici ni u snu ne smeju da budu ledeni kako ne biste imali još većih problema.

Ako pada kiša

Sam po sebi, pljusak ne izaziva veće fizičke tegobe i ne komplikuje postojeće bolesti. Pogoršanje reumatičnih bolova u kišnim danima ne uzrokuje toliko voda koliko vlaga koja je neizbežno prati. Istina je, međutim, da dug kišni period ili neprijatno sivi dani ne doprinose raspoloženju. Nedostatak dnevne svetlosti utiče na proizvodnju hormona koji regulišu ciklus spavanje-buđenje, dakle melatonina i serotonina. Upravo pomoću dnevne svetlosti organizam luči serotonin,U mraku se, međutim, oslobađa melatonin, važan za odmor i zdrav san. Zbog toga se u mračnim, oblačnim danima često javlja nedostatak serotonina i višak melatonin, a rezultat su: sastojak koji omogućava koncentraciju i reguliše apetit.

otežana koncentracija,
pad energije,
pospanost,
razdražljivost.

Šta preduzeti. – Ako je umor privremen i ne poprima oblike depresije, treba se braniti odlaskom u jarko osvetljene prostore. Ukoliko ste, međutim, neprestano umorni i nemate snage ni za šta, moguće je da depresija kuca na vaša vrata. U tom slučaju smesta razgovarajte sa lekarom koji će predložiti odgovarajuće lečenje.

Pažnja! U dosadnim sivim danima prijaće vam društvo prijatelja, a još više partija remija.

Kad su promene nagle
Letnja žega, vrućina i sparina, a onda odjednom jesen. U poslednje vreme, i kod nas su učestale nagle promene temperature. Ovi fenomeni stavljaju na grubu probu sposobnost organizma da reguliše toplotu: telo, jednostavno, nema dovoljno vremena da se prilagodi novoj situaciji. Te iznenadne promene, posebno kod dece i starijih, izazivaju nazeb, faringitis, zapaljenje krajnika i druge tegobe. Neće nam, dakle, toliko nauditi preterana vrućina ili svežina koliko drastično povećanje ili smanjenje temperature na koje nismo bili spremni.

Šta preduzeti. – Da nas vreme po ko zna koji put ne bi iznenadilo, stručnjaci predlažu slojevito odevanje, što znači majica preko majice, pa džemper i na kraju jakna.

Pažnja! Kad poželite da se rashladite, nikad nemojte stati ispred ventilatora ili ispod mlaza klima-uređaja.