Sanjarenje nije uzalud potrošeno vreme

Sanjarenje nije uzalud potrošeno vreme

Autor: | 02/11/2017

0


Većina ljudi provodi jednu trećinu vremena (neki čak do 50 odsto vremena) sanjareći, gledajući kroz prozor ili „u praznoˮ, navodi se u nekim istraživanjima. Naučnici smatraju da je sanjarenje korisno i da povećava sposobnost obavljanja složenih mentalnih zadataka, koncentraciju i učinkovitost.

U društvu, a posebno u radnom okruženju gde se poštuju rad, koncentracija, spremnost i uslužnost, nije uvek lako sanjariti. Ipak, dobro je znati da sanjarenje nije ʼuzalud potrošeno vremeʼ.

Možda ne izgledate baš kao primer produktivnosti dok gledate kroz prozor, ali rezultati jedne nove studije navode da „dnevne sanjalice" postižu bolje rezultate na testovima intelektualnih i kreativnih sposobnosti.

Koautor studije Erik Šumaher, profesor psihologije na Gruzijskom institutu za tehnologiju, kaže da su ga rezultati istraživanja podsetili na „odsutnog profesora ‒ nekoga ko je sjajan, ali u svom svetu, te ponekad ne nailazi na razumevanje u svom okruženju".

Dakle, sledeći put kada se budete trudili da se ʼvratite u stvarnostʼ, setite se da sanjarenje nije ʼloša stvarʼ, da prema nekim istraživanjima povećava sposobnost obavljanja složenih mentalnih zadataka i ‒ slobodno nastavite.

Istraživači smatraju da postoji mnogo vrsta inteligencije (izvan tradicionalno merenih kognitivnih veština i testova inteligencije), poput muzičke i prostorne inteligencije. Skot Bari Kaufman, profesor psihologije iz Njujorka, predlaže da se proširi „lista inteligencija" kako bi se obuhvatile „spontane" kognitivne veštine poput intuicije i iznenadnih uvida.

Sanjarenje možda nije direktan put ka intelektualnoj dominaciji, ali može vas učiniti uspešnijim od izuzetno fokusiranih vršnjaka, kaže Kaufman, u smislu razvijanja ličnosti, razumevanja različitih događaja i kreativnosti.

Naučni giganti poput Alberta Ajnštajna i književni majstori kao što su sestre Bronte bili su nadareni sanjari. Istraživači su otkrili da su ljudi koji su pravili „mentalne pauze" radeći na zahtevnom kreativnom zadatku bili oko 40 posto kreativniji kada su se vratili tom poslu od onih koji nisu uopšte imali prekide u radu.

Hellomagazin.rs Guliver/Thinkstock

Pročitajte još

Najnovije vesti