Šok za organizam: Toplo jesenje vreme loše utiče na naše zdravlje

O tome šta se dešava sa vremenom i zbog čega su se klimatski uslovi potpuno promenili, kao i kakve posledice to može da ima po naše zdravlje, u emisiji "150 minuta" Prve televizije, govorili su meteorolog Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije.

Sovilj kaže da se, iako nisu bile česte, ovakve jeseni u Srbiji pamte i iz nekih prethodnih vremena, ali da će ova svakako ostati upamćena kao jedna od najtoplijih i najsušnijih jeseni. Oktobar 2018. će, takođe, ostati upamćen kao najtopliji oktobar od kada postoje merenja.

Doktor Mitrović kaže da je, kao posedica ovakvog vremena i visoke temeperature za ovo doba godine, povećan broj slučajeva varijacija krvnog pritiska i komplikacija sa kardiovaskularnim sistemom, ali da pacijenti to ne shvataju dovoljno ozbiljno.

-Ljudi zaboravljaju da 22 stepena u novembru i u avgustu nije isto. U takvoj situaciji ništa ne može da bude isto, pa ni vazdušni pritisak. Sada imate medicinsku varku, pa pri većim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova i celom telu, pa i u srcu, što izaziva toplota. Ostali receptori, koji služe da kontrolišu stanje u našem organizmu, a koji su vezani za druge vremenske parametre, funkcionišu po zakonima za ovaj vremenski period. Tu dolazi do disbalansa, pa imamo varijacije i kod kardiovaskularnih bolesti, i kod bolesti disajnih puteva, kod astmatičara i bronhitičara, kaže Mitrović i naglašava da ovo vreme, koliko god da je lepo, nije baš zdravo.

Oscilacije temperature, od niskih jutarnjih do visokih dnevnih, deluju kao da se promena dva godišnja doba događa u roku od desetak sati.

Doktor Mitrović kaže da naši receptori koji regulišu krvni pritisak i ostale procese u organizmu, zbog naglih temperaturnih oscilacija, ne mogu da postignu sve to da urade, pošto se kada regulišu jedan proces, pojavi drugi problem.

-Osim što se hronični bolesnici osećaju loše, javljaju se i dodatne zdravstvene komplikacije zbog njihovih bolesti, pa se napadi angine pektoris i srčani udari češće dešavaju, kao i šlog, pošto zbog skoka pritiska često dolazi do pucanja krvnih sudova u mozgu, navodi on i dodaje da naš organizam teško može da reguliše te promene

-To 'sabijeno' meteorološko vreme, u kratkom vremenskom intervalu, utiče na nas tako da ne možemo sve to da kompenzujemo, odnosno naš organizam ne može sve da reguliše, kaže doktor Mitrović.

Do kada će se zadržati ovakvo vreme, kakva je preventiva kod zdravstvenih stanja koja su njegova posledica, kao i kako je izgledao komplikovani slučaj jedne žene u devetom mesecu trudnoće, koja je nedavno primljena u Klinički centar u trenutku kada joj je srce radilo sa 20 odsto mogućnosti, saznajte u odlomku iz emisije "150 minuta".