Paolo Sorentino: Biti gitarista ili lekar suviše je teško za moju lenjost

Italijanski reditelj Paolo Sorentino održao je na "Kustendorfu" radionicu za studente i mlade autore koji su imali mnogo pitanja za slavnog autora o njegovoj poetici, pisanju, vizuelnom aspektu filmova, ali i reakcijama na seriju "Mladi papa" i zašto se režiseri danas okreću serijama. Filipinski reditelj Paolo Viljaluna rekao je da je oduševljen što je gost "Kustendorfa", istakavši da u njegovoj zemlji mnogi Kusturicu smatraju idolom, piše Tanjug.

Sorentino je primetio da je danas publiku teško privući u bioskope zbog čega se reditelji odlučuju da snimaju televizijske serije kao drugačiju vrstu filma, ocenivši da je Dejvid Linč odlično shvatio da će do publike lakše doći kroz seriju Tvin Piks.

Istakao je da nije fan filmova koji okupljaju veliki broj ljudi i da je gledanje duge serije sličnije odnosu koji čitalac ima sa knjigom.

Sorentino je istakao da su svi njegovi filmovi vrsta greške jer on uvek želi da snimi nešto duhovito i bira likove koji su u njegovoj glavi smešni da bi mu onda ljudi oko njega rekli da te stvari baš i nisu smešne.

-Uvek pokušavam da napravim nešto smešno. Mrzim filmove koji sve tretiraju ozbiljno, rekao je autor za koga je Kusturica rekao da je trenutno najveći reditelj na svetu.

Da snima filmove, kaže, odlučio je kada je shvatio da sviranje gitare zahteva više strasti i učenja i kada je saznao da režiranje traži samo po malo znanja iz oblasti muzike i filma.

-Biti gitarista ili lekar suviše je teško za moju lenjost. Ali sam kasnije shvatio da snimanje filmova ipak nije tako lako kao što mi se na početku činilo. Da ako želite dugo i dobro time da se bavite, morate da izgradite originalni poetski univerzum, što nije uopšte lako. Teško je sve to iz glave, ceo taj univerzum ograničiti na dva sata trajanja filma, rekao je Sorentino.

Priznao je i da se tokom snimanja prvih filmova strogo držao scenarija, da bi se u poslednjima okrenuo više improvizaciji i sledio osećaj koji bi imao tog dana kada snima.

Sorentino je, odgovarajući na pitanja studenata kako od smešnog dođe do melanholije, kaže da je on uvek negde između i da zbog toga i bira moćne likove, jer se iza tog sna o moći kriju melanholija i usamljenost.

Jedan od studenata režije iz Srbije je rekao da je Velika lepota redefinisala njegov pogled na film, a na njegovo pitanje o muzici u filmu, Sorentino je priznao da ako mu se dopadne pesma, on je ubaci u film.

Priznao je i da je u mladosti želeo da bude di-džej, ali da nije imao odgovarajući karakter za taj posao i tu svoju frustraciju otklanja u montaži, a ponekad koristi muziku koja je u kontrastu sa scenom što može biti opasno.

-Najpametniji reditelji ne koriste muziku, smatra oskarovac.

Na molbu studenta da im preporuči neku knjigu, Sorentino je rekao da bi radije da mladi autori sede na njegovom mestu i njemu preporuče nešto.

-Ja mislim da ne znam ništa ni o čemu, ali sam naučio da pišem čitajući knjigu Putovanje na kraj noći, Luja Ferdinanda Selina. Pokušao sam da ta stil imitiram pišući scenario. U toj knjizi je sadržano veliko znanje o ljudskim bićima i životu i bila je pravo otkrovenje za mene, rekao je slavni reditelj.

Kaže da glumce obično bira na osnovu utiska da će sa njima provesti lepe trenutke tokom snimanja, ponekad je jedini kriterijum da su duhoviti, ali i primećuje da se nekako poklopi sa tim da su oni zapravo i odlični glumci.

-Obično pametan glumac je i dobar glumac, ali često se dešava da oni koji su glupi i ne snalaze se u stvarnom životu, kada dobiju scenario, sve brzo ukapiraju, primetio je proslavljeni reditelj.

Na početku je, kako je objasnio, bio opsednut kontrolom svega, sve je želeo da drži u svojim rukama, ali sa godinama ima sve manje strasti i sve veće poverenje u montažera sa kojim je sarađivao na svim svojim filmovima i koji ga dobro poznaje da čak bira i muziku umesto njega.

Posavetovao je mlade autore da uvek biraju dosadnog montažera i otkrio da je soba za montažu mesto gde „možete biti duboko neiskreni“.

Iako su mu braća Koen rekla da ne sme da se služi trikovima, on ipak smatra da je film izraz trikova koje autor uči tokom godina bavljenja filmom.

Ne voli probe sa glumcima pre snimanja, jer ako zna šta će se desiti na snimanju, onda mu je to dosadno.

-Mnogo je uzbudljivije videti šta će uraditi tokom snimanja, dodao je Sorentino.

A post shared by Sabrina Mascellari (@sabrimasce) on Jan 13, 2018 at 2:02pm PST

Zbunilo ga je pitanje zašto u svojim ostvarenjima ima toliko seksa, droge i rokenrola i posle kraćeg razmišljanja rekao je da je njegov 10 godina stariji brat oličenje te ideje i da verovatno pokušava da kreira njegov svet.

Pitanja o religiji je izbegao uz obrazloženje da je to komplikovana tema da bi o njoj govorio na engleskom, ali je ipak rekao da nije vernik i da ne može da objasni zbog čega ga toliko okupiraju ta pitanja, ocenivši da je „prava kultura u religiji“.

Najviše uživa u pisanju, kada krene u realizaciju ideje koju godinama ima.

-Kada se desi nešto lepo na snimanju, onda je to još bolje. Montiranje mi je vrlo naporno, a najbolji osećaj je kada napravite nešto divno, rekao je Sorentino.

Uvek snima na pravim lokacijama, smatra da je najvažniji izbor izbor lokacija koje su vizuelno interesantne i koristi predmete koje pronađe na licu mesta, uveren da pravi život tog dana kada snimate može mnogo pomoći.

Sorentino takođe naglašava da je važno da autor voli likove koje kreira.

-Nema smisla snimati film o nekome koga mrziš. Zapravo najveći izazov je voleti nekog koga u stvarnom životu ne voliš, kao što je slučaj sa Berluskonijem, rekao je Sorentino, koji nije smeo da govori više o svom novom filmu o Silviju Berluskoniju.

Rekao je i da nije dobro pratiti reakcije javnosti na svoj film, ali je ipak primetio da se Vatikan na početku nije oglašavao povom njegove serije Mladi papa, da mu ne bi pridavali previše pažnje, da bi kasnije došle pozitivne reakcije iako je konzervativni papa koga su kreirali u seriji potpuna suprotnost aktuelnom poglavaru Rimokatoličke crkve.

-Ako imate još pitanja, odgovaraću iz helikoptera, rekao je na kraju Sorentino koji je uprkos tome što je žurio na let, ostao još malo da bi potpisivao knjige zainteresovanim studentima.

Sorentinu je u Drvengradu uručena nagrada za buduće filmove Drvo života, u programu „Restrospektiva velikana“ prikazuju se njegovi filmovi, dok će narednih dana u sali „Stenli Kjubrik“ posetioci moći da 24 sata dnevno gledaju seriju Mladi papa.

Viljaluna: Emir je za nas idol

Filipinski reditelj Paolo Viljaluna, čiji se film Rikša, nagrađen Zlatnim peharom na Šangajskom filmskom festivalu, prikazuje u programu „Savremene tendencije“ 11. „Kustendorfa“, kaže da je za njih Emir Kusturica idol i ikona.

-Prošle godine je na Kustendorfu bio filipinski reditelj Lav Dijaz i rekao mi je da je zabavno ovde i onda me pozvao Emir. U Manili imamo loš signal i trebalo mi je malo vremena da shvatim da je to Emir. Morate da shvatite da je za nas Emir idol. Osvojio je Zlatnu palmu što je najvažnije priznanje u kinematografiji. Pomislio sam, da li je to zaista Emir, rekao je Viljaluna Tanjugu vidljivo oduševljen i počastvovan što je gost „Kustendorfa“.

Prvo što kaže svim filmskim stvaraocima jeste da budu iskreni prema sebi i verni sebi.

Vidimo da su reditelji sada nove rokenrol zvezde. Većina su tu više zbog slave, nego da ispričaju priču. Kada ulaziš u kinematografiju, moraš da budeš svestan da to nije lako i zato govorimo nezavisnim autorima da budu iskreni prema sebi. Samo tako možeš biti iskren u svojoj priči, istakao je Viljaluna.

A post shared by Küstendorf Film&Music Festival (@kustendorffilmfestival) on Jan 16, 2018 at 11:12am PST

Reditelj je naglasio da je deljenje svoje priče velika moć.

Viljaluna se smatra pripadnikom filipinskog novog talasa, koji je naročito doprineo da nezavisni filmovi snimljeni digitalnom tehnikom dobiju svoje mesto u nacionalnoj kinematografiji i na međunarodnim festivalima.

-Moji filmovi su veoma filozofski. Mi smo zemlja trećeg sveta, vrlo smo siromašni i veoma smo religizoni. Uglavnom se oslanjamo više na Boga nego na težak rad i moji filmovi govore o identitetu i teškom radu, o religiji, životu i smrti, rekao je Viljaluna.

U saradnji sa animatorkom i rediteljkom Elen Ramos 2005. je započeo Ljubavnu trilogiju, kojom istražuje mračne nijanse romantičnih odnosa.

„Iluzije“ su 2006. nagrađene na festivalu u Pusanu, Robijaš je bio prvi filipinski film prikazan u glavnom programu festivala u Montraelu i Solunu, dok je Beskrajno zbogom” nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu Soho u Njujorku.

Sa Patricijom Evagelistom, novinarkom, piscem i producentom, počeo je 2010. snimanje dokumentarne serije Stoyline.

Nada se da će snimati nastavak klasika filipinske kinematografije koji je Lino Broka režirao pre 40 godina.

-Vlasnik autorskih prava i ujedno glavni glumac me je pitao da li bi hteo da radim nastavak tako da sada držim palčeve da će do toga i doći, rekao je Viljaluna.