Hroničan stres na poslu || Hello Magazin!

Ubrzan tempo života, brojni zadaci i rokovi u kojima se oni moraju obaviti, stresne situacije, iscrpljujuće obaveze kojima kao da nema kraja - sve to često pritiska modernog čoveka. Mnogi ljudi izloženi su uslovima života u kojima je često potrebno izdržati nemoguće, završiti započeti posao i sutra opet rano ustati i nastaviti.
U uslovima povećanog napora potrebno je obezbediti organizmu dodatnu snagu da bi se postigao određeni cilj. Sem nedostatka fizičke snage, usled konstantnog izlaganja stresu javlja se i problem psihičke iscrpljenosti.
Neki ljudi imaju slabe tačke na kojima se posledice stresa najpre ispolje. Tako nekoga zaboli glava, neko dobije kiselinu u želucu, neko oseti mučninu, nekom srce radi ubrzano.
Potrebno je dobro rasporediti posao i truditi se da se sve poslovne situacije ne shvataju preozbiljno i preambiciozno. Fleksibilniji pogled na svet u kombinaciji sa mnogo smeha manje će vas opteretiti i relativizovati probleme, pa ćete ih samim tim lakše rešavati.
Hronična izloženost stresu na radnom mestu poznata je kao „burnout“ sindrom. Stručnjaci se ovim fenomenom bave poslednjih desetak godina. Ključna stvar je prepoznavanje ovog sindroma u okruženju. Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za radno okruženje, za čitavu radnu organizaciju kao jednu grupu. Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa.
Osobe koje pogađa ovaj sindrom su poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijasti su, otvoreni, komunikativni i strogo orijentisani ka cilju. Reč je o profilu radnika koji je poželjan u svakoj firmi. Međutim, ukoliko ne naiđu na razumevanje i podršku kolega, oni ulaze u rizik da razviju „burnout“.

Simptomi “burnout” sindroma - hroničnog stresa

- Gomilate obaveze i često ste u zaostatku.
- Napeti ste i počinjete da praskate na kolege iako vam se to nikada pre nije dešavalo.
- Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovo vreme da krenete na posao.
- Sebe vidite pre na pustom ostrvu nego na poslu koji ste nekada obožavali.
- Ili ste na pragu ili vam se desio „burnout“ ili „sindrom sagorevanja na poslu“.

FAZE NASTANKA
- Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vođe tima.
- Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom.
- Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu.
- Razočaranje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom.
- Povlačenje u sebe, izolacija. Osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje.
- Hronično nezadovoljstvo na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo kada je reč o poslu već o životu uopšte. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje za promenu radnog okruženja.

KAKO POMOĆI ZAPOSLENIMA
Edukacija rukovodilaca, kao i svih zaposlenih je najvažniji korak u prepoznavanju „burnout“ sindroma koji počinje kao mali, ali može da preraste u veliki požar. Evo šta pretpostavljeni mogu da učine za svoje zaposlene:
* poboljšanje uslova rada,
* svaki višak u radnim zadacima mora da ima opravdanje i smisao,
* hijerarhija mora da bude jasna i precizna, kao i radni zadaci,
* svaki nedovoljno autoritativni ili pak preterano autoritativni stav vođe tima može da izazove razvoj ovog sindroma,
* nedostatak povratne informacije o efektima rada zaposlenih, ali i socijalne podrške,
* utisak da ste izolovani i da nemate uvid u rezultate rada, ali i nemogućnost da odlučujete o uslovima rada ili da ih menjate može dovesti do sagorevanja,
* važno je naučiti radnike da se bolje relaksiraju i nose sa stresom (fitnes u okviru firme, druge rekreativne aktivnosti, ali i medicinska edukacija na temu ostavljanja cigareta i kontrole telesne težine su neke od mera prevencije).