U carstvu filmskih zvezda: Zoran Pajić otkriva koliko mu je trebalo vremena da se privikne na Beograd posle doseljenja iz Požarevca i kakav utisak je na njega ostavio Ralf Fajns

U carstvu filmskih zvezda: Zoran Pajić otkriva koliko mu je trebalo vremena da se privikne na Beograd posle doseljenja iz Požarevca i kakav utisak je na njega ostavio Ralf Fajns

Autor: | 09/03/2011

0

Od kada se preselio iz Požarevca u Beograd i upisao studije glume, atraktivni glumac i voditelj Zoran Pajić više puta je preuređivao stan u centru grada koji je nasledio od roditelja, tako da je ambijent u kome živi uvek bio kao slika životnog perioda kroz koji prolazi. Poslednjih meseci u njegovom domu preovladava nameštaj u mirnijim tonovima i starine koje je nasledio od svoje porodice, ali i velika kolekcija filmova i biografija velikana filmske umetnosti.
Koliko živite u ovom stanu?
- Od 2000. godine. Tada sam upisao glumu na tadašnjoj „BK akademiji“ i preselio se iz Požarevca u Beograd. Pošto su moji roditelji kupili ovaj stan još početkom devedesetih imao sam privilegiju da ne moram da iznajmljujem stanove, tražim cimere i da se često selim, što obično čine studenti iz provincije koji dođu u Beograd. Veoma sam zahvalan svojim roditeljima što su mi obezbedili ovaj životni prostor, i nadam se da ću i ja jednog dana, kada budem dobio decu, moći da im obezbedim mesto za život.
Jeste li preuređivali svoj životni prostor ili je od početka isto izgledao?
- Kada sam počeo da živim u njemu, preovladavala je bela boja i stan je bio namešten u stilu Luja XVI, jer je za uređenje bila zadužena moja majka. Kasnije, kada sam počeo da zarađujem, odlučio sam da preuredim stan, pa su nekoliko godina sav nameštaj i zidovi bili u zelenoj i narandžastoj boji, koje su odražavale moj tadašnji mladalački karakter. Međutim, s obzirom na to da sam u međuvremenu sazreo, prošle godine sam ponovo renovirao stan i sada u njemu preovladavaju siva, bela i crvena boja.

Da li ste imali pomoć stručnjaka prilikom uređenja ili ste sve sami radili?
- Sam sam sređivao sam i najvažnije mi je bilo da se u njemu osećam udobno i opušteno. Nameštaj je uglavnom moderan, ali imam i neke antikvitete kao što su polaroid, radio koji je nekada koristio moj pradeda ili fotelja iz spavaće sobe. Bilo mi je izuzetno važno da imam i veliki televizor, jer dosta vremena provodim gledajući filmove i serije.
Volite li više da gledate filmove u društvu ili sami?
- Kad izađe novi film koji želim da pogledam, onda volim da budem sam da mi ništa ne bi smetalo ili odvlačilo pažnju. Možda to ima neke veze s činjenicom da sam jedinac. Međutim, uvek dok gledam film setim se nekog prijatelja kome bi se sigurno dopao I, kada ga gledam drugi ili treći put, volim da budem u društvu.
Gledate li sebe često na televiziji?
- Ne, zato što imam mnogo zamerki. I mnogi veliki glumci kao, na primer, Džoni Dep ili Havijer Bardem, sa kojima ne želim da se poredim, ne vole da gledaju sebe upravo iz straha da nisu uradili najbolje svoj posao. Ja sam tako emisiju „U sosu“ prvi put gledao tek po završetku prve sezone, kada sam na „Jutjubu“ odgledao sve epizode. To je bilo izuzetno korisno iskustvo, jer sam shvatio kakve greške pravim i potrudio sam se da ih ispravim.

Imate li običaj da okupljate društvo u stanu i da pravite žurke?

- Dok sam studirao ovaj stan je bio mesto okupljanja za čitavo moje društvo,  pravili smo lude žurke na koje su dolazili čak i ljudi koje nikada nisam upoznao. Zbog toga sam u početku imao probleme sa komšijama, jer oni nisu bili navikli na buku u zgradi. Ipak, uspeo sam da izgladim odnose i da se sprijateljim sa svima, ali taman kada su se oni navikli na glasnu muziku, ja sam odrastao i više ne pravim velike partije u stanu osim za rođendan.
Većina glumaca period na Akademiji pamti kao najlepši u životu, delite li i vi to mišljenje?
- Druga i treća godina studija su mi zaista bile divne i to je sigurno jedan od najlepših perioda mog života. Međutim, na prvoj godini mi nimalo nije bilo lako. Pre svega bilo mi je teško što sam napustio svoje društvo iz Požarevca, a trebalo mi je neko vreme da se naviknem na Beograd. Završna godina je za moju klasu bila specifična, jer je profesor Predrag Ejdus zbog bolesti morao da odsustvuje jednu godinu, a zamenio ga je Vladimir Jevtović. Pošto je meni svaki početak težak, i tu sam imao male probleme, ali je Vlada odličan pedagog i brzo sam stekao poverenje u njega.

Jeste li još kao dečak želeli da postanete glumac?
- Da, moji roditelji, a pre svega majka, voleli su da gledaju naše stare serije i filmove koje sam i ja još kao dete „upijao“ i oduvek sam se pitao kako sve to nastaje. Već kao dečak odgledao sam ceo „crni talas“ u našoj kinematografiji, a kasnije sam počeo da gledam i evropske i holivudske filmove i poželeo sam da se bavim glumom.

Odlično ste se snašli i u ulozi voditelja u emisiji „Popodne“, čiji je autor Luna Lu. Kako je došlo do saradnje sa njom?
- Luni je trebao neko ko će najavljivati goste, truditi se da im bude prijatno i donositi im poklone, tako da je moja zvanična funkcija zapravo recepcionar emisije. Budući da pratim njen rad još od početaka i veoma poštujem njenu originalnost, drugačija je i smelo kaže ono što drugi neće, rado sam prihvatio tu ulogu. Naš odnos je na početku mogao da se opiše rečima „povuci-potegni“, ali kasnije smo se vrlo lepo uklopili i sada funkcionišemo kao jako dobar tim, što se, nadam se, vidi i na ekranu. Luna je vrlo talentovana osoba i veoma dobra i kolegijalna prema svim članovima ekipe koji rade emisiju „Popodne“.

Iako niste imali mnogo iskustva u domaćim filmovima, nedavno ste snimili film „Koriolan“, rediteljski prvenac čuvenog glumca Ralfa Fajnsa, kojim je otvoren ovogodišnji „Fest“. Kako ste dobili tu ulogu?

- Prijavio sam se na kasting i prvi put kada sam se sreo sa čuvenim glumcem, on je insistirao na tome da samo razgovaramo. Bio sam veoma počastvovan i imao sam veliku tremu što ja, neki tamo Zoran iz Požarevca ima priliku da se sretne sa tako velikim umetnikom. Ipak, uspeo sam da se opustim pred susret sa njim i imali smo jako lep razgovor u kome je on izrazio želju da sazna što više o mom životu i meni. Deset dana posle tog susreta non-stop sam gledao u telefon i nadao se da će me neko pozvati, ali se to desilo tek kada sam prestao da se nadam. Za drugi kasting su mi dali scenu i imao sam zadatak da glumim sa Ralfom, a kasnije sam i dobio ulogu u „Koriolanu“.

Opišite nam vaše iskustvo tokom snimanja tog filma.
- To je bilo zaista divno iskustvo. Snimali smo petnaest dana u Beogradu i Pančevu, a Ralf se odlično odnosio prema nama i oduševilo me je to što je podjednako bio korektan i prema meni i prema Džeraldu Batleru, koji je ipak holivudska zvezda.
Imate li nove poslovne ponude i kakvi su vaši planovi za naredni period?
- Uskoro će početi nova sezona emisije „U sosu“ na televiziji „Pink“, a tokom leta bi trebalo da idem u Hrvatsku i tamo snimim jednu seriju.

Piše: Ivana Nikolić

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti