Masafumi Kuroki: Ambasador Japana sa suprugom Elizabet otvara vrata svoje rezidencije || Hello Magazin!

U mirnom i ušuškanom delu Senjaka smeštena je jedna od najlepših beogradskih vila, sagrađena u prvoj polovini prošlog veka, koja je privremeni dom japanskog ambasadora u našoj zemlji Masafumija Kurokija i njegove supruge Elizabet. Velelepna građevina u neoklasičnom stilu projektovana je početkom tridesetih godina, a izgradnja je završena 1939. Prvobitno je bila dom naše poslovne žene Rade Petrović, čija se porodica bavila trgovinom. Kao i sve kuće sagrađene u tom periodu, rađena je po ugledu na evropske dvorce iz 18. i 19. veka, dok je enterijer uglavnom bio u stilu Luja XVI.
Bračni par Kuroki, kada se uselio u ovu prostranu građevinu, nije bio zadovoljan zatečenim stanjem. Odlučili su se za kompletno renoviranje, potrudivši se da sačuvaju autentični izgled grandiozne kuće. Boje zidova i stilski nameštaj, karakterističan za 20. vek, odlično su se uklopili sa umetničkim delima majstora iz Japana, a njihov dom postao je omiljeno mesto za humanitarne zabave, večernje koktele sa ambasadorima i ljudima iz naše zemlje, a česti gosti su im i pripadnici japanske zajednice u Beogradu.

Koliko ste u Srbiji i jeste li zadovoljni životom u našoj zemlji?

Masafumi: Doselili smo se u martu prošle godine. Zaista uživamo u vašoj zemlji, a do sada smo imali priliku da obiđemo mnoge krajeve Srbije. Bili smo u Vojvodini, Sandžaku i u gotovo svim delovima zemlje. Dopada nam se priroda u Srbiji, a imate i mnogo istorijskih spomenika koje vredi videti, pre svega manastiri i crkve, ali i mnogo rimskog nasleđa. Velike su razlike između severa i juga zemlje i baš zbog toga se stalno trudimo da otkrijemo nove krajeve.
Elizabet: Mene je najviše fascinirala priroda vaše zemlje. Imate prelepe vrste cveća, a naročito su mi interesantne promene koje se dešavaju tokom različitih godišnjih doba.

Jeste li ikada bili u Srbiji pre nego što ste počeli da živite ovde?
Masafumi: Ranije nismo bili na ovim prostorima, prvi put smo na Balkanu, uopšte u ovom delu sveta. Živeli smo u mnogim zemljama, Francuskoj i Belgiji u Evropi, Obali Slonovače u Africi i nekim azijskim zemljama: Maleziji, Indoneziji i Kambodži.

Kako je izgledao vaš život u tim zemljama, u čemu je bio sličan, a u čemu se razlikovao?

Elizabet: Život u svakoj zemlji se razlikovao, a mi smo se uvek trudili da što bolje upoznamo svaku državu u kojoj smo živeli i da naučimo što više o istoriji i kulturi tog područja. Ono po čemu se naš život sada razlikuje je to što prvi put živimo sami, bez dece. Naš sin živi u Japanu, a naše dve kćerke su u Parizu.

Jeste li se teško navikli na tu promenu?
Elizabet: Plašila sam se kako će nam biti bez dece, ali se ispostavilo da sve funkcioniše i da smo se brzo navikli na novi način života. Takođe, iz Francuske se brzo stiže do Srbije, tako da naše kćerke dolaze kad god imaju slobodnog vremena.

Kakav su utisak na vas ostavili ljudi u Srbiji?

Masafumi: Prvo što sam primetio kada smo počeli da živimo u Beogradu, a što me je mnogo iznenadilo, jeste činjenica da su Srbi veoma zainteresovani za japansku kulturu i način života u našoj zemlji. Recimo, mnogi ljudi praktikuju borilačke veštine i to ne samo u Beogradu, već u čitavoj zemlji. Gde god smo bili, primetili smo da postoje klubovi u kojima se treniraju karate, aikido, džudo. Takođe, mnogi japanski pisci ovde se čitaju i prevedeni su na srpski jezik. Naše zemlje su veoma udaljene pa sam se mnogo iznenadio zbog toga, a istovremeno mi je i jako drago da je tako.
Elizabet: Ovde je popularna i japanska haiku poezija koja je drugačija od vaše, jer dolazi iz različite kulture.

Jeste li stekli nove prijatelje?
Masafumi: Stekli smo nove prijatelje.
Elizabet: Meni to mnogo znači.

Kako volite da provodite slobodno vreme u Beogradu?

Elizabet: Volim da igram tenis. Pratim i vašeg tenisera Novaka Đokovića. Pošto je zima ovde hladna, ne mogu da odlazim u šetnju, ali idem na treninge, a kada je lepo vreme, volim da vozim bicikl pored reke i otkrivam nova, zanimljiva mesta u Beogradu. Tu su i druženja sa prijateljima.
Masafumi: Ja takođe volim da igram tenis, jednom ili dva puta nedeljno. Kada sam slobodan, trudimo se da organizujemo putovanja u različite delove Srbije. Takođe smo putovali u susedne zemlje kao što su Hrvatska, Bosna, Crna Gora i Mađarska, a nedavno smo posetili i Kosovo. Postoje neke sličnosti među državama Balkana, ali i razlika, pa nam je interesantno da to otkrivamo.
Elizabet: Srbija se nalazi u centru Balkana, pa se odavde lako putuje u druge zemlje, što je prednost.

Imate li omiljena mesta u Beogradu?
Masafumi: Često odlazimo u Narodno pozorište u kome se daju veoma kvalitetne predstave.
Elizabet: Imaju veoma kvalitetan Balet i Operu.

Volite li da odlazite u srpske restorane?
Masafumi: Da, dopada nam se vaša nacionalna kuhinja. Ima nekoliko restorana u Beogradu u koje odlazimo, a jako nam se sviđa atmosfera i meni u nekim restoranima u Vojvodini, gde se služe sjajna vina.

Kako vam se dopadaju vina iz Srbije?
Elizabet: Srpska vina su izuzetno dobrog kvaliteta i mislim da bi trebalo da budete ponosni zbog toga. Mi smo živeli u Francuskoj gde se prave najbolja vina na svetu, pa opet nemamo nikakvu zamerku na ova koja dolaze sa vašeg područja.
Masafumi: Mnogi naši prijatelji iz Francuske koji su nas posetili cene kvalitet vaših vina. Inače, imali smo priliku da probamo i rakiju koja je jako, ali dobro piće. Meni je omiljena medovača jer je slatka i pitka.

U Beogradu postoji mnogo japanskih restorana. Jeste li probali suši ovde?
Elizabet: Mi suši pravimo kod kuće, jer imamo našeg kuvara iz Japana.
Masafumi: Osim sušija, jedno od naših najpoznatijih nacionalnih jela je i tempura, koje se pravi od različitih vrsta povrća ili morskih plodova.

Jeste li menjali izgled rezidencije kada ste se doselili?
Masafumi: Ovu kuću, koja je u neoklasičnom stilu, 1939. godine sagradila srpska poslovna žena Rada Petrović. Vlada Japana kupila je ovu vilu 1960. i od tada se ona koristi kao rezidencija japanskog ambasadora. Od kada smo se uselili ovde, renovirali smo unutrašnjost Rezidencije. Uneli smo nov nameštaj, tepihe, restaurirali sofe, a takođe smo promenili i boju zidova.
Elizabet: Tokom renoviranja smo se trudili da kući vratimo prvobitni izgled. Tako je, recimo, boja zidova bila bela kada smo se uselili, a prilikom skidanja te boje shvatili smo da su zidovi ranije bili zeleni. Odlučili smo da zadržimo tu boju u jednoj trpezariji. Sada zaista uživamo u Rezidenciji.

Imate lepu i veliku baštu, gajite li u njoj neke biljke iz vaše zemlje?
Elizabet: Biljke u našoj bašti su uglavnom iz Srbije, osim dve japanske trešnje. Volimo da provodimo vreme u bašti, naročito u proleće kada mnogo cveća cveta.

Jeste li ovde otkrili različite vrste voća i povrća kojih nema u Japanu?
Elizabet: Ima sličnih vrsta u Srbiji i Japanu. Srpsko voće i povrće je veoma sveže i ukusno. Velika razlika između Srbije i Japana je u ceni voća i povrća.

Organizujete li često zabave u vašem domu?
Elizabet: U aprilu smo sa Međunarodnim klubom žena organizovali veliku humanitarnu aukciju torti. Torte za aukciju su donirale prva dama Srbije Dragica Nikolić i princeza Katarina Karađorđević, kao i supruge ambasadora i hoteli. Prikupljene su ukupno četrdeset četiri torte. Veoma mi je drago što se toliko ljudi odazvalo pozivu.
Masafumi: Imamo ručkove ili večere sa ljudima iz Srbije i drugim ambasadorima. Takođe priređujemo skupove i za članove japanske zajednice, dva puta godišnje.

Vaša država je na mnogo različitih načina pomogla Srbiji, na šta ćete biti skoncentrisani u narednom periodu kada je vaš humanitarni rad u pitanju?
Masafumi: Počeli smo sa davanjem donacija Srbiji 1999. godine, a saradnja se intenzivirala posle demokratskih promena 2000. Od tada je Japan pružio pomoć od ukupno 460 miliona evra. Kao što znate, mi smo obezbedili autobuse za gradski prevoz u Beogradu, mamografe i drugu medicinsku opremu za bolnice i mnoge druge vrste pomoći. Kada je reč o humanitarnoj pomoći, svake godine obezbeđujemo oko osamsto hiljada evra. Sprovodimo mnoge projekte, kao što je renoviranje osnovnih škola, kupili smo ambulantna kola i medicinsku opremu za bolnice u mnogim opštinama. Srbija je nedavno pogođena velikim poplavama. Želeo bih da izrazim svoje duboko saučešće za žrtve i svoje saosećanje s ljudima koji su pogođeni ovom katastrofom. Vlada Japana je obezbedila hitnu pomoć u vrednosti od sto hiljada američkih dolara. Razmotrićemo i pomoć za rekonstrukciju. Kao što znate, naša zemlja je više puta bila ugrožena cunamijem, tajfunom i drugim prirodnim nepogodama i mi razumemo patnje ljudi pogođenih poplavama. Kada smo pre tri godine doživeli stravičan zemljotres i cunami, ljudi iz Srbije su pokazali veliku saosećajnost, a uputili su nam i novčanu pomoć, što izuzetno cenimo i to ne možemo da zaboravimo.

Elizabet, vi ste član Međunarodnog kluba žena koji se takođe bavi humanitarnim radom. Koliko vas taj posao ispunjava?
Elizabet: To mi mnogo znači. Kada sam stigla u Beograd, bilo mi je veoma drago što sam upoznala tako prijateljsku grupu. Čim sam stigla učlanila sam se u taj klub i sećam se da je naš prvi sastanak bio u rezidenciji italijanskog ambasadora. Zahvaljujući Međunarodnom klubu žena sada imam puno prijatelja, a Međunarodni klub žena radi i mnoge korisne stvari za zajednicu.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content