Izbegnite prazničnu depresiju || Hello Magazin!

Praznična depresija je problem novijeg datuma i sve je više ljudi koje on pogađa. Nekad su ljudi praznike dočekivali sa radošću, uživali u njima i opuštali se, a danas, kako pokazuju brojne psihološke studije, praznici sve češće izazivaju stres i depresivna osećanja.

Na sreću, većina ljudi raduje se praznicima nasuprot onima koji tuguju. Da li ćemo za vreme praznika biti depresivni ili raspoloženi zavisi iz kog ugla posmatramo celu situaciju.

Za praznike, posebno novogodišnje i božićne, s mnogo nestrpljenja i ljubavi očekujemo odmor i dobar provod. Za mnoge slavlja su zaista vreme uživanja, a za druge samo gorka pilula razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Praznični dani često su okidač depresivnih osećanja, koja se javljaju zbog raskoraka između prevelikih očekivanja i realnosti.

Osim toga, na kraju godine ljudi podvlače crtu, rezimiraju lični uspeh, a rezultat je često razočaranje. Nezadovoljni smo tim bilansima jer od datuma očekujemo previše. Kada podvučemo crtu, vidimo da se nije desilo ono čemu smo se nadali, i tada se javljaju neraspoloženje, gubitak volje, nesanica, razdražljivost, tuga i seta.

Melanholična osećanja podjednako pogađaju običan i dobrostojeći svet, protiv čega bi se trebalo boriti druženjem, nesebičnim davanjem i pomaganjem bližnjima, čemu zapravo dani praznovanja i služe.

Svaka Nova godina, praznik, bitan datum podstiču na razmišljanje o tome šta je iza i ispred nas, što prouzrokuje psihološki bilans. Važno je da naučimo da razumemo sebe i zadate okolnosti, svesni da svet ne možemo da menjamo po svojoj meri, već da moramo da mu se prilagodimo.

Dani opuštanja u društvu najmilijih mogu da donesu neželjene reakcije jer više vremena provode zajedno i sve što su stavljali pod tepih izađe u prvi plan, što može da izazove dramatične situacije. Nije retkost da se u tim trenucima donose velike životne odluke, što nije dobro, jer su one uglavnom ishitrene i impulsivne, te je važno biti hladne glave.

Osim toga, problem izaziva i materijalna situacija, kao i očekivanja da praznična trpeza mora da bude raskošna i bogata, i pretpostavka da ćemo dobiti poklon od nama važne osobe. Ukoliko to ne bude kako smo zamislili i kako želimo, uslediće osećaj samosažaljenja i depresije.

Posebno je teško onima koji praznike provode sami, jer neminovno razmišljaju kako se svi raduju i vesele, a oni nemaju s kim da podele sreću i da dobiju poklon. Sve to samo pojačava osećanje nesreće, pa su neizbežne misli o smislu života, što dodatno pojačava usamljenost.

Bežanje od sebe tokom aktivnog, radnog perioda u vreme slavljeničkih dana uzima danak jer otuđenost od sebe izaziva dosadu, anksioznost, prazninu i besmisao.

Pored svega, trka vezana za nabavku i pripremanje obroka može da bude vrlo iscrpljujuća, što takođe izaziva stres. U vreme praznika

malo se krećemo, mnogo jedemo i pijemo i neredovno spavamo, te i na to treba obratiti pažnju jer takav dnevni ritam dovodi do iscrpljenosti i lenjosti, što se odražava i na psihu.

Zbog toga fizičku aktivnost ne bi trebalo zanemariti, ona je melem i za telo i za dušu. U vreme praznika i novac se nerealno troši, više nego što naš budžet može da podnese, pa raskorak između želja i mogućnosti često izaziva stres. Da bismo izbegli osećaj beznadežnosti, tuge i bespomoćnosti, potrebno je realno sagledati sve aspekte, jer život postoji i posle praznika.

POZITIVNE MISLI DONOSE DOBRO

Praznici su idealno vreme da se suočimo sa sobom, da preispitamo stvari kojima se bavimo, da li nešto činimo samo da bismo potrošili vreme, što nas suštinski ne ispunjava.

Nemojte se prepuštati negativnim mislima već ih usmerite u pozitivnom pravcu. Praznici ne moraju uvek da se proslavljaju u krugu
porodice, za punom trpezom, sa pregrštom poklona, ne mora uvek da bude onako kako smo zamišljali.

Potrebno je naučiti se toleranciji i kad nešto nije po našoj volji. Praznike možete da osmislite uz knjige, filmove, šetnju u prirodi ili nešto drugo što vam prija, pozovite u svoj dom nekog ko je takođe sam, pomozite nekome kome je to potrebno.

Koliko god da su teška, stanja usamljenosti mogu da budu podsticaj za pronalaženje smisla i vraćanje sebi.

POSVETITE SE SEBI

• Neka vaša praznična očekivanja budu što realnija, ne preterujte i ne stvarajte sebi nepotreban stres.

• Dobro procenite situaciju i ne preuzimajte odgovornosti koje prevazilaze vaše realne mogućnosti.

• Napravite spisak obaveza, stavljajući akcenat na najbitnije, jer vam to može učiniti život manje komplikovanim.

• U budućnost gledajte sa samopouzdanjem, zauzmite pozitivan stav i ne upoređujte dane sa onim dobrim iz prošlosti, već se radujte nečem novom.

• Učinite neko dobro delo, pomozite na bilo koji način nekome kome je to neophodno, i to predivno delo će vas ispuniti.

• Uživajte u malim stvarima: šetnji ulicama, razgledanju izloga.

• Probajte nešto novo i u proslavu unesite nove elemente, nešto što do sada niste činili.

• Pozovite rođake i prijatelje koje dugo niste videli.

• Pronađite vreme za sebe i uživajte u relaksirajućim aktivnostima.