Život bez stresa: Započnite dan osmehom || Hello Magazin!

Retko koja osoba danas može da se pohvali da joj je dan protekao mirno, bez ikakvih trzavica - bez stresa. Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice, dok hronični deluje na naše telo, a da mi to ne osećamo, sve do trenutka dok naše zdravlje nije narušeno. Posledice permanentne izloženosti stresu mogu da izazovu bolesti srca i krvnih sudova, da utiču na povećani nivo holesterola i triglicerida, da uzrokuju depresiju, apatično stanje, povišen krvni pritisak, bronhijalnu astmu, a mogu se manifestovati i na koži kao osip i slične reakcije.

Da bismo na vreme odreagovali i sprečili eventualne posledice, važno je prepoznati situacije koje nas izlažu takvom stanju. Postoje uobičajeni, svakodnevni krivci koji izazivaju stres, kao što su problemi u porodici ili na radnom mestu, ali i oni kojima smo svakodnevno izloženi u saobraćaju, briga o neplaćenim računima i slično.

Stres je svako narušavanje normalnog psihofizičkog stanja koje se pojavljuje kada je naše telo pod velikim ili iznenadnim pritiskom, te je primorano da funkcioniše izvan uobičajenih sposobnosti. Svaki stres nije štetan, blagi oblici čak mogu biti korisni jer deluju motivaciono.

Najbolji način u borbi protiv stresa je spoznaja problema i odgovarajuća reakcija. U svemu bi trebalo pronaći svetlu stranu, a to je moguće ukoliko sebe dobro istreniramo u tom pravcu i ništa ne shvatamo kao pitanje života i smrti.

U trenucima kada nam glava ključa najbolje je duboko udahnuti i izdahnuti, i to ponoviti nekoliko puta. Potom se udaljiti iz okruženja koje vam stvara nervozu. U poslovnom okruženju takve situacije su česte, te je uvek dobro odmaknuti se od izvora stresa, otići na pauzu, prošetati se, jednostavno predahnuti. Nekada je dovoljno samo pet minuta da nam se glava razbistri i da se osećamo preporođenim. Obično pravi uzrok stresa nije neki posao, ni ljudi, ni situacije, već naš stav prema svemu tome. S pravim stavom odnosimo se prema svemu opušteno, s lakoćom, ljubavlju i mirom.

Često su naša predubeđenja, očekivanja, brige i strahovi ono što nas parališe jer ih povezujemo za određene ljude, poslove i situacije. Ako hoćemo da otklonimo stres iz svog života, moramo da se oslobodimo te napasti iz našeg uma. Često mnoge stvari uzimamo preozbiljno pa nas to opterećuje.

Važno je uvek imati jasnu viziju liste vrednosti i prioriteta. Na prvom mestu trebalo bi da nam bude ljubav, a sve ostalo je samo zanimacija. Dokle god radimo ono što volimo i činimo stvari iz ljubavi, stres nam neće smetati, već će to biti slatki stres. Neke obaveze koje ne volimo moramo da ispunjavamo pa je najbolji način da potražimo novu perspektivu, novi ugao gledanja i pronađemo nešto lepo, dobro i korisno u tome, nešto što možemo da zavolimo i da crpimo motivaciju i snagu iz toga.

Rekreativne aktivnosti odličan su način da se osećamo bolje, a svako će odabrati ono što mu prija: odlazak u bioskop, čitanje knjige, druženje sa prijateljima, bavljenje sportom ili nekim hobijem. Kretanje, pešačenje, najjeftinije je i najprirodnije, a i najdelotvornije antistresno sredstvo, kako za psihu tako i za fizičko zdravlje. Naročito mora da se kreće čovek pod stresom jer je to idealan način da se telo oslobodi nepoželjnih reakcija organizma na tu neprijatnu situaciju. Posebno su korisni izleti u prirodu, kao i planinarenje, posle čega napeta i nervozna osoba postaje opuštena i mirna. Loše raspoloženje jednostavno se rastopi.

NAUČITE DA VOLITE SEBE

Smeh - Družite se sa ljudima koji su zabavni i svojim pozitivnim stavom i humorom kod vas izazivaju osmeh na licu. Zdrav smeh, od srca, dopušta veći protok krvi u mozgu koji je zadužen za zadovoljstvo. Takođe, ubrzava protok kiseonika u telu, smanjuje krvni pritisak i snižava nivo kortizola, čime jača imunološki sistem. Zato smejte se s razlogom i bez njega, smejanje opušta, a telo luči hormon protiv stresa.

Meditacija - Sedite na neko mirno mesto, zatvorite oči i pokušajte da ni o čemu ne razmišljate. Fokusirajte se na svoje disanje, osetite svaki udah i izdah.

Autosugesija - Afirmativnim razmišljanjem postići ćete mnogo. Zatvorite oči i izgovarajte neku mantru koju ste sami smislili, naravno pozitivnu i podsticajnu. Ona može da glasi: Ja sam smiren, ne osećam napetost, sve loše misli izlaze iz mene. Ili: Lepo ispred mene, lepo ispod mene, lepo iza mene, lepo oko mene - lepo u meni.

Vizualizacija sebe - Iskoristite maštu i zamislite sebe u idealnim uslovima, na nekoj idiličnoj situaciji, pa pokušajte to i da osetite.

Slušajte muziku - Opuštanje uz neku umirujuću melodiju doprineće da se osećate relaksirano, a ukoliko volite da pevate, slobodno to učinite.

Hobi - Ukoliko nemate zanimaciju koja vas opušta, nije kasno da je pronađete. Niste ni svesni koliko talenata svi mi posedujemo, samo je potrebno pronaći ih.

Igranje sa decom ili životinjama - Stručnjaci kažu da vlasnici mezimaca duže žive i imaju manje simptoma stresa od drugih. Ljubimac u dom unosi pozitivnu energiju, a ukoliko se opredelite za psa, izvesno je da ćete steći mnoge nove poznanike koji dele istu strast.

Fizička aktivnost - Odlična je za ublažavanje stresa. To može da bude odlazak u teretanu, šetnja parkom ili vožnja biciklom.

Masaža - Ublažava napetost u mišićima, stvara osećaj opuštenosti i ublažava bol. Masaža mešavinom ulja lavande, ruzmarina i slatkog badema efikasno otklanja napetost.

Lekovite kupke - U kadu napunjenu vodom stavite malo morske soli ili ekstrakt lekovitih biljaka koji poboljšavaju cirkulaciju i opuštaju.

Ishrana - Jedite zdravo i redovno, ne preskačite obroke. Osigurajte unos hranljivih sastojaka koji su potrebni vašem telu da bi smanjili nivo stresa. Unosite samo onoliko kalorija koliko ćete tog dana i potrošiti. Pijte puno vode.

San - Veoma je važno da imate bar sedam sati kvalitetnog sna, jer njegov nedostatak izaziva osećaj razdražljivosti, umora i neproduktivnosti, čemu god da ste posvećeni. I tada ste laka meta stresa.

ZAPOČNITE DAN OSMEHOM

Shvatite kako reagujete na stres i naučite kako da upravljate svojom reakcijom. Pokušajte da razumete zašto su određene situacije za vas stresne, da li se osećate zatrpano, ljutito, frustrirano, zabrinuto, beznadežno. Različiti ljudi imaju različite reakcije na iste uzroke stresa. Neki ljudi postaju ljutiti na sitnice, dok druge ništa ne ljuti. Imate izbor kako da reagujete na nešto. Pažljivo izvršite svoj izbor. Osim toga, postoji mnogo načina da sebi pomognete i ulepšate dan i život uopšte.