Crno-belo razmišljanje može da oteža održavanje zdrave telesne težine || Hello Magazin!

Istraživači sa Vageningen univerziteta u Holandiji su ustanovili da razmišljanje u crno-belim okvirima u vezi sa hranom (npr. stav da je hrana ili dobra ili loša) može delimično da objasni zašto je sklonost da se svesno kontroliše unos hrane povezana sa češćim povratkom na veću telesnu težinu. Osobe koje u ishrani primenjuju pristup "sve ili ništa" češće ne uspevaju da se pridržavaju ishrane koju su odredili i na duže staze se vraćaju na veću telesnu težinu.

Održavanje zdrave telesne težine predstavlja izazov. Kontrola unosa hrane (ograničavanje ishrane) predstavlja dobru strategiju za mršavljenje, ali njen efekat se često poništava povratkom na staru kilažu nakon što se dijeta završi (poznato i kao jo-jo efekat). Uspeh u održavanju smanjene telesne težine se povezuje sa formom dijete. Postoje dve vrste ograničavanja ishrane - strogo i fleksibilno ograničavanje. Strogo ograničavanje karakteriše striktan pristup zasnovan na pravilima. Ako osoba koja primenjuje ovakav pristup čak i neznatno prekrši pravila dijete, stav "sve ili ništa" može da dovede do kompletnog odustajanja od dijete na neko vreme i prejedanja. Suprotno tome, fleksibilno ograničavanje povremeno dozvoljava masnu hranu ili slatkiše. Posledica toga je da su osobe sa fleksibilnijim pravilima dijete uspešniji u održavanju telesne težine.

Stil ograničavanja ishrane može da bude povezan sa opštim načinom razmišljanja. Drugim rečima, sklonost da se razmišlja u ekstremima, npr. da je nešto "dobro ili loše" ili "zdravo ili nezdravo" može da igra značajnu ulogu. Ovakav stav može da bude opšta osobina ličnosti ili da uglavnom bude povezan sa hranom i dijetom. Istraživači u ovoj studiji pretpostavljaju da ovo crno-belo razmišljanje, i uopšteno i isključivo vezano za hranu i dijetu, objašnjava odnos između ograničavanja ishrane i ponovnog gojenja.

U okviru ove studije je 241 učesnika, većinom žena starosti između 15 i 74 godina, popunilo onlajn upitnik. Sklonost ka opštem načinu razmišljanja i onom vezanom isključivo za ishranu se određivala kroz pitanja kao što su "Sva pitanja imaju ili tačan ili netačan odgovor" ili "Svoje pokušaje da držim dijetu smatram ili uspešnim ili neuspešnim". Sklonost učesnika ka ograničavanju unosa hrane u cilju mršavljenja merena je na osnovu pitanja o njihovom ponašanju u vezi sa ishranom. Pored toga, osobe koje su prijavile da su smršale tokom prethodnih pet godina su klasifikovane kao "osobe koje su se ponovo ugojile" ako su povratile 4 ili više kilograma.

Učesnici koji su bili skloni da uopšteno razmišljaju u crno-belim okvirima su najčešće takav stav imali i prema hrani i dijeti, što je u značajnoj meri povezano sa većom sklonošću ka ograničavanju unosa hrane zbog telesne težine, bez obzira da li učesnici trenutno bili na dijeti ili ne. Učesnici koji su ograničavali unos hrane zbog telesne težine su mnogo češće pripadali grupi "osoba koje su se ponovo ugojile", a ustanovljeno je da je ovaj odnos zasnovan na sklonosti da se razmišlja crno-belo kad su u pitanju hrana i dijeta.

Ovi rezultati podržavaju mišljenje da je strog pristup dijeti, koji može biti povezan sa crno-belim stavom prema hrani, povezan sa ponovnim gojenjem. Međutim, ova studija je zasnovana na onlajn istraživanju na holandskom jeziku a učesnici su uglavnom odabrani preko spiska mejl adresa osoba zainteresovanih za naučne studije, kao i preko Fejsbuka i Tvitera. Posledica toga je da muškarci, starije osobe i osobe sa nižim stepenom obrazovanja nisu bili dovoljno zastupljeni. Isto tako, mršavljenje i gojenje su procenjivani naknadno i na osnovu izjava učesnika, bez pravljenja razlike između planiranog i neplaniranog mršavljenja. Iz tog razloga ovi rezultati ne mogu da se primene na opštu populaciju.

Autori zaključuju da pojednostavljen način klasifikovanja hrane na dobru i lošu može da oteža održavanje zdrave telesne težine. Fleksibilniji pristup ishrani, koji povremeno dozvoljava masnu hranu ili slatkiše, bez njihovog svrstavanja u loše, deluje kao bolja alternativa.