Njihovo veličanstvo - vlakna || Hello Magazin!

Ovi vredni nutrijenti čuvaju zdravlje probavnog trakta i obezbeđuju optimalno funkcionisanje sistema za varenje

Mislite li da znate mnogo o hranljivim vlaknima? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, spadate u retke primerke. Ankete sprovedene u najrazvijenijim zemljama Evrope pokazale su da svega dva procenta ispitanika zna kolika je optimalna dnevna doza unosa vlakana. Ništa bolja situacija nije ni sa poznavanjem namirnica koje su bogate ovim nutrijentima.

Približno dva miliona odraslih ljudi smatra da se vlakna mogu naći u jajima, čokoladi ili pivu. Retki su i oni kojima je poznat podatak kolika je preporučena dnevna doza za decu. Mališani u uzrastu između pet i deset godina trebalo bi svakodnevno da unose petnaest grama vlakana.

Prosečan Evropljanin dnevno konzumira trinaest grama vlakana, što je značajno ispod preporučene dnevne doze, koja iznosi od 18 do 24 grama.

U dijetama čiji je cilj smanjenje telesne težine slabo su zastupljena zrna žitarica. Iako je dosta anketiranih navelo da su integralni hleb, pirinač i testenine dobar izvor vlakana, većina je izjavila da izbegava njihovo konzumiranje.

- Ishrana mora da bude izbalansirana, što podrazumeva da se trećina svakog obroka sastoji od ugljenih hidrata, kao što su integralni hleb, testenine i krompir. Umesto da se slepo prati trend izbegavanja ugljenih hidrata, trebalo bi uzeti u obzir i hranljive sastojke koje nam obezbeđuje ova grupa namirnica - kaže poznati engleski nutricionista dr Hilari Džouns i dodaje da hleb nipošto ne bi trebalo izbegavati, što čine svi koji žele da smanje telesnu težinu.

- Budući da kruže razni, često protivurečni i zbunjujući saveti u vezi sa dijetama, nastao je procep u znanju o ishrani kojim raspolažu odrasle osobe, što znači da mnoge porodice ne unose dovoljno važnih hranljivih sastojaka, u koje spadaju i vlakna - ističe dr Džouns.

Vlakna su od izuzetne važnosti za proces varenja, a sadrže ih isključivo namirnice biljnog porekla, što znači da ih nema u mesu, ribi i mlečnim proizvodima. Najviše ih ima u voću, povrću, integralnom pirinču, testeninama i hlebu od integralnog brašna, semenkama, orašastim plodovima, sočivu, pasulju i ovsu.

Postoje dve vrste vlakana - rastvorljiva i nerastvorljiva - i obe su blagotvorne za organizam. Rastvorljiva vlakna mogu da se svare i njihova prednost je u tome što smanjuju nivo holesterola u krvi. Među namirnicama koje su bogate ovim nutrijentima nalaze se pasulj, ovas i sočivo.

Nerastvorljiva vlakna ostaju nesvarena i samo prolaze kroz sistem organa za varenje, sprečavajući opstipaciju i ostale probavne tegobe. Dobar izvor nerastvorljivih vlakana su integralni hleb, pirinač, testenine, žitarice, voće i povrće.

Brži osećaj sitosti
Kada se podvrgavamo dijetama, nastojimo da iz ishrane eliminišemo ugljene hidrate, koji obiluju vlaknima, ali može se mršaviti i ako se konzumiraju namirnice bogate ovim nutrijentima. Pri tom, trebalo bi imati na umu da takva hrana duže obezbeđuje osećaj sitosti, pa su manje šanse da posegnemo za visokokaloričnim grickalicama. Bitno je da se unos vlakana postepeno povećava, budući da veća količina može da izazove gasove i nadutost. Pod uslovom da ste fizički aktivni i da pijete dosta tečnosti - šest do osam čaša vode dnevno - izbeći ćete mnoge tegobe.