Zorana Šulc: Moj dom je poput rajske ptice || Hello Magazin!

Provokativna, hrabra i iskrena, autorka dva bestselera Zorana Šulc nije ni slutila da će njeno pisanje kao način oslobađanja od teških životnih sećanja i emocija, duboko zakopanih u njoj, prerasti u rado čitano štivo. A ponajmanje da će dobiti epitet prvog srpskog erotskog pisca, za šta je zaslužan njen prvi roman "Ukus greha", u kome je, rečima koje pogađaju pravo u srce, bez imalo ustezanja govorila o svojim ljubavima.
Uspešna i ostvarena, kao supruga, majka i baka, Zorani prija život na dve adrese - u uređenoj Nemačkoj, gde svako ima svog psihologa ili psihijatra, i u Beogradu, gde usred noći može da pozove prijateljicu i ispriča se sa njom. Autentična i samosvojna, uvek je sledila unutrašnji glas, a ljubav kao lajtmotiv prožima svaki segment njenog bića i osnovni je pokretač u svemu što radi. Tako je uvek bilo, a tako je i sada.
Neposredna i otvorena, spisateljica koja zrači harizmom i šarmom, ekskluzivno za magazin "Hello!" otvorila je vrata svog beogradskog doma, koji opisuje kao dom rajske ptice - šaren i veseo, koji odiše pozitivnom energijom, kakvom i sama zrači. Na početku razgovora govori o svom novom romanu "Žongler" koji će uskoro predstaviti publici.

Vaš novi roman "Žongler" pisan je iz muškog ugla. Da li vam je bilo teško da razmišljate na muški način?
- Mnogo se družim sa muškarcima, poznajem njihov mentalitet, pa mi nije bilo toliko teško. Možda u početku, ali kada sam ušla u tu ulogu, sve je išlo samo od sebe.

Kakve su prve reakcije na knjigu?
- Knjigu su za sada pročitali samo izdavači i moja drugarica, koja je napisala i recenziju. Ona nije mogla da veruje da sam to ja napisala, pogotovo zbog jezika kojim sam se služila, potpuno je autentičan. Knjiga se zove "Žongler", a svi smo mi u životu, koji je jedan veliki cirkus, žongleri. Glavni junak je muškarac koji je nevoljeno biće i gazi sve pred sobom, žonglira ljudima, novcem, sudbinama i, na kraju, ipak pada pred protivnikom, jednom ženom iz senke. Upotrebila sam pomalo brutalan jezik kojim se služe ljudi koji gaze preko leševa.

Imate li tremu pred promociju?
- Kada sam napisala prvi roman, uopšte nisam imala tremu, niko me nije poznavao i mogla sam da dobijem kritike samo od mojih prijatelja. Međutim, ta knjiga je te godine bila najprodavanija, ne samo ovde, nego i u susednim zemljama. Druga knjiga je takođe doživela neverovatan uspeh, tako da sada baš imam tremu od reakcije čitalačke publike.

Očekivanja od vas su sada veća.
- Suština je to što morate da ispunite ta očekivanja i zato sam se trudila da se ne ponavljam, da mi romani i teme o kojima pišem ne budu slični. Ovo će biti veliko iznenađenje za publiku. Pošto su svi rekli da su prve dve knjige "ženske" i nazvali su me prvim srpskim erotskim piscem, što mi imponuje i prija, nadam se da će ovu knjigu čitati i pripadnici jačeg pola.

Vaša prva knjiga je autobiografska, a priča prati izuzetno uzbudljiv ljubavni život glavne junakinje. Koliko vam je bilo teško da prenesete na papir emocije i događaje koje ste proživeli?
- Ja sam živela u inostranstvu i tamo sam studirala psihologiju koju nikada nisam završila. Na taj način sam verovatno htela da izlečim sebe jer obično psiholozi kroz razgovor sa pacijentima i drugim ljudima pronalaze sebe i tako pomažu i sebi. Bavila sam se nekim drugim poslovima, a moj stric, koji, nažalost, više nije među nama, stalno mi je govorio da stavim na papir sve što sam proživela i da se na taj način oslobodim nekih situacija, skrivenih tragedija i tajni. Knjigu nikada nisam pročitala, ali sam osetila veliko olakšanje kada sam deo života prenela na papir.

Iz vašeg životnog iskustva, šta je suština životne sreće?
- Suština je da budemo svoji, da ne očekujemo previše od života, da se ne upoređujemo sa drugima i da ne zavidimo. Uvek nam se čini da su dugi srećniji, bogatiji, ali nije srećan svako ko se smeje. Ja sam, na primer, uvek nasmejana, ali niko ne zna šta stoji iza toga. Trebalo bi da uživamo u sadašnjem trenutku, ono što je prošlo - završeno je i ne znamo šta nas sutra čeka.

Koji su najlepši trenuci koji su vam ostali u sećanju?
- Rođenje moje dve kćerke - Talije i Aleksandre. Osim njihovog dolaska na svet, neopisivu sreću doživela sam kada su mi se rodili unuk i unuka, koja je dobila ime po meni.

Iz ove perspektive, koliko vam je ljubav bila važna u životu?
- Ljubav je bila pokretač svega što sam radila, bila mi je bitna jer stvara takve emocije u meni da mi je sve što radim lako. I danas mi je važna, ali zbog nje se nikada nisam predavala nekome, uvek je postojala granica. Mogla sam da volim, ali niko nije mogao da me iskoristi zbog toga. Mnoge žene greše što zbog ljubavi zapostavljaju dotadašnji život, sebe, prijatelje i posao, a ne shvataju da upravo na taj način gube partnera, jer on želi da ona bude onakva kakvu ju je upoznao - svoja.

Šta nikada niste opraštali vašim partnerima?
- Ne volim laž. Iako je to ljudima čudno, telesna prevara mi ništa ne znači, moralna prevara je mnogo gora. Ako me je neko slagao, krade istinu od mene, a ja to ne dozvoljavam i to ne radim drugima.

Dugo živite u Nemačkoj, gde ste stvorili porodicu. Koliko se život u Srbiji i na Zapadu razlikuje?
- Kada sam otišla u Nemačku, ovde se bolje živelo. Novac nije predstavljao nikakav problem, dok su tamo ljudi vredno radili i malo izlazili. Sada je kod nas finansijska situacija katastrofalna, ljudi su na ivici egzistencije. Ja imam tu sreću da živim na dve relacije, volim kada odem tamo gde je sve uređeno i lepo, a dopada mi se i što ovde u ponoć mogu da pozovem neku moju drugaricu i da pričam telefonom, dok bi neka Nemica pala u nesvest kada bih je pozvala u to doba. U Nemačkoj svaka druga osoba ima svog psihologa ili psihijatra, dok se u Srbiji ti razgovori obavljaju sa prijateljima, uz vino u nekoj kafani.

Poslednjih godina često boravite u Beogradu. Da li ste sami uredili vaš dom?
- Moj dom sam u potpunosti sama uredila, sve je šareno, ali se opet sve uklapa. Volim da živim u prostoru koji me osvežava, a samo boje mogu da vas osveže. Sve je svetlo, jer ne volim tamne tonove. Kad nešto poželim, ta stvar dođe do mene kad na nju zaboravim, nekako nađe put do mene. U mom domu preovladavaju svetle boje sa mnogo elemenata od stakla.

Koji je vaš omiljeni kutak?
- Moje mesto je kuhinja, tamo volim da pišem. Donedavno sam u njoj imala i mali kauč, jer sam kao dete živela kod bake u velikoj kući gde se zimi grejalo samo u kuhinji. Iz detinjstva mi je ostala navika da dosta vremena provodim u kuhinji.

Čime ste se vodili kada ste opremali dom?
- Vodila sam se svojim ukusom i intuicijom. Nisam birala samo skupe komade, već sam neke stvari pronalazila i na buvljaku. Nije bitna cena, već da se meni dopadne i da se uklopi u ambijent.

Kako biste opisali ambijent u kome živite?
- Opisala bih ga kao dom jedne rajske ptice. Rajska ptica voli šarenilo, uvek je raspoložena i nakinđurena, a tako bih opisala i moj dom. I ja sam kao ta rajska ptica koja se ovde šepuri i šeta i uživa u svakom detalju koji je postavila.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content