Sve počinje od malih nogu: Kakva je veza između vaših roditelja i dijeta koje vam ne uspevaju

Godinama se gladni, na raznim dijetama, onda posustanete, a kilogrami se vraćaju mnogo brže nego što nestaju. Sigurno ste se pitali gde grešite? Nova istraživanja pokazuju da u dijeti niste istrajni zbog svega onoga što su vas roditelji naučili o hrani i ponašanju za stolom.

Emocije

Emocije, prema mišljenju dr Neša, takođe imaju veliku ulogu u na izbor hrane. Depresija, anksioznost i stres mogu da utiču na ishranu na dva načina - preskakanje obroka ili jedenje hrane koja nas podseća na lepše, mirnije i sigurnije dane u životu - detinjstvo.

-Hrana nikad nije bila samo gorivo za telo, od najranijih dana ona se povezuje sa sigurnošću, osećajem ljubavi, brige i utehe, navodi on.

Niste ni svesni koliko su pravila koja ste o hrani i ponašanju za stolom, a koja ste naučili od roditelja, presudni za vašu liniju. Među tim pravilima je ono da treba sve pojesti iz tanjira, a što može da bude razlog prekomernoj težini.

Ključni pokretač pri izboru hrane je glad, ali način na koji jedemo i izbor hrane na tanjiru su duboko ukorenjeni u nama, posledica navika koje imamo iz ranog djetinjstva.

-Kada shvatite koliko su duboko ukorenjena ta pravila, koje ste nesvesno usvojili od svojih roditelja, poput, na primer, straha od kritike, može vam pomoći da promenite obrasce ponašanja i uspostavite kontrolu nad svojim navikama u ishrani, rekao je klinički psiholog Džen Neš, piše Dejli Mejl.

Iskušenje

-Bilo kakva vrsta iskušenja se smatra veoma negativnom, pa tako i iskušenje u vezi sa hranom, često je Ahilova peta ljudi koji pokušavaju da izgube višak kilograma. Često susret s omiljenom hranom može biti neodoljiv, poručuje dr Neš i dodaje da u prošlosti hrana nije bila toliko dostupna kao danas, a mozak je tada naučio da funkcioniše po pravilu "jedi kad vidiš hranu" jer je pitanje kad će je ponovo biti.

Taj poriv se nije prilagodio vremenima u kojima živimo, kad nas okružuje obilje hrane koja je uvek dostupna.

-Danas ljudi često govore da nemaju snage da se odupru hrani koju vole, ali to je samo izgovor, smatra dr. Neš.

Navodi i da ako pokazuju snagu volje da ne kradu, idu na posao i kada im se ne radi, vaspitavaju svoju decu, onda sigurno imaju snagu volje i da se odupru hrani. Samo je nikad nisu praktikovali s hranom, kaže.

-Postoji šest koraka za razvoj ove veštine koja se može naučiti, praktikovati i svladati na isti način kao i druge životne veštine koje posedujemo, objašnjava ovaj doktor.

Navika i dostupnost

Mnogi koji svakodnevno kuvaju drže se jela i navika u pripremanju hrane koje su naučili kod kuće, a zbog toga iste namirnice nam svakodnevno prolaze kroz tanjir.

-Volja i sposobnost kuvanja igraju veliku ulogu u hrani koju ljudi jedu. Kuvanje testenine i gotovog umaka je puno brže i jednostavnije nego praviti umak od nule po nekom receptu, navodi dr Neš.

Vrednosti i lična uverenja

Na ono što će nam se naći u tanjiru, prema rečima dr Neša, itekako utiču i vera i lična ubeđenja. Ako se neko bori za zaštitu prava životinja, kako kaže, teško će se odlučiti da u tanjir stavi svinjsku šniclu, na primer.

-Ljudi koji na ishranu gledaju kao na bitnu stavku u svom životu će češće birati cele zdrave namirnice i te izbore će prenositi na svoju decu, ukazao je dr Neš.

Financijska situacija

-Stanje u novčaniku je često presudni faktor kod izbora hrane. Od svih delova mesečnog budžeta, samo budžet za hranu nije fiksan. Čak i kad je budžet mali, to ne znači da se treba nezdravo da se hranite, napominje on.

Poručuje da na ishranu ima uticaj i finansijsko stanje porodice u kojoj ste odrasli odnosno kako su se vaši roditelji ponašali u vezi sa tim i način trošenja novca na hranu.

-Odrastanje u porodici u kojoj je svaki kraj meseca bio povuci-potegni ili još gore, sećanje na osećaj gladi koje su ljudi osetili kao deca, može rezultirati porivom za skladištenjem hrane, kako više nikad ne bi došli u situaciju da nemaju šta da jedu, poručuuje dr Neš.