Plesno pozorište Dušana Tineka iz Njujorka gostuje 14. maja u SNP || Hello Magazin!

Na sceni “Pera Dobrinovic” 14. maja gostuje Plesno pozorište Dušana Tineka iz Njujorka, sa predstavom TRILOGIJA, rađenom na muziku Aleksandre Vrebalov.
Dušan Týnek Dance Theatre (DT)2 predstavlja svoj program pod nazivom “Trilogija“ - celovečernju trilogiju plesa. “Trilogija” se sastoji od tri posebne koreografske celine – Transparent Walls (Prozirni zidovi) (2010), Portals (Portali) (2011), i Logbook (Dnevnik) (2013). Prva dva plesa su dobila odlične kritike u New York Times-u, kao i od drugih vodećih plesnih kritičara i medija. Dnevnik (2013) će premijerno biti izveden kao deo svetske premijere “Trilogije”, a inspirisan je pričom o Uliksu i Penelopi, i ideji ljudske istrajnosti u potrazi za ljubavi i ponovnim spajanjem, kontrastirajući ideje mora i putovanja sa jedne strane, sa kopnom, sigurnošću i utehom sa druge.

U Prozirnim zidovima – tema se fokusira na mračnu prazninu u pozadini scene; u Portalima je scena podeljena, u nekim sekvencama, na dva dela, prozirnom pregradom sa otvorom u sredini. Treća koreografija, Dnevnik koristi svetla radi izmene strukture i razbijanja pravougaonog oblika uobičajne scene, time stvarajući nove i drugačije prostorne dimenzije.

Prozirni zidovi su kreirani na istoimenom orkestralnom delu (10 duvača, udaraljke, čelesta i violončelo; premijerno izvedenom 11/15/08) Aleksandre Vrebalov. Prozirni zidovi istražuju uređen haos – u kome pojedinci beže od bučne životne svakodnevice kako bi pronašli trenutke zajedništva i ljudskosti.
The New York Times primećuje:
- Gospodin Týnek je pokazao izvanrednu sposobnost za stvaranje čvrsto oblikovanih svetova plesa, u kojima obitava genijalna, iznenađujuća kreativnost pokreta. Njegov rečnik je donekle povezan sa baletom, lišen bilo kakvog razvlačenog naglašavanja i bespotrebnog uzdizanja. Na početku “Prozirnih zidova” osam plesača izleće iz mraka zadnjeg dela pozornice. Uz setne zvuke muzike pojačanog violončela i duvača, kompozitorke Aleksandre Vrebalov, oni se kreću preko i van scene, brzo odskačući i okrećući se, razbacujući par u sredini scene dodirujući jedno drugo stvarajući duboke arabeske. Ovaj par nastavlja da se spaja u središtu vrtloga igre: jedna od bitnih karakteristika gospodina Týnek-a je njegova sposobnost da kreira neočekivane oblike — niz muških plesača nosi ženske kao ukočene lutke, po troje se uzdižu i ponovo padaju na pod — od uskovitlane igre Týnek ih naprosto urezuje u pamćenje kao nepomične fotografije. …Gospodin Týnek ima neosporan talenat, i koreograf je koji je izgleda fasciniran samim pokretom i suptilnošću kojom pokret prenosi neobične, prefinjene poruke. Ako ga ovo već sada čini jedinstvenim, ta činjenica mu verovatno nije bitna. Igra — i igranje — to je ono što mu je važno.
U sva tri dela, ukupnog trajanja od oko 75 minuta, učestvuje kompletna trupa sačinjena od 8 igrača. Svaka od prva dve koreografije se pokazala snažnom na svojstven način, ali predstavljanje sve tri zajedno, kao zajedničke celine, pruža dodatne mogućnosti za upoređivanje i razlikovanje sastavnih delova muzike i plesa radi kreiranja veće i kompleksnije priče.

Najnovija koreografija, Dnevnik predstavlja postavku koja je u potpunosti zasnovana na novom 25-to muzičkom komadu specijalno naručenom od Vrebalove. Sva tri dela koriste jake arhitekturalne elemente u određenju i raspodeli prostora. Ove prostorne postavke suprotstavljaju i drže u ravnoteži ljudsku dramu koja je u njima sadržana.
Portali predstavljaju 30-to minutnu, multinacionalnu, interdisciplinarnu saradnju koreografa Dušan Týneka, kompozitorke Aleksandre Vrebalov, muzičkog kvarteta ETHEL, majstora svetla Rick Murray-a, kostimografa Karen Young, scenografa i verovatno video umetnika. U Tribeca Performing Arts Center-u je izvedena premijera Portala u novembru 2011. godine koju je The New York Times nazvao “izvanredno … sjajno … sa visokim stepenom inventivnosti”. Veteran plesne kritike, Tobi Tobias, je dodao “mnogi plesni kritičari su primetili [Týnek-ove] talente: maštovitost i originalnost, pre svega; zatim naizgled urođenu sposobnost upravljanja oblicima; tajanstvenu sposobnost da pokretom izrazi emocije i stvori atmosferu; i plesni izraz koji spaja klasične i savremene tehnike plesa na način koji se čini potpuno prirodnim.”
U Portalima se koristi platforma sa dve scene kako bi se istraživale teme fantazije, izmeštanje i stvaranje identiteta koji prevazilazi međudržavne granice. Muzika u Portalima je takođe autorsko delo gospođice Vrebalov “…zagrli me, susede, u ovoj oluji” naručena od The Kronos Quarteta, a koju je gudački kvartet ETHEL izveo uživo tokom premijernog izvođenja u Njujorku 2011. godine.

Portali istražuju temu koja je istovremeno relevantna i aktuelna u savremenom svetu politike, a od ličnog je značaja i za Týneka i Vrebalovu – izmeštanje i emigracija. Týnek i Vrebalov crpu inspiraciju iz svojih iskustava odrastanja u komunističkoj Istočnoj Evropi, i kasnijeg sopstvenog utemeljenja kao umetnika (plesač/koreograf i kompozitor) u Sjedinjenim Državama. Portali se bave borbom za prilagođavanje stranom okruženju po napuštanju udobnosti i prisnosti koje pruža mesto porekla. Nepoznato okruženje uništava i dovodi u pitanje čovekov osećaj duboke vezanosti za domovinu. Portali istražuju mnogobrojne sile koje utiču na pojedince i događaje – sile koje istovremeno postoje u dva sveta, uspostavljajući prividno stanje ravnoteže, u kome vezivanje za jedno mesto postaje prihvatljivije, a njegovo poimanje lakše.
U Portalima se koristi scenska postavka koju je kreirala Mary L. Hamrick, a koja se sastoji od dva obojena platna koja scenu bukvalno dele na dva dela, time stvarajući dve odvojene scene. Ples u najudaljenijem delu je hladniji i bleđi u odnosu na igru koja se istovremeno dešava na bližoj, "glavnoj" sceni, tako prikazujući generaciju koja živi u dva odvojena sveta koja su podeljena zidom sa otvorima koji funkcionišu kao prolazi ili portali između te dve stvarnosti. Ovaj zid, načinjen od prozirnog materijala, propušta svetlo i omogućava da se na njemu odvija video projekcija, time ili potpuno zaklanjajući sve što se iza njega nalazi, ili delimično brišući detalje (ostavljajući vidljivim samo siluete), ili čini da drugi svet izgleda kao da je u izmaglici, ili učini da jednostavno trenutno nestane. Ova vizuelna prepreka omogućava poigravanje sa perspektivom i percepcijom, dozvoljavajući da pažnja publike ravnomerno osciluje između oba ova prostora.

Osmoro igrača se nalazi i kreće između ta dva prostora, oslikavajući osećaje gubitka i dobitka za pojedince kao i zajednicu, postavljajući pitanje o tome da li jedinka može prevazići prepreke izmeštenosti i pronaći svoj put u složenoj strukturi dva odvojena sveta koji postoje u istom prostoru. U skladu sa specifičnim i promenljivim zakonima fizike, jedan svet postaje jasno vidljiv dok se drugi muti; u jednom su dešavanja brza, dok su u drugom spora; jedan postaje dominantan, a drugi sićušan, jedan biva retko, a drugi gusto naseljen. Oba prostora i njihovi žitelji se nalaze u neodređenom vremenu i prostoru, ali se oba nalaze u istom vremenu s tim da vreme u njima teče različitom brzinom.

Ovaj komad se takođe bavi ispitivanjem konfliktnog osećanja pripadnosti određenom prostoru. Stanovnici oba sveta su u misiji istraživanja nepoznatog i stranog. Stvarajući kontraste i ekstreme – veoma nabijene eksplozije energije i lagano zaustavljanje vremena u stilu japanskog slobodnog plesa (butoh) – živost i mirovanje izvođača stvaraju ili red ili haos. Konflikt nastaje kada pojedinac ili par biva izbačen kroz portal u suprotni svet i poremeti njegovu pretpostavljenu ravnotežu.
Kao koreograf koji se najviše bavi izrazom kroz čisti pokret, i čija snaga leži u sposobnosti da prenese složena emotivna stanja i razvije teme i apstraktne koncepte kroz ples, Týnek nastavlja da istražuje zadivljujuće nove pokrete koji sadrže preciznost, nijanse i atletsku kinetiku. Snaga i takt kompozicija gospođice Vrebalov predstavljaju muzički kontrapunkt živoj i energičnoj koreografiji.

Dušan Týnek Dance Theatre je stvorilo snažnu reputaciju izvođenjem inovativnog i uzbudljivog plesa širom sveta. Týnek voma brzo postaje jedan od najzanimljivijih, najplodnijih i najoriginalnijih novih koreografa u svetu plesa današnjice. The NY Times je objavio dobre kritike vezane za svih sedam sezona i metropolisu, nazivajući Týnek-a “nesumnjivim talentom … koji kao da čeka svoj veliki trenutak”. U recenziji njegovog najnovijeg dela Portali, The NY Times piše:
- Živa muzika ne čini ples uvek boljim. Za neke koreografe muzičari predstavljaju skupu nepotrepštinu u okviru njihovog rada, ili jednostavno opasno zbunjujući faktor. Dušan Týnek nije jedan od njih. Učešće gudačkog kvarteta Ethel … je učinilo noć posebno treperavom.