Zdravlje: Šta uzrokuje bol u želucu || Hello Magazin!

Jedan od najčešćih zdravstvenih problema zbog kojih bolesnik traži pomoć lekara su želudačne tegobe koje se ubrajaju u bolesti savremenog, dinamičnog i često stresnog načina života. Svaka druga odrasla osoba najmanje dva puta nedeljno oseća bol, peckanje u želucu i gorušicu. To su simptomi dva najučestalija gastroenterološka oboljenja: dispepsije i refluksne bolesti. Od njih u Srbiji boluje 40 odsto ljudi. Ako se na vreme ne prepoznaju ili se ne leče pravilno, mogu da izazovu čir ili rak želuca i jednjaka.
Želudac je jedan od prvih organa koji strada ako puno pušite, pijete previše kafe i čaja, nepravilno se hranite i izloženi ste velikom svakodnevnom stresu. Istraživanja pokazuju da ljutnja, bes, uopšte negativna osećanja, ponekad mogu jače da utiču na oboljenja želuca nego način ishrane, mada ne bi trebalo zanemariti činjenicu da previše začinjena i premasna hrana izaziva tegobe. Osnova probave u želucu je snažno grčenje mišića, te lučenje želudačnih sokova koji vare hranu. Da želudac ne svari sam sebe brine se njegova zaštitna sluznica. Problemi nastaju kada se poremeti ravnoteža između sluznice i količine želudačnih sokova, a kao posledica javljaju se smetnje poput žgaravice, bolova u stomaku, pritiska u želucu, osećaja punog želuca i neugodnog podrigivanja. Ako se smetnje ne leče, a nastavi se sa nezdravim navikama i stresnim životom, dobre su šanse da se dobije gastritis ili čir. Alarmantni simptomi variraju od jedne do druge osobe, jednima je upozoravajuće treperenje želuca, a drugima jak bol uz povraćanje i jaku nadutost i odsustvo gasova i stolice. Ukoliko se povremeno osete bol i pritisak u želucu, ne postoji razlog za brigu. Važno je znati da se niskokalorične namirnice vare otprilike dva sata, dok je obroku bogatom masnoćama ili šećerom potrebno oko šest sati. Naravno, što je hrana duže u želucu stvara se sve više kiseline pa je mogućnost za njen povratak u jednjak veća, a posledica je gorušica koja je posebno neugodna tokom noći. Zbog toga večera je nepotreban obrok, to jest mora se uzeti bar dva sata pre odlaska na počinak. Niz lekova smanjuje želudačnu kiselinu na niske vrednosti ili je potpuno eliminiše, ali se mora imati u vidu da je želudačna kiselina normalni proizvod želudačne sluznice, te se takvi lekovi mogu koristiti samo privremeno i povremeno, svakako uz konsultaciju sa lekarom. Samolečenje je nepoželjno. Istraživanja pokazuju da polovina pacijenata sa želudačnim tegobama, koji na svoju ruku piju tablete, nisu svesni da njima
zaustavljaju trenutni bol i lučenje kiseline, sve do narednog obroka, i tako ukrug. Stručnjaci savetuju da pacijenti sa hroničnim problemom gorušice ne piju lekove na svoju ruku, jer oni samo trenutno deluju, oslobađaju bola privremeno, do narednog obroka, jer kiselina nastavlja da se luči. Rešenje je u promeni životnih navika, načinu ishrane i izbegavanju svih faktora koji podstiču razvoj i ponavljanje bolesti. Ukoliko neko dvadeset godina ima gorušicu više od tri puta nedeljno, ima petnaest puta veći rizik da oboli od raka jednjaka. Karcinom želuca, na primer, može da se manifestuje čirom. Ako neko na svoju ruku leči čir, neće imati tegobe, jer je zalečen lekovima, ali na taj način mogu se prikriti tragovi mnogo teže bolesti. Simptomi nervoze želuca, odnosno nervozni stomak nije retka pojava, a bol podseća na onaj kod hroničnog gastritisa kada bolesnik često povraća i naglo slabi. Problemi se javljaju kod ljudi koji su često nervno napeti i preopterećeni brigama. Od leptirića u stomaku pre javnog obraćanja, do čira koji proradi kad god se mnogo iznervirate, sve ukazuje na to da je zdravlje organa za varenje tesno povezano sa našim emocijama. Gastroezofagalni refluks ili vraćanje želudačne kiseline u jednjak je još jedna moguća posledica te povezanosti. Iako stres može da pojača simptome te bolesti, on nije glavni uzrok hronične gorušice. U istraživanjima, najveći broj ljudi koji je patio od gorušice osećao je simptome neposredno posle stresnih situacija. Jedno od objašnjenja je da ljudi pod stresom postaju osetljiviji, pa fizički simptomi koji ih u normalnim okolnostima ne bimučili postaju nepodnošljivi u napetim situacijama.
Zdrave navike su veoma važne za borbu protiv stresa. Dakle, trebalo bi da zaboravite na cigarete, alkohol i kofein. Ako ste pod stresom, trebalo bi da izbegnete okidače gorušice, poput čokolade, citrusa, sokova, paradajza, začinjene i masne hrane, punomasnih mlečnih prerađevina i peperminta. Svaki obrok trebalo bi da pojedete na miru, a dobro je češće unošenje manjih obroka. U krevet ne bi trebalo ići odmah posle jela, a kada pođete na spavanje, držite glavu na podignutom uzglavlju. Čaj od lipe je lekovit i trebalo bi ga piti sa kašičicom meda tri puta na dan, po jednu šoljicu pre obroka i jednu pre spavanja.
Crveno meso ne bi trebalo jesti više od dva puta nedeljno.
Dnevno su dozvoljena do dva pića za muškarce i jedno za žene.
Ne bi trebalo piti više od tri šoljice kafe na dan.
Potrebno je jesti najmanje 600 gr svežeg voća i povrća dnevno, izbegavajući citrusno voće.
Trebalo bi prestati sa pušenjem.
Kod povećanja lučenja kiseline, trebalo bi progutati pljuvačku nekoliko puta, jer ona neutrališe kiselinu.
Ne zatežite kaiš posle jela jer se tako hrana iz želuca vraća u jednjak.