Čašica rakije za dobro zdravlje || Hello Magazin!

Francuzi imaju konjak, Škoti viski, Meksikanci tekilu a mi - šljivovicu.
Istina, još nismo zaštitili tehnologiju proizvodnje, pa mogu da je svojataju i drugi, ali zemlja i podneblje u kome šljive rastu u Srbiji daje našoj rakiji jedinstven ukus. Zbog toga je ona veoma cenjena i kod nas i u svetu, a za šljivovicom i šljivovom prepečenicom ne zaostaju ni travarice, lozovača...
Dobri poznavaoci voćnih i grožđanih rakija tvrde da su odličnog kvaliteta i dunjevača, kajsijevača, višnjevača, jabukovača i rakija od ribizle koje se proizvode u našoj zemlji. Mnogi uzimaju jednu čašicu izjutra kao lek za "spaljivanje bakterija", a koristi se i za izvlačenje temperature, pripremanje obloga, masaže i pripremanje narodnih lekova sa lekovitim biljem.
Može da bude bezbojna, blago obojena ili kao dukat žuta, a za sve rakije važi isto pravilo: ne treba ih piti već samo degustirati, i to kada za to postoji dobar razlog. Na primer, dva-tri gutljaja pred nedeljni ručak aperitivnih rakija koje mogu da zagolicaju želudac, ili uz štrudle, pite, kolače, torte malo dižestivnih, starih, koje pomažu varenje.
- Ne treba piti jaka alkoholna pića koja imaju više od 40 volumnih procenata - kaže dr Ninoslav Nikićević, vanredni profesor tehnologija jakih alkoholnih pića Poljoprivrednog fakulteta u Beogradi i jedini doktor nauka i univerzitetski profesor koji je doktorirao na aromatskim komponentama šljive požegače. - Pića jačine 50 i više volumnih procenata štetna su za jetru, želudac, mozak kada se duže vreme uzimaju.
On kaže da najbolje rakije imaju od 40 do 45 volumnih procenata (16-18 gradi). Ako su jače, alkohol u njima nadjačava sve druge komponente, a slabije mogu da budu i otužne. Recimo, bezbojnu kajsijevaču treba piti kada ima jačinu 43-44, a kada je „obojena“ 42-43 volumna procenta, što je idealna jačina i za višnjevaču i trešnjevaču. Samo šljiva, dunjevača i breskovača mogu da imaju 45 volumnih procenata, a lozovača može da ima i jedan procenat više.
Dobra rakija mora da ima miris, aromu i da bude pitka. Treba da sklizne niz grlo, a ne da ga zapara, da greje u stomaku, a u ustima ostavi ukus voća. Ako se drži u buretu ili bačvi dobiće zlatno žutu boju, a stručnjaci kažu da je najbolje ono koje je napravljeno od hrasta od koga tečnost postane maslinastozelena. U drveni sud na sazrevanje ili starenje nikada ne idu voćne rakije od jagode, maline, kupine, jabuke (ako nije napravljena po kalvados tehnologiji), višnje i trešnje. U bure ide šljivovica, dunjevača, kajsijevača, lozovača.
- Kada sipate staru rakiju, ostavite je u čašici par minuta, pre nego što popijete prvi gutljaj. Hemijske veze u starim rakijama su jake, i alkohol ne dozvoljava da miris izbije iz čaše. Ali, ako "odleži" tri-četiri minuta, osetićete u nozdrvama od kog voća je rakija napravljena i pre nego što je probate - objašnjava naš sagovornik.
- Ako neko bira rakiju tako što flašu dobro protrese da vidi venac, treba da zna da to nije metod koji će garantovati kupovinu kvalitetne rakije - objašnjava dr Ninoslav Nikićević.
- Venac će samo da kaže da je ta rakija jača od 20 gradi ali ne i da je kvalitetna, čak može da bude i kisela. Inače, rakije ne bi trebalo da se čuvaju u plastičnoj ambalaži, najbolja je staklena.
Preporuka je i da se flaša iz koje dugo niste sipali neko jako alkoholno piće pre korišćenja nekoliko puta promućka, da se ujednači jačina rakije, jer se zbog stajanja etil alkohol popne gore u tečnosti. Istovremeno će se otkriti talog ako ga ima, a ujednačiće se i mirisne komponente.